bad luck ili bedak?

[lizard]

Hvala! Jebes budalu Jebes definicije!

[Modesty]

hvala vam na vrijeme potrošeno na čitanje mojih postova

[Modesty]

hvala vam na vrijeme potrošeno na čitanje mojih postova

[raskorak]

Hvala i tebi na vremenu utrošenom na kucanje istih. Vidiš, možda sam i ja zvučao malo grublje svojim zadnjim postom, ali to je čisto iz razloga što sam shvatio da na nas gledaš kao na osobe koje se predstavljaju kao žrtve, pri tome i uživajući u toj ulozi. Da zaista želim da lažem samoga sebe ne bih pisao o tome što mi se desilo za Novu godinu. Uprkos svemu tome, prethodna godina mi je bila najčistija u poslednjih 5-6 i smatram da je i to neki uspeh. Naravno, da nisam uzeo više nego što je trebalo (a uvek je puno, jer malo ne postoji) verovatno bih sledećeg dana opet otišao na šemu, tako da u svemu tome ima i nešto dobro. Jebiga, postao sam grobar nad nezrelošću vlastitoga razuma.

poz

[Modesty]

Sve je OK jer koliko vidim razgovor je ipak konstruktivan a to mu je i cilj

[raskorak]

Slobodno se može reći da sam popizdeo. U kući i među užom rodbinom sam, između ostalog, poznat po tome što imam jako čudan bioritam. Ima ljudi koji vole ili moraju da se bude oko 6-7h ujutru. Ja tada uglavnom idem na spavanje. Ponekad volim da izmaltretiram sebe na taj način što neću spavati celu noć i ceo dan (da bih se, kao, vratio u normalu). To mi je palo na pamet i pre dve večeri. „Do jaja“, mislio sam juče – „večeras kad zakucam, nema me do jutra.“ Legnem ja tako sinoć u krevet, umoran sam, vrtim se, al’ da zaspim ne mogu. Ajd’ da pročitam neki „Džuboks“ iz ’81., lakše ću da zaspim. Čitam ja, čitam i, pogledam na sat i izvalim da je već 06h. „E, sad je dosta, spavaj!“ – rekao sam samom sebi. Opet ništa. Ček da odgledam onda neki film. Negde na polovini mi se prispavalo. Ništa, budan sam. Gledam na sat i ne verujem. Da učim – nema šanse, koncentracija ne postoji.

Ništa, slušam neku muziku i čekam san koji nikako da dođe. Biće danas naporan dan.

[dete svemira]

i?

[raskorak]

I... ništa... Tupim penis po ceo dan (većinom na taj način što igram Mame32). Pokušavao malo da učim, al' mi misli šetaju kao omiljenoj igrici iz buvara - Cadillacs and dinosaurus. Kako sam ih izmakljao sa Mustafom! Sa jednim žetonom, ejjjjj!

I... opet ništa... Masnice se skoro povukle sa ovog trošnog tela. Ne boli više dok udišem vazduh. Jedino mi nikako ne polazi za rukom da naštelujem pravu temperaturu u sobi. Jedan uključen štap na kvarcnoj - nit' smrdi, nit' miriše (toplo je samo ako sam pored peći); uključena dva - nema vazduha, cela soba smrdi na duvan.

I... još jednom ništa... Na tv- ništa pametno. U novinama naslov: "Mlada Pančevka u svetskom džet-setu". Još jedna dobra riba je dobila onih 5 minuta slave o kojima je tupila ona budala Endi Vorhol. Iskoristiće kako najbolje zna i ume, a onda, kada bude imala 25 godina niko je se neće sećati. Porodica i prijatelji će je tešiti kako je svet šou biznisa jako surov. Onda će se udati za nekog lokalnog luzera, rodiće mu decu, živeće svoj život i ponekad tiho jecati u snu.

I... ja (juče, danas & sutra)... Juče smrdeo, danas smrdim, a sutra se vraćam svojim obavezama. Moram i da se iscim ovih dana da zakažem koncert svome bendu.

Često se setim Šelija. Moja profesorka iz srednje škole obožava romantičare i neke odlomke iz njihovih peama nam je toliko puta čitala i prevodila da sam gomilu toga zapamtio. ”O, Wind, if Winter comes, can Spring be far behind?” Ovo valjda nije neosnovani optimizam. Ako je zima tu, može li onda proleće da bude daleko?

Prošla je ponoć, vreme je za spavanje. Pozdravljam.

[raskorak]

Danas je jebenih 8 godina kako sam probao pajdo.

Laku noć.

[hellfire]

josh malo pa si mogao i pravo na penziju da steknesh...
zajebi to razmishljanje...koliko je da je...bitno je prekinuti...a zamisli da ti je 8 god od kako si prestao...ehh..shto bi bilo lepo..