Na ovom forumu možete ispričati svoju ispovijest, od početka do kraja. Alkoholičari, ovisnici, suovisnici, svi ste dobrodošli. Samo ispovijesti, molimo Vas da ne pišete komentare i odgovore.
golden brown wrote:Ma sve je to ok i naravno da svi mislimo lose o tom zivotu. Ne razumemo se samo oko toga sto ja malo drugacije gledam na neke stvari. Prvo sta je to ljubav? Ljubav ne mora sa sobom da nosi i srecu i zadovoljstvo sobom. Znam neke ljude koji su npr zbog zena koje su voleli propadali socijalno kao i ja zbog horsa, a voleli su te zene, mislim stvarno ih voleli. Neki ljudi se zbog ljubavi i ubijaju?! Onda u jednom trenutku shvatis da to nije vredno celog zivota i da treba pruziti priliku da se rodi neka nova zivotorodnija ljubav. Ali ljubav kao ljubav uvek ostavlja duboko u nama neki nestvarni trag neceg bajkovitog, ma koliko nas mucila.
Ja ne skontah šta si ti ovim htio reći... Ali možda je do mene. Plavuša sam.
Hteo sam da napišem nešto o tome kako sam se užesno ugojio zadnjih meseci, međutim čitam komentare i razmišljam.
Kad te neko konstantno laže, povređuje, uzima svu kintu koju imaš, čini od tebe da postaneš ono što nikad nisi mislio da ćeš postati, a sve to radi da bi te na kraju i potpuno uništio, i duh i telo, pitam se gde je tu ljubav. O kakvoj ljubavi i o kakvoj dilemi pričamo. Potpuno mi je jasno zašto se ljudi navlače, ta priča o baladi i o duhu bez tela, kao i niz drugih budalaština još me više učvršćuju u ideji da ga više nikad ne probam.
Moj život se u proteklih skoro godinu dana potpuno promenio, evo sad razmišljam o tome da odem u grad i smuvam neku cicu, popijem koje piće, pričam sa ljudima, bez sranja. Ne mislim da je to nešto fenomenalno, ali bar ne moram da pazim na koga ću da naletim, hoće li mi neko možda polomiti ruke i noge. Dop je Sranje jer kad si na njemu onda si samo na njemu, nema ničega sem njega, čak nema ni tebe jer ti potpuno ukrade i DUH I TELO.
A hteo sam da kažem i ovo.
Moja sestra kaže da ja jednostavno moram da budem od nečega ovistan. Ovistan od ovisnosti. Zezam se, ali neverovatno je koliko sam se navukao na klopu. Dok sam bio na dopu linija mi je bila sasvim zadovoljavajuća, međutim sad... Strašno.
Uzimajući u obzir i moj posao koji iziskuje višesatno sedenje u mestu,baš sam se zabrinuo. Moram početi da vodim računa o toj zamci, jer poznavao sam devojku koja se isto tako ugojila kad je prekinula sa heroinom i gle naglo se ugojila te umrla od srca. Hm, možda tripujem, verovatno tripujem, a i nisam je tako dobro poznavao, keva mi je malopre izmerila pritisak i on je kao u bebice, ali nikad se ne zna.
Ljudi pamet u glavu, čak i posle dosta vremena posledice umeju da budu svakojake. Mi se zezamo i mislimo kako će sve biti OK samo da ostavimo to sranje iza sebe, istina je da je to sranje toliko jako da kad nam se i čini da smo ga pobedili ono nastoji da uzvrati udarac.
Otud verovatno i ta priča o tome kako je super uzeti koji lajn posle četiri meseca i malo se umotati u ružičasti saten ili svilu. Glupost. Meni je stvarno dosta tog sranja.
Pozdrav svima i hvala na lepim rečima. Mnogo mi znače.
Hi, kako divno vreme, sranje je što moram da radim, ustvari i nemam nešto posla, no, svejedno moram da odsedim bar do dva. Super je i što su sad dani duži, juče sam se baš lepo proveo.
Naime prošetao sam se sa jednom devojčicom, dugo smo bili zajedno, nekih 5 godina, ne konstantno, iz prostog razloga što sam se dopingovao svo to vreme, a lagao je kako sam OK, kako sve držim pod kontrolom, sve dok nije puklo.
I tako šetamo se i pričamo i naravno dođemo i do teme moje apstinencije. Devojka mi ladno ne veruje da sam strejt gotovo godinu dana. Dobro, nisam joj uzeo za zlo, toliko sam je lagao da je i meni bilo mučno u tim momentima.
Rastali smo se posle nekoliko sati i ništa. Drago mi je što se sad sve polako vraća, do pre godinu dana sam razmišljao o tome kako da završim ovu prokletu avanturu zvanu život, a sad mi je užasno krivo što sam tolike godine sjebao zajebavajući se nanoseći bol i sebi i drugima.
By the way, moj ortak Mujke se ponaša kao da sam kompletni idiot, govori mi kako je strejt, a drapa se kao šimpanza, zenice su mu kao vrhovi čioda. Hej Mujke, nije fora biti čist mesec, dva, pa se kao puknuti i tripovati kako je sve pod kontrolom.
I još jedna stvar vezana za njega, čovek je posadio marihuanu, i sve bi ja to mogao da razumem da je nije posadio nekih 200 m od mesta gde non stop bleje dva drota u patrolnim kolima. Kakav moron. To možeš samo na dopu, sve u fazonu It's all right.
Poz.
P.S.
Nikad mi neće biti jasni likovi koji urlaju u slušalicu kad je veza loša.
Pozdrav svim Exićima i onima koji bi to hteli da budu, verujte SJAJNO JE. za par dana mi je rođendan, trideset i pet. Sve vas puno volim.
Ovaj krajnje nebulozan post je posledica onoga kako se osećam, verujte pročitao sam preko pola ovog foruma u svim pričama sam našao deo sebe, glupo je da sad ja tu nešto dodajem, u smislu tih dogodovština iz junk perioda, sve je to isto, isto strašno, možda u početku zanimljivo, ali na kraju uvek prokleto isto. Stvarno je to sranje, mislim zavisnost, zar nije lepše ne robovati tako nekim stvarima koje te sjebavaju, načisto. Pa ako te i mrzi gazda, nemaš frendove, loše ti ide, zar je spas u tome, pobeći, ne prihvatiti to kao posledicu u stvari svoje inertnosti, nedostatka želje za promenom, strašno, tolike godine gubimo, a posle se žalimo i kao svi su nam krivi, NISU, sami smo krivi jer smo slabi.
Danas se bez veze osećam, naime pre nego što ću krenuti na posao slučajno sam čuo razgovor između moje sestre i keve. Užas, baš mi je to trebalo, pomislio sam kako je sve u redu, kako se stvari popravljaju, a ono. Bez veze, keva je tupila kako nije zadovoljna mojim ponašanjem, kako treba da se ugledam na neke svoje ortake. Smešno. Kako ja da se ugledam na bilo koga. No, priča je da ja stvarno mislim da sam sad OK, ali, viđenja moje keve i mene se, što bi rekao naš psihodelični premijer, dijametralno razlikuju. Stvarno se trudim da popravim sve ono što sam sjebao, ali njoj to izgleda nije dovoljno. A verujte, činim i više nego što bi trebao. Ma mora da je klimaks. Ili me je gudra toliko sjebala, da mi se čini da sam prespavao period od 93. do 2006.
Poz.
Taj odnos sa matorcima je posebna priča, ja i posle 6 godina imam problema sa kevom, naravno da više nije u pitanju gudra ali jesu razne druge stvari. A sa druge strane, ponekad i mi imamo prevelika očekivanja,drogirali smo se godinama, tim ljudima priredili neviđena sranja i očekujemo da za godinu dana oni sve zaborave i da nas prihvate kao potpuno nove ličnosti...A sve to ide jako teško, oni su u godinama, najčešće isfrustrirani, razočarani svojim životima, opterećeni bremenom da su potpuno omanuli sa svojom decom...
Da, u pravu si. Možda i previše očekujem. Mogu da je razumem, pogotovo zato što je i moja mlađa sestra takođe preživela heroinski pakao, ostala bez super posla, a keva regulisala njene ogromne dugove. Svo vreme mog ludila sam se trudio da je što manje povređujem, što zbog nje, što zbog moje najmlađe sestre, koja je iz potpuno druge priče. Ma sam sam za sve kriv, treba još više da se potrudim da popravim pokvareno. Stvarno je bitna podrška, najbližih, jer obično sva „prijateljstva“ tokom akcije bivaju uništena. Poz.
prwo welcome!i zelim da zbogs swojih sestrica zelim da naprawim prawu stwar,da ziwe normalno..ali kewa je nemoguca ,,non stop'' je u nekoj paranoji,ociigledno je klimax.non sto nesto paranoise,pa sta ako,pa ako owo..nije tvoj oporawak samo pola gocine,bice tu jos prewentiwe...wec unaprijed mi stawlja do znanja kako ce mi biti za petama.i ewo sad u sledecu srijedu mi je zakazala implant na tri mjeseca-bez ikakwe konsultacije samnom.nije je briga sta ja imam da mislim!a u kuci imamo nalorexa kolko hocesh.i pristajem na saradnju,to i ona widi .zasto bacati 600 eura koje cemo pozajmiti,kad mogu da pijem nalorex.a shta je sa oziljcima od implanta po mom tijelu,obiljezena sam za swa wremena...zelim ti swe najbolje,i radi uz dogovor sa poditeljima-ali ne daj da ti wise nad grbachom cijeli ziwot!reci,pogrijesio sam,i nikad wam to necu moci nadoknaditi-ali swako ima prawo na drugu priliku!pussa i pishiiii
