bad luck ili bedak?

raskorak · Post by **raskorak** » Tue Apr 17, 2007 5:19 am

Greska... Keva mi je samo rekla kako narkomani, eto, mogu da se izlece jedino ako posete Rusiju i tog doktora. "A ti sinko crkni u najgorim mukama. Nema lakih poena!" Malo vishe sam preterao sa alkoholom taj dan, te sam lupetao gluposti, a i neke stvari sam malo pogresno skapirao. Al' ne zalim se. Miran sam. Ne razmisljam. Sve stoji.

star · Post by **star** » Wed Apr 18, 2007 1:59 am

Greška! Reci mami da su je prevarili! Mnogo pacijenata dr Zobina nastavilo je sa heroinom!

raskorak · Post by **raskorak** » Wed Apr 18, 2007 2:29 am

Gospođa ne veruje nikome, a i stidi se pomalo svog jedinca. Nije htela ni za Drajzerovu da čuje, a tek da plati nekom Rusu... Sačuvaj Bože! Da, ljudi, raskorak se oduvek samostalno skidao, na sopstvenu inicijativu, i bez ičije pomoći (osim sestrine, jednom), pa ni lekarske. Ako ništa drugo ne radim kako treba, voleo bih da budem makar prvi kome je uspelo da se sam skine (možda ima još takvih slučajeva, ali ja ih ne znam). A što se tog tipa tiče, iskreno prvi put čujem za njega, mada sam čuo priče o nekakvom famoznom i preskupom lečenju na istočnom frontu.
Jebeš dop, čak ni ne mislim o njemu više toliko. Brine me druga stvar. Tolike šeme, frke po zapišanim ulazima nepoznatih zgrada, padanja u nesvest i sličnih gluposti, a nikako da prelomim i da odem na taj smrdljivi test na hep C i HIV. Čak i u stolu imam podsetnik:"Idi sutra na test đubre narkomansko." Stoji tako ispod gomile gluposti već 1,5 godinu, a ja i dalje čekam. Odjavnu špicu.

rajouno · Post by **rajouno** » Thu Apr 19, 2007 1:57 am

idi obawezno,ja nisam bila ni ziwa ni mrtwa dok to nije rijesheno.chak sam tetki rekla,ako je neshto poshlo po zlu,nemoj mi odmah reci.{poshto je ona laborant}jbt nje cijeli dan nema,ja wec mislim gotowo-pa pa.prolazi mi milion warijanti kroz glawu,i sjecanja..s kim,kad,gdje..ee tad sam molila boga da mi samo to bude uredu i nishta mi wishe ne treba..a sad uhwatim sebe kako kukam nad nekim smijeshnim stwarima -u poredjenju sa tim.i samo se sjeti toga.narawno tetka se nije jawljala cijel dan,ja sam wec digla ruke..kad ono zwoni fon oko 6,zena radila cijeli dan,jedwa i stigla da me okrene-ja :tetka molim te ako je loshe ne gowori mi sad odma...shta ti je budalice,bog te je pogledao swe je u redu i hiw i hep i jetra..ma kao da si sa planine sishla hahaha.e tu sam ostarila jedno 10 god.ti razmisli,ali mnogo je bolji osjecaj kad te nishta ne pritiska!ljubac

saša-ex · Post by **saša-ex** » Thu Apr 19, 2007 8:54 am

Čekajte ljudi, polako, kakav bre Zobin, nemojte da se zezate sa tim, znam odlično celu priču, on nema magičnu formulu za izlečenje, nemojte da se ložite, da je to istina lik bi dobio Nobelovu nagradu ili tako nešto. Radi se o blokadi opijatskih receptora, znači ništa posebno, slično možeš da postigneš i sa blokatorima. Cela priča je obavijena velom tajne, a mi smo se uvek ložili na fore tipa - KGB, Ruska vojska itd..., zato je jedno vreme to i bilo jako popularno. I cela priča je preskupa, bila je 15000 maraka, ne verujem da je sada ispod 10000 evra.
Uostalom, znam da bi svi mi voleli da postoji tableta koja, kada se proguta, donosi trenutno izlečenje, međutim to ne postoji, lečenje je dug i težak proces koji mora da uključi puno činilaca, a ne samo jednu inekciju...

raskorak · Post by **raskorak** » Fri Apr 20, 2007 7:30 pm

Upravo sam saznao čemu priča o Rusiji od strane moje keve. Moj kum, koga sam već pomenuo u jednom od prethodnih postova se "malkice" predozirao pre nedelju dana. Sestra ga je pronašla sa ganom u ruci. Kažu da je već bio u komi. Sada se sprema na putovanje u Drajzerovu, a neki njegov brat se navodno izlečio kod tog Zobina (valjda sam sada dobro napisao) u Rusiji. Otuda polemika o uspešnosti njegovog tretmana... A, baš mi je lepo započeo dan...

raskorak · Post by **raskorak** » Sun Apr 22, 2007 4:56 am

Čitam ja tako moje postove, da vidim šta sam to do sada piskarao i shvatam da nisam skoro ništa napisao o tome kako sam sa trodona prešao na hors. Za vjek vjekova.
Bilo je to leto Gospodnje, 2002. godine. Povremeno sam se nagutavao svojim dragim đonovima, ali heroin mi nije padalo na pamet više da kušam. Jedan od mojih ortaka se te godine baš izložio da je gudra prava stvar. Uostalom, uz njega sam ja ponovo i počeo da se radim. Dakle, leto. Gajba mi je bila prazna na mesec dana, i ja sam naravno tu privodio galeriju najrazličitijih likova. E, pa jednog julskog popodneva posetio me je taj drugar u tandemu sa mojim kumom (baš tim koji je jedva preživeo prošli petak). On mučenik nikad jače stvari od vutre nije konzumirao. Do tada. Ova dripčina je završila polutku jako loše robe. Ubeđivali su me čitavih trideset sekundi. Opet folija.
Vreme je prolazilo, a o dopu nisam mislio. Onda smo napravili malu zamenu uloga. Kod kuma na slavi smo nas dvojica doneli buru. I ganove. Oktobra 2002. godine, u wc-u svog kuma, na slavi svog kuma, u naše vene. Pomislio sam:“Ovo je baš dobro, jebote, moraćemo to svake godine da radimo po jednom.“ Nema plakanja nad prosutim mlekom. Nisam se osvrtao, jer, iza mene nije bilo ničega. Bio je samo jedan tip nesrećan kao pingvin u Sahari. Kasnije sam saznao i zašto. To je neki rođak mog kuma, koji se, mučenik jedva skinuo sa horsa. Baš kod tog Zobina. Izašli smo da prošetamo...
Zaobilazeći golo sunce, razgledao sam nebo. Ali, ono je svuda bilo isto, stoga dosadno. Nije bilo nijanse, mrlje, tačke, granice... Dugo vremena nisam video čisto nebo, te sam sporo i sa naporom shvatio da je to – lepo nebo, da je tada ustvari bio lep dan. Vazduh nije bio smrdljiv, vidljiv, opipljiv, lepljiv. Osećao sam da mi iz peta mili duboko zamrznuta želja da na suncu ogrejem zagušenu kožu. Želeo sam da golu kožu razapnem na zagrejanom asfaltu. Želeo sam da skinem kožu! Vid mi se duplirao.
Rokanje ipak nismo ponovili sledeće godine. U međuvremenu se drugar navukao kao pas na dop, a ja i kum se tripovali da se mi samo zezamo. Nizale su se nedelje, meseci, a mi smo se nakon urnisanja alkoholom i svim ostalim sredstvima proleća 2003. godine posvetili prevashodno opijatima. Dakle, đonovi, dop i čaj od maka. Ja sam se u međuvremenu ponovo zaljubio. Ponovo u pogrešnu osobu. Još žešće sam nastavio da se radim. Iz besa! To tek sada shvatam.
Na jesen sam se već drogirao manijački kao tri godine ranije. Opet sam se navukao na trodone. Tada sam iznenadio sebe. Čim sam osetio prve naznake te odvratne krize, odmah sam se bacio na rešavanje te problematike. Uz hors. Kako došlo, tako i prošlo.
Generalna istina je i dalje važila, ali sam morao malo da ubrzam njeno dejstvo: odsekao sam drugu polovinu zime i prešao u proleće. Tog proleća sam nadoknadio ono što sam sebi obećao kod kuma na slavi, a ticalo se rokanja. Sa kamatom sam nadoknađivao. Krajem proleća više nije bilo vode.
Popasao sam travu i sažvakao lišće i korenje. Kada sam odasvud iscedio vodu, progutao sam sopstvenu oskudnu pljuvačku i odsekao celo leto. Nešto vode je palo odozgo, drugim rečima, keva mi je tad prvi put našla pribor. Naravno, nekako sam je ubedio da ne pripada meni, već „onom sumnjivom“, koji se, đubre jedno, ufiksao kod mene u sobi i, namerno mi ostavio gan u fijoci.
Pošto je to bilo sve, preskočio sam jesen, zajedno sa mogućim retkim i slabim kišama, a jakim i ledenim vetrovima. Eto, i to je prošlo. Međutim, u prvoj polovini zime nije bilo ni kiše ni snega, te sam shvatio da se krug zatvorio i da će naredne godine biti apsolutna nestašica svega. I to bi prošlo, ali nisam mogao više... Rešio sam da odsečem godinu, deceniju, milenijum, eon, i uđem u nešto što nema naziv, oslobođen muka i svega drugog. Ostaje mi samo ime – Raskorak.

Vlado_M · Post by **Vlado_M** » Sun Apr 22, 2007 8:11 am

Covjece, dugo ti je trebalo da se nakacis na dop... I ja sam od onih sto su se cesto radili trodonima, ali kad sam jednom probao dop... nije bilo nazad. Kasnije trodoni samo za skidanje sa krize.

Sjecam se prve zikre. Zvezda igrala 1-1 u BGD-u sa Dinamom iz Kijeva, ja onako iznerviran bacim polutku... i tresem se cijelim putem nazad.

Nesto nisam provalio iz tvoje price- koliko dugo si cist ? Kako opstajes ?

Pozdrav druze.

raskorak · Post by **raskorak** » Sun Apr 22, 2007 6:24 pm

Zvanično sam čist od sredine decembra, mada sam se jednom najeo trodona zimus, da zavaram glad...
Kako opstajem? Opet preterujem sa alkoholom (ponekad

), mnogo pušim, nimalo ne vežbam i mučim male životinje.

raskorak · Post by **raskorak** » Sat Apr 28, 2007 9:55 am

Samo jednom glas se slio:"Uzmi još malo..."; Samo jednom, u izmaglici, uzeo sam još. Buka na gajbi, ali meni stvarno nije stalo. Odlazio sam sa hrpom para, a kažu da kao mali nisam bio loš. Istog časa pajac skače u svom klasičnom izdanju. Svakim skokom je smanjivao svoj vek.
Zvuci sirene, kao na klanju... Ma, bre, čelična palica, to je jedini lek! Telefon je mučno zvonio. Mislim da je bilo oko 03,00h noću. "Gospođo, izvinite, moram da vam kažem, znate, nije da sam loš prijatelj, ali sin vam je od skoro pravi narkoman..."
Oteli su zemlju slobodnog, azijskog čoveka. Oružjem i licemerjem su nam pokidali sferu. Napalm bomba peva do novoga početka, a mi smo i dalje bedna značka na reveru.
Ja zauvek biću svama moji buntovni heroji. Kao početniku su mi pričali:"Videćeš mali, najbolje rokanje je uvek pred skidanje." Vaše ime na usnama celog sveta stoji, dok u tami parka trune moj nasmejani kip.