DJAVOLICA

[sanela]

ha ha ,shta kazesh?

bravo
=D> =D> =D> =D>

[rajouno]

uspjela sam,uspjela!jeeee!HVALA SANELA!POZDRAV IZ CG!

[rajouno]

da nastavim pricu...posto nam je ponestalo para,on da ja to ne bih osjetila,izlazio je po cijeli dan negdje,i vracao se parama.vjerovatno je odradjivao ljude...cak je i meni pocolo to da pada na pamet,uzas.samo da dodjem do para.a ujedno mi se sve gadilo-imali smo cijelu apoteku metadona,trodona,flormidala...a nismo uspjeli da se skinemo ,chak smo se navukli na metadon.pa onda ,ajd her-om da se skidamo sa metadona ,pa smo isli u lorijen kod onoh derikoza-samo da kazes dobar dan 30-40e.a mi bez para....ja svo vrijeme u glavi smishljam plan,da se skinem i palim kuci-jer vidim odoh u propast!a nije da nisam pricala sa nji,ajde ljubavi da se sredimo,pa da se malo odvojimo ,za nase dobro,moji vec sumnjaju..jul mjesec ja ne dolazim kuci...nije bilo sanse.znao je ako odem-kraj!a vratila bih mu se kad bi se sredio...

[rajouno]

onda je poceo da igra igru,nije mi dao da izlazi ,samo s njim ,i umjesto da se skidamo,on je opet poceo da nabavlja robu..prodao je dvd,za keca,srce me je zaboljelo,poceo je od svojih da krade...znam da je to mozda jednim dijelom radio zbog mene,da mi nishta ne fali...al ja to nisam opravdavala.ostali smo bez para jer sam se ja bunila sto se bavi tim cime se bavi,ima normalnih poslova.bla bla..on me kao poslusa,ispusti sve seme,zajebe sve koje je mogao,i svi mu okrenu ledja.cak smo se krili da nas neko ne ubije.a posto nista drugo nije znao da radi neslavno smo zavrsili.al imao je dusu,znao je cak i u crkvu da ode-ja mislim da bi poceo da svira alarm kad bi joj se on priblzio.haha.izostavila sam to da je bio bolesno posesivan,i ljubomoran,i da je smatrao da cemo zajedno ostariti...bih ja ,da to nije bio los put...za nas je bilo jedino rjesenje da ako se stvarno volimo,da vidimo sta je najbolje za nas-a to je,da svako ode svojoj kuci da se sredimo-pa kad budemo dobro,naci cemo se-jer nishta nije jace od ljubavi!(Osim dopa)...nije htio da pristane,htio je da to zajedno odradimo.i ajde...nismo imal para da platimo stan u jerkovicu,pa je on jedva ubijedio caleta da nam pozajmi pare da iznajmimo stan u hadzi milentijevoj,140e.i on nam to ucini,i ja se stvarno ponadam...

[rajouno]

uselili smo se u stan,izostavila sam to da je zadnjih 100e dao za shemu navodno da obrne,al smo mi to na kraju stukli-a ljudima je uvaljivao bazu,sjenku za oci...mozda me prepozna on ovdje pa dodje da me sredi!haha.kao pocinjemo sa skidanjem,u novom stanu..dan dva ..on izadje,dodje s robom -i tako 10 dana.jasno mi je bilo koju igru igra,ne da mi da se skinem po cijenu bilo cega,makar i on umro-da ne bih otisla kuci.pocnem da provaljujem da je tezak psyho.to mi je injegova majka rekla,imao je on ispada i ranije kao klinac.al meni je sve nesto bilo zao,nije imao nikog osim mene,svi su ga odbacili...ALI,posto sam vidjela svoj kraj,pocela sam da smisljam plan-da pobjegnem!ali,kako?non stop me je drzao za ruku,kad pricam sdrugaricom sjedi pored mene,glumimo srecu,pricam na tel-opet slusa...bila sam bespomocna.nisam cak ni majci mogla da kazem da sam u problemu...

[rajouno]

ej,ne mogu da vjerujem da se polako otvaram,mislila sam da nikad necu...

[rajouno]

kazem to mucenje je trajalo 10ak dana,svadja,histerija...i jedne divne julske noci,ja odlucim da spakjem stvari i odem,prvi dan zikre-zamisli kolko je situacija bila neizdrziva kad sam ja imala hrabrosti za to.bilo je neizdrzivo.e teshko mi malo.......

[rajouno]

e tek tu nastaje pakao...znam da cete se sokirati kako se zavrsilo...

[rajouno]

evo sad sam imala jednu seriju suza,usla mi mama u sobu,pa smo tako pricali...razmishljam da sve ostavim,i odem u neku komunu,u hrvatskoj npr.ako neko ima bilo kakvu informaciju,znacilo bi mi,kako?jel moze iz cg?

[rajouno]

da nastavim prichu,dok josh imam snage...kad je vidio da cu da se pakjem,pretvorio se u zvijer,josh u krizi ,mozete da zamislite...zakljuchao je vrata i nasrnuo na mene.bacio me na krevet i rekao mi da necu ziva izaci odatle.da ga sad ostavim i odem kod mamice kad je najteze,e nece moci...pukao mi je samar,posto sam ja nasrnula da mu otmem kljuc,i zakljucao vrata i od dnevne sobe..a prizemlje,na prozoru reshetke.onda je poredjao sve oshtre predmete na stolic,kao sad cu da vidim sta ce da mi se desi-ali nece on da me reze,jer me voli-nego njegov kum ludak,koji je vec jednu svoj ribu roknuo,i nikad je nisu nasli...ja u histeriji skocim i ochupam kabal od fixnog tel(jer na mobilnim nismo imali kredita)-onda je on uhvatio taj kabal i omotao i ga oko vrata i poceo da me davi,ostajala sam bez vazduha,padala u nesvjest,molila ga...znala sam da necu zitva izaci odatle...to vishe nije bio on,vidjela sam da nema shta da izgubi,sem mene-i da ce me ubiti.onda ja opet nasrcem,jaci je-hvata me za glavu,baca na pod i lomi mi vrat-josh jedan trzaj i gotovo...uh.bilo je tu samara,zavezao mi je noge selotejp trakom,a usta obecala sam da cu da cutim da me ne vezuje...svo vrijeme u toj agoniji sam razmisljala kako da ga onesposobim,pa i da ga ubijem!ali nista pri ruci,nikakav predmet...tjerao me ja da pisem oprostajno pismo sestricama,kako sam otputovala daleko...i sad mi suze idu...okacio je kabal od tel o garnislu,i tjerao me da se sama objesim,ili ce on,preklinjela sam ga,klela u sve zivo..dzaba.znam na kraju kd su me poveli kod dr.imala sam lakse tjelesne povrede ...