supruga bivseg narkomana

[jaroslava]

Hm, ne znam kako da pocnem. Udala sam se iz ljubavi za momka kakvog sam oduvek trazila - inteligentan, duhovit, samouveren... i voli mene. Imali smo oboje oko 30, zavrsene fakultete, dobar posao. Bilo nam je divno, doslo je prvo dete, uzivali smo u roditeljstvu. Onda sam ostala u drugom stanju sa drugim detetom. Suprug je poceo sve vise da radi, dolazio umoran kuci, poceo da me zapostavlja, nestajala je bliskost, potpuno je izgubio interes za bilo kakav fizicki kontakt i seks. Nisam primecivala bilo kakav interes za druge zene. Pocela sam da mislim da je mozda nastran... Nikakvi razgovori i ubedjivanja nisu davali odgovore. On je poceo fizicki da propada, nije mogao da spava, po celu noc je radio za kompjuterom ili gledao filmove. Sve je on (a i ja) objasnjavao stresom, previse posla, nervoza... Nisam nikad ni posumnjala u nesto drugo - zar se neko pocinje drogirati u 32, pored sredjene porodice, odlicnog posla, zene koja ga voli i na koju moze da se osloni - materijalno, duhovno i emotivno? Sve se to polako razvijalo godinu dana, dok se ja nisam porodila. Tada sam vec shvatila da je on jako nervno bolestan. Mada je i dalje regularno odlazio na posao, dovodio dete iz vrtica i sl. Zahtevala sam da ode na odmor i kod lekara. Nije pristajao - govorio je o rokovima koji ga pritiskaju. Sve dok cerkica nije napunila mesec dana. Tada je pao na poslu i klupko je pocelo da se odmotava. U tih par dana doznala sam da je bivsi heroinski zavisnik - pre nego sto smo se upoznali (postalo je jasno sve - zasto nema prijatelje iz detinjstva - za koje je pricao da su umrli ili da su u zatvoru jer su krenuli pogresnim putem, zasto se njegovi roditelji nisu narocito radovali kada smo poceli zajedno da zivimo, kao ni mojim trudnocama - mislila sam da su sebicni) i da ima recidiv - posle 10-ak godina cistog zivota, studija, porodice, posla. Odmah sam ga strpala u jednu privatnu kliniku, naravno uz njegov pristanak, na fizicko skidanje. Kad je izasao leteli smo u Moskvu kod Dr. Zobina. I sve se vratilo u normalu. Nije izgubio posao, naprotiv, karijera mu ide sjajno. Porodica je ocuvana. Svi su ostali uz njega. I zivi se dalje. Ima samo jedno veliko ALI. Ja ne mogu da se iscupam iz depresije. Stalno se pitam kako je moguce da se to desilo, da me je sve ove godine lagao, da se zapravo nasa veza sve vreme zasnivala na lazima. Pitam se da li me on voli i da li bivsi narkoman uopste moze da ima emocije lisene sebicnosti i egoizma. U pocetku, neposredno posle svega toga, mogli smo da razgovaramo o svemu tome, pomagao mi je da prebrodim svoje krize, kao i ja njemu njegove. Medjutim, vise nece da me slusa kada zapadnem u takva stanja, bude agresivan i besan, bez razumevanja i osecaja za mene, kaze da ga stalno vracam u taj period, da je to za njega proslost koju zeli da zaboravi i da gleda samo u buducnost. S druge strane ja ne mogu da zaboravim tu proslost, moram s njom da se suocim, da ga upoznam u potpunosti - a ne dozvoljava mi - da bih shvatila ko je on zapravo, sta ga je u to odvuklo, da menja svoju sustinu ako u njoj ima neka greska... Imam velike psihicke probleme zasnovane na nesigurnosti, nepoverenju i nestabilnosti. Znam da je Dr. Zobin uradio svoje - zacepio je zauvek patoloske receptore i on nema vise nikakvu zavisnost. Ali niko nema rodjenjem osecaj zavisnosti, a ipak neko ode tim putem a neko ne. Kako verovati u nekoga ko je bio u tom svetu i kako ziveti s tim?

[Modesty]

prokomentiraću samo ovu tvoju rečenicu:

kaze da ga stalno vracam u taj period, da je to za njega proslost koju zeli da zaboravi i da gleda samo u buducnost. S druge strane ja ne mogu da zaboravim tu proslost, moram s njom da se suocim, da ga upoznam u potpunosti - a ne dozvoljava mi - da bih shvatila ko je on zapravo, sta ga je u to odvuklo.

Potpuno ga razumijem što mu smeta to stalno vračanje u prošlost,nepovjerenje i sl..teret je to za nas...riješili smo se velikog problema i sad nam ga neko drži stalno pred nosem..razumijem i tebe ali ne ide to tako.....ti njega poznaješ i nije mi jasno šta će ti spoznaja onog djela njegove ovisniček ličnost...narkoman,ko svaki narkoman...zašto,kako...to ti neće ništa donjeti....ako su receptori zauvijek začepljeni i ako se on osječa dobro sa tim...nastavi da živiš,zaboravi taj ružan san...ili ako je depresija teška i nemožeš da se nosiš sa njom,njegova priznanja te neće izvuči...odi fino kod nekog doce,popričaj i možda dobiješ nki savjet ili antidepresiv.
Ja kad sam došla iz komune,vratila sam se mužu i djetetu...bilo je dobro dok on nije počeo da me vraća nazad(baš kao što tvoj muž kaže) u jednom trenutku sam se osjetila tako ugroženom...volila sam ga ali nisam smjela dozvolit da me vraća ni pedalj i morala sam ga napustiti.

[jaroslava]

Razumem, mnogo sam se obradovala kad sam videla da mi se neko javio. Molim te nemoj se naljutiti, ali bezanje u antidepresive - to ja vidim kao narkomanski model razmisljanja. Sto se tice psihologa, radim na tome i krenucu na terapiju ovih dana. Ako drugacije ne moze ja sam i za to - da se razidjemo. Ako je on bolestan i mora da spasava sebe, shvatam. Ali moram i ja da spasavam sebe, jer izmedju ostalog, spasavajuci sebe spasavam i svoju decu. Ne mogu da prihvatim proslost kao takvu, da je zaboravim i idem dalje. I buducnost ce jednog dana postati proslost, zato ne mogu da zaboravljam i brisem proslost. Moram da je dobro raskopam, pa da se slegne i da onda na njoj gradim buducnost. Da li je moguce da ne mogu da se razumeju bivsi narkoman i strejt osoba? Pa razgovor je osnova svega, mora da se razgovara o problemima, nacinima njihovog resavanja...

[Modesty]

nemam se ja draga na tebe šta ljutit ali ta predrasuda o antidepresiva je zbilja neozbiljna da ne kažem smješna ili ograničena.
Više strejt osoba ih pje nego što to čine ovisnici ali to ti već stručnjak može objasniti bolje od mene a drugo ja sam razumjela da je tvoj muž sad Ok,da je dobro i da funkcionira....pa šta ti još hoćeš....o kojij ti svojij ljubavi i osloncu pričaš,sad da ga ostaviš kad je dobro????Je li to ta ljubav?!

[Modesty]

dobar dio nas ovdje na forumu je spoznao istinu iz svih aspekata za rezliku od vas koji na sreću niste bili ovisnici i kada iznosimu tu istu istinu koja uglavnom nije ugodna,ne znači da se ljutimo...iznosimo je jer je ona jedini konstruktivan način da se riješi neki problem.

[jaroslava]

Nisam mislila o tome da ga ja ostavim, nego da cu prihvatiti i da on mene ostavi (kao sto si ti uradila) ako ce mu biti tako lakse od "trpljenja" mene i mojih problema. Ali, nema veze. Zao mi je sto me ne razumes. Verovatno smo na dve razlicite obale iste reke. Da li postoji nacin da se uskoci u reku i da umesto da narkoman prevuce strejt osobu na svoju stranu, da strejt osoba prevuce narkomana na svoju? Ali ne tako sto ce narkoman postati bivsi narkoman i odrzavati svoju apstinenciju, nego da sustinski promeni svoj model razmisljanja u kome je on nekako nakaradno na prvom mestu? Sam sebi treba biti na prvom mestu zarad drugih jer samo ako si jak,sposoban i siguran u sebe mozes biti od pomoci svojim bliskima i svojoj zajednici, a ne na prvom mestu zarad samog sebe, svojih prohteva i zadovoljavanja svojih zelja.

[Modesty]

draga moja,ja nisam narkoman niti neka klinka....dapače,majka....ma razumijem ja tebe i oprosti mi što sam njega po inerciji valjda bolje razumjela

[Modesty]

U biti sam ti samo htjela reći da ne praviš probleme gdje ih nema...povrjeđuješ tako i sebe i njega.zašto sad kopaš po ranama i zašto misliš da će ti te iskopine donjeti mir???
Draga moja,samo sam ti to htjela reći.

[jaroslava]

Oprastam Vi ste valjda izvojevali savoju bitku, sada meni ostaje moja...

[Modesty]

jesam,izvojevala sam,Bogu hvala..............postavi pitanja konkretnije,ili točnije iznesi to šta te muči jer se ovdje zbilja može pomoći skoro svima.....ima puno iskustva i puno dobre volje ali ponekad zanemari ton kojim ti se govori i takođe pokušaj odbaciti od sebe tu predrasudu o antidepresivima.On nije lijek za narkomaniju.