DJAVOLICA

[rajouno]

...koliko mi je teshko da pricham swoju prichu ispochetka njemu(ima prawo swe da zna)..toliko mi je teshko shto je pripit...i taman ja skupim hrabrosti i pochnem..a on me prekine nekim glupim pitanjem..tipa..:"jesi li se bola"...ili "kolika ti je doza bila potrebna"...koliko je koshtala ta kolichina koju si uzimala,na nos jel da?..i tako nekoliko puta...jbte,ja mu pricham kak je swe pochelo,od nenada,zatwora,njegowog maltretiranja...do njegowe smrti,mog ochaja..i u sekundi prasnem-DOBRO TATA MAJKU MU,OCESH ME PUSTIT DA ZAWRSHIM,NIJE MI LAKO!!!..tu je malo iskulirao,a ja sam mrzjela swu zawisnost owoga swijeta...i gledala rodjenog oca,koji je za mene uwijek bio junak -kako krijuci cirka,prwo shto mu je to ostalo iz mladosti-drugo da bi podnio tu situaciju i prichu...odlazimo da kpimo nalorex,dao je 60e za to...ajde idemo da popijemo kafu..ajde...tu mu ja saopshtawam da sam swe snimila,i lazem ga da meni ne smeta,da ga razumijem..jbg ne saznaje se swaki dan da ti je cerka bila narkomanka..al molim te nemoj zbog babe,sekira se..i pijesh te tablete..molim te nemoj... tu saznajem newjerowatnu prichu....

[rajouno]

...kad su se on i majka razweli,ja sam imala 2 god i sud je mene bio dodijelio ocu,jer majka u dubrowniku nije imala stalni posao..ali ona ga je preklinjala da me ne uzima,jer ona nece moci da preziwi to...i on joj je izashao u susret,iako je i njem srce pucalo shto me gubi,u tudjem gradu sam...a wolio je moju majku iznad swega...imali su tada on-24..a mama 22 god..nije htio da se wrati u nk,nije htio ljudima da priushti taj gusht da mu se slade kako je izgubio swe,pored prediwno posla koji je imao u nk,pocheo je da radi fizichke poslowe...i tu zacharani krug pochinje...tata se otworio,ja ne znam wishe dal mi nije dobro zbog moje situacije,ili zbog onoga shto cu chuti..ili saznanja da moj tata nije heroj u onom smislu kako sam ga ja zamishljala(mada je sa druge strane,kad realno pogledam treba da mu dam orden i meda;lju za hrabrost)..naruchujem kafu,on djus-wodku..rekla sam mu da pije opushteno,da niko nece saznati za to.widjela sam da mu je mnogo teshko...ali da mu to ujedno bude i zadnje pice,bar predamnom!...ostao sam sam..pochinje,mlad ..neiskusan...daleko od swih...niti sam umio skuwati,niti oprati,moja majka mu je samo rekla da kupi stwari-nju ne zanima gdje ce on...uh kako sam je mrzjela tog trenutka....

[rajouno]

...pocheo skita...spawao u nekoj sobici kod nekog prijatelja,imao je krewet i fizider...tu se redjaju pice ...zene....kocka...i swe u krug godinama,nishta ga nije zanimalo..swe shto je imao popio je ili prokockao...a bilo je dana kada je jeo samo supu,ili hleb...jer u frizideru nishta nikad nije bilo...swe zene su mu bile drage samo jednu noc..a onda ih je tjerao,za swo to wrijeme mene nije zaborawio...dawao je koliko i kad je mogao...josh se sjecam mog prwog bicikla,ili prwih teniskih reketa...kolacha koje je drzao iznad glawe u punom atobusu...upao je u ozbiljne probleme,i polako postajao swjestan kako propada...uwlachio se krijuci u studentsku menzu,da bio pojeo nehsto..ok mu jedna gospodja nije zatrazila index...bio joj je chudan..pustio bradu...neokupan..onda je dolazio na prozor i wirio,kad ona radi-taj dan nema nishta da se jede...i tako kazem proshle su godine.moj otac je bio kockar.zenskarosh.alkoholichar.a nadaswe mnogo dobar chowjek...nije zasluzio tako da ziwi...uh da mi je majka tad bila bliza,chini mi se da bi joj swashta rekla!saznala sam tu josh neke detalje wezane za nju...este bila dobra majka,ali me tu kao chowjek razocharala...uh...pa bar da si mu pomogla jjebote,koliko je puta dolazio,preklinjao da se pomirite..ja se kao mala toga sjecam imala sam sedam godina...znachi pet gosina je on lutao od nemila do nedraga,zelio je da umre...i onda je upoznao sadashnju zenu...iako je pokushawao swojim ponashanjem da je otjera,ona se jache i jache lijepila za njega i preko swega prelazila...wodila ga na wechere,kupowala mu garderobu...osjetio je paznju i ljubaw u swom "ogrubjelom" srcu...zelio je da se izwuche....muka mu je od swega bilo,pocheo je u njoj da gleda slamku spasa(iako mu fizichkim izgledom nije dorasla,ona je jedna zena lawica!i hwala joj shto mi j spasila oca..shto smo tog dana ja i on sjedjeli tom kaficu,jer u suprotnom nosila bih mu cwijece negdje...i tu sam bila bijesna na majku,uwjek mi je goworila da je ona nikakaw chowjek,da hushka tatu protiw mene...i ja sam dugo mislla da mi je ona "ukralA" oca...ne shwatajuci da ga je ona SPASILA!hwala ti slawice...)

[PROČITAJ ME]

Ćao draga, drago mi je što si nam se ponovno vratila.... falila si mi da razmjenjujemo mišljenja, jer nam se zadnji put kad smo se dopisivale desile iste stvari.....voli sebe svakog jutra kad se probudiš, pogledaj se i poljubi svoj odraz u ogledalu......

[cokapeace]

Bebo,jbg...nastavi mila!
Wt bre!

[aleksandra]

Bas me je rastuzila tvoja prica...Jedva cekam nastavak i nadam se da je srecniji.

[rajouno]

ma ispisala sam bila i zawrshni dio ,koji je swakako pozitiwniji...sutradan smo otishli kod dr.da ga ona upozna,bila sam ponosna na njega ...poslije takwog razgowora postao mi je mnogo blizak,kao nikad u ziwotu...ma kao najbolji prijatelj,uhwatila sam ga ispod ruke i ushli smo...prwo mu je dr. rekla par rijechi o meni(narawno ishwalila me )..a onda je prepustila njemu da pita swe shto ga zanima..krenuo je,ali se swe to ubrzo pretworilo u "njegowu" seansu...jer pocheo je swoju ziwotnu prichu(ne o pijanstwu,i nachinu ziwota)..wec o "wjetrowima koji su ga shibali sa swih strana"...dr.ga je pazljiwo slushala,i widjela sam da mu je to potrebno,da mu prija...i pustila sam ga da se isprazni,da olaksha dushu..imacu ja kad da filozofiram.znam samo,na kraju ostala sam sama nekih 10ak min sa dr.i isprichala joj shta mi se swe izdeshawalo...kako sam ga gledala kako krijuci pije,kako je imao problema sa alkoholom,kockom...i kako swe to stichki podnosim,iako su me neke stwari mnogo pogodile...pamtim njene rijechi:"jel widish kako je ruzno kada gledash,i to chak swoga oca kako ne moze da se kontrolishe sa toliko godina,da li si sada swjesna koliko je zawisnost podmukla i opaka bolest...kako sad morash biti najjacha...moguce da imash i njegow gen,tj.sklonost ka tome(kad bolje razmislim...i kockala sam se po malo,i jurila momke,i drogirala se,gladowala..-tako da imamo dosta toga zajednichkog )..na kraju me je pomilowala po obrazu...a ja sam se osjetila tako waznom..pomogla sam tati da olaksha dushu,i izbaci swu gorchinu iz sebe..a on je meni otworio ochi...za mnoge stwari...odjednom sam slozila ozbiljan izraz lica,i shwatila da sam bukwalno nashla sebe...nisam wishe ista,mnogo me to promijenilo...na bolje swakako...kao da je moje tijelo-a tudji mozak.bolesno majke mi,
ispratila sam ga na bus,zagrlila chwrsto i pruzila mu ruku onako prijateljski,iskreno i poshteno..mozda po prwi put u ziwotu.bila sam zadowoljna!
sad se cheshce chijemo,dopisujemo...rekao je da ce pomoci u swemu koliko god bude mogao i finansijski i moralno(dobro je majka wec uspjela da mu nabije na nos kako ga je 2-3 god poshtedjela sjekiracije,i troshka bilo koje wrste..uhhh)
hwala ti tata!
u owih mjesec dana ochuhu je umro brat,tragedija..neko ga je udario pesnicom..srce ga izdalo...
dobijam poziw od iwana,mora da razgowara samnom..ne zna s kim bi drugo...poslednja stwar u ziwotu koja bi mi pala na pamet wezano za njega,je uprawo to shto mi je rekao.."bebo ja sam u problemu wec 3-4 god,i tek sad shwatam da sam zaglibio(mozete zamisliti koji problem )moram da popricham sa nekim....i onda sam mu ja rekla da sam bila u tome,i izashla..dala mu par korisnih sawjeta,brojewe dobrih terapeuta ..i shta ocete wishe od mene koji ku*ac???razocharenje i shok su trajali ukupno 5 min...a onda sam rekla:"idemo dalje...idemo...imam mnogo jasan cilj pred sobom,i swe cu zrtwowati da ga ostwarim...a to je da zawrshim fakultet...tada cu biti swoj chowjek...i mislim da je to najpametniji potez,i znam da ce dan kada uzmem diplomu...biti pochetak mog nowog,lijepog,ispunjenog ljubawlju ziwota...i swe kockice ce se sloziti..."
uprkos swemu,ja se mnogo dobro osjecam,i namjerawam tako i ostati...nedam nikom da me poremeti...iz dana u dan sam jacha,jacha...osjecam to!
ewo ujutru ustajem u 15 do 8,i nastawljam sa uchenjem...zato sam sad sjela i swe ispisala,jer bi me kasnije mrzjelo,ili ne bih imala wremena...woli was washa BABY!!!
jawljam se kad god budem imala wremena.... :axe: :tonqe: :rock:

ne znam bwe,zashto mi nece ostali smajlici,oni lepi srcasti..blokira mi neshto stalno..ja mrtwa padnem klkcuci,kad ono nishta

i upamtite SHOW MUST GO ON!

[rajouno]

kao shto sam i rekla,ustala sam u 15 do 8,i ewo pijem prwu jutarnju kafu...odawno nisam bila owako rano na forumu,planiram da mi to predje u praxu .seke su u shkoli,mama i baka spawaju(mama po cijelu noc pishe neshto za shkolu)...sunce je napolju...prediwno...slushala sam juche cijeli dan sade,shto me je podsjetilo na pericu i njegow awatar ..i da postawicu temu zwrky na od!ljuBI WAS BEBA
PDT_Love_14 PDT_Love_22 PDT_Love_09 :smt054 PDT_Love_07 PDT_Love_07 PDT_Love_27 :supz: :smt006 :smt023 :smt049 :smt049 :smt058 :smt060 :smt114

[cokapeace]

PDT_Love_18 PDT_Love_27 PDT_Love_26 Dobro jutro Bebo!!!

[rajouno]

dobro jutro ljubawi!!!tebe sam chekala...bubim te