draga hihi drago mi je da si otvorila ovu temu. i ja imam slican problem. iako je moj vise taj da dva, tri tjedna jedem normalno a onda se jedno tjedan dana prejedam i tako stalno ispocetka.
nedavno sam shvatila zasto to cinim. i trebalo mi je jaaaako dugo da do toga dodjem. ti po ovome sto si pisala razlog znas.
sad razumijem i vidim da je u meni toliko bijesa, ljutnje, boli da ne znam kako da to iskanaliziram. hranom sam potiskivala godinama te emocije i jos ih sve rješavam na taj način jer ne znam drugi.
ja sam na ovaj forum dosla jer mi je prijatelj pricao o divnim ljudima ovdje na forumu i njihovim pricama, pa sam krenula da citam. i u mnogima nasla dio sebe. imala sam sreću da sam izbjegla teške droge, iako sam bila blizu, ali i ja sam ostala kod svog poznatog demona. Kao i ti nasla sam se u tim pricama jer svaka ovisnost ima slicne temelje, svi mi od necega bjezimo, a svatko je slučajno ili namjerno izabrao svoj prijevoz.
moj problem je kako sad prestati bjezati. ne znam mogu li se suociti sa razlozima sama... jer dostigli su me i kruze oko mene.
Nesto kao droga
Moderator: sanela
Cao svima na ovoj temi,citam je od kad je otvorena i ne znam sta da kazem,prosto sam to shvatila kao problem koji imamo i mi samo je hrana u pitanju,e sad kako prestati s tim? Pa ja mislim da se takodje trebate obratiti strucnim licima kao i mi to je pod broj jedan....celestina ti ne znas dal ces mocu da se suocis sa razlozima,ako ne pokusas neces ni saznati,znaci pokusavaj,trudi se da uspes,ako ne mozes sama tu smo mi da ti pomognemo ako mozemo a tu su i lekari koji znaju malo vise nego mi.Ja kada sam pokusavala da prestanem da pusim tada sam jela kao ludak ali nikad nisam htela bas bas da ostavim cigare,ne znam kada bi ih stvarno ostavila da li bi nastavila da jedem tako cesto....bas ne znam nisam razmisljala o ovoj probl;ematici ali kapiram da je to takodje jako veliki problem...javicu se ponovo 
idem da kao razmislim malo o tome .
idem da kao razmislim malo o tome .NEKO TO OD GORE VIDI SVE!
Juce je istorija
Sutra je misterija
Ali danas je dar!!!
Juce je istorija
Sutra je misterija
Ali danas je dar!!!
hvala zvrky. znam da ću se morati suočiti s razlozima, ali kad neke stvari potiskujes iz djetinjstva je tesko za pop... i ja nekako mislim da ću morati obratiti se nekoj stručnoj osobi. meni je jasno da ja moram pravilno jesti i većinom mi to i uspijeva. ali čim se razbjesnim ja posežem za hranom, kad mi je dosadno isto tako, kad se nešto lijepo desi e onda idemo na večericu s društvom, poslije čega slijedi par dana osjećaja totalnog nesupjeha, poniženja i sličnog. e ono što sam ja ovako pametna
skužila je da kad sam ljuta to trebam i izraziti, kad mi je dosadno sjesti tu na forum i čitati hehehe (ona tema od sunrise stvarno pomaže). to ona racionalna strana govori, ali kad dođe do stvarne situacije onda bježim. mislim da ću definitivno trebati nečiju stručnu pomoć da naučim ponašati se drugačije. inače da pojasnim, ja to radim otkad se sjećam, kad sam imala jedno 4 godine, pa je to obrazac ponašanja koji će vjerojatno teško biti promijeniti. ali potrudit ću se. hihi kako je?
pozdrav svima
-
deminutiv u slobodi
- Posts: 58
- Joined: Wed Nov 15, 2006 1:23 pm
- Location: menja se
Jedan nas poznati lekar sportske medicine,koji je mnogo zgodan,lep i mlad(iz Srbije),stalno prica na tv o ishrani.Stalno prica da treba uvesti princip 4BELA koje treba izbaciti(belo brasno,secer,masti i so)-znaci:crni hleb,nema pizza,gibanica,palacinki,i sl.stvari sa belim brasnom,izbaciti slatko sto vise,koristiti maslinovo ulje i sto vise jesti neslanu hranu.Kad su ga pitali da li je normalno ponekad se razvaliti od hrane,on je rekao da je to sasvim normalno,i ok i po 2-3 dana ako treba,ali da globalan nacin zivota treba da bude onaj gore spomenuti.Sportom je vazno baviti se od 3 do 5 puta nedeljno,najmanje 45 minuta.Kad trcis ne treba hvatati sprint nego lagano ,tek malo jace od brzog hodanja.Trcati tako da mozes i da razgovaras sa nekim pored.Piti puno tecnosti,i do 2,5 l dnevno.Za nas zene najbolji je zeleni caj,to verovatno svi znamo.On je protiv dijeta i mucenja organizma i stalno,stalno zastupa tu tezu.
Voce ne sme da se jede uvece jer se glukoza pretvara u masti,samo preko dana,najbolje ujutru.
Savremen nacin zivota je takav da trosimo manje kalorija nego sto unosimo,i nego sto se nekad trosilo...eto,mali podsetnik,ukoliko covek nema psihicki problem pa mu je potreban psihijatar,psiholog,specijalni nutricionista.
Iskreno,i ja obozavam da jedem,pa sam uglavila one savete gore sebi u mali mozak.Ja neke namirnice nikad nemam u frizideru namerno(kao npr.majonez,pastete,coca colu i sl),gresim itekako ,ali boze moj......teram se na disciplinu........jednom ce mi to gore postati nacin zivota.Samo ne moze odjedanput.
Voce ne sme da se jede uvece jer se glukoza pretvara u masti,samo preko dana,najbolje ujutru.
Savremen nacin zivota je takav da trosimo manje kalorija nego sto unosimo,i nego sto se nekad trosilo...eto,mali podsetnik,ukoliko covek nema psihicki problem pa mu je potreban psihijatar,psiholog,specijalni nutricionista.
Iskreno,i ja obozavam da jedem,pa sam uglavila one savete gore sebi u mali mozak.Ja neke namirnice nikad nemam u frizideru namerno(kao npr.majonez,pastete,coca colu i sl),gresim itekako ,ali boze moj......teram se na disciplinu........jednom ce mi to gore postati nacin zivota.Samo ne moze odjedanput.
evo mene..celestina bas mi je drago sto si se javila, stvarno mi je bilo cudno da na ovom forumu ima jos neke osobe koja ima slican problem ko ja...znas... kao nekako ti lakse...nisi jedini..............................................
a sto se tice onog da je bitno otkriti razlog, ja ga kao znam, al meni to apsolutno nista ne olaksava, ja i dalje teram istu pricu, jer ja sam emocionalno totalno prazna i svu tu svoju prazninu popunjavam hranom, sto je grozno...ima dana kada mi je ok, pa se iskuliram pa 2-3 dana jedem normalno, i onda puf, sve pada u vodu, uzmem i nadoknadim sve te dane, i to mi se stalno desava kada ostanem u kuci, ne znam kako kod tebe al mene kuca ubija, al ne mogu konstantno bezati od kuce, sa tim ne mogu da se suocim...ustvari nije to do kuce to je do mene sto ja ne znam kao da izdrzim sama sa sobom, ima tu jos mnogo cega, al necu da davim..eto veliki pozzz tebi.
zvrky, bas mi je drago sto si nas skontala. a sto se tice strucne pomoci, pa sta da ti kazem ja kod psihijatra idem vec 2,5 godine i stvarno mi je psihoterapija pomogla i dosta se toga promenilo, ali...jedno veliko ALI, ja i dalje radim sve sve po starom. i oni glupi antidepresivi, ma meni to nista ne pomaze, pijem flunirin illi ti prozac, i neverovatno koliko ga svi hvale, mnoge izvadio iz depresije, pokrenuo, a na meni uopste ne deluje, ustvari pokrene on mene, ali cim ostanem sama sa sobom-pucam...eto
a sto se tice onog da je bitno otkriti razlog, ja ga kao znam, al meni to apsolutno nista ne olaksava, ja i dalje teram istu pricu, jer ja sam emocionalno totalno prazna i svu tu svoju prazninu popunjavam hranom, sto je grozno...ima dana kada mi je ok, pa se iskuliram pa 2-3 dana jedem normalno, i onda puf, sve pada u vodu, uzmem i nadoknadim sve te dane, i to mi se stalno desava kada ostanem u kuci, ne znam kako kod tebe al mene kuca ubija, al ne mogu konstantno bezati od kuce, sa tim ne mogu da se suocim...ustvari nije to do kuce to je do mene sto ja ne znam kao da izdrzim sama sa sobom, ima tu jos mnogo cega, al necu da davim..eto veliki pozzz tebi.
zvrky, bas mi je drago sto si nas skontala. a sto se tice strucne pomoci, pa sta da ti kazem ja kod psihijatra idem vec 2,5 godine i stvarno mi je psihoterapija pomogla i dosta se toga promenilo, ali...jedno veliko ALI, ja i dalje radim sve sve po starom. i oni glupi antidepresivi, ma meni to nista ne pomaze, pijem flunirin illi ti prozac, i neverovatno koliko ga svi hvale, mnoge izvadio iz depresije, pokrenuo, a na meni uopste ne deluje, ustvari pokrene on mene, ali cim ostanem sama sa sobom-pucam...eto
e ja sam stvarno karakter, samo takav 
u nedelju odlucim da od ponedeljka (juce), krenem u napad, da se borim samo tako, bas sam imala i volje i snage, i ok prodje ponedeljak, malo u krezama, al prodje, prodje i danasnji dan mnogo lakse, jer sam ceo dan bila van kuce, i uvece dodjem kuci i uzmem da jedem, al planirala sam da uzmem normalnu porciju..i.......zvacem i zvacem i prezvakah se, i ode sve u.... strasno i sad bas razmisljam sta me je pokrenulo da se ponovo natrpam hranom,ova 2 dana su mi stvarno protekla ok, nije bilo nikakvih okidaca, stvarno mi moj mozak nije jasan....????????
ovo bas i nije mnogo zanimljivo sto sam napisala, aj ebi ga, morala sam, lakse mi malkice................
u nedelju odlucim da od ponedeljka (juce), krenem u napad, da se borim samo tako, bas sam imala i volje i snage, i ok prodje ponedeljak, malo u krezama, al prodje, prodje i danasnji dan mnogo lakse, jer sam ceo dan bila van kuce, i uvece dodjem kuci i uzmem da jedem, al planirala sam da uzmem normalnu porciju..i.......zvacem i zvacem i prezvakah se, i ode sve u.... strasno i sad bas razmisljam sta me je pokrenulo da se ponovo natrpam hranom,ova 2 dana su mi stvarno protekla ok, nije bilo nikakvih okidaca, stvarno mi moj mozak nije jasan....????????ovo bas i nije mnogo zanimljivo sto sam napisala, aj ebi ga, morala sam, lakse mi malkice................
ja sam emocionalno totalno prazna
-sta mislis s time reci? ja bas ne bi rekla da si prazna nego je too much toga u tebi sto ne znas i ne mozes odraditi na pravi nacin
Reci mi, nakon tog velikog jela jer se ispovracas poslije ili zadrzis hranu u sebi?
Ja imam trenutno malu krizu s kilama. S metadonom sam se udebljala i za moj pojam i moju normalnu tezinu too much i to mi jako smeta, osjecam se nelagodno, kupila sam velike pulovere itd.I dalje nosim stare jeans i stanem u njih, a velicina je nekih 27-28 ali vidi se da sam se udebljala. ljudi mi kazu da je bolje ovako, ali di ce biti bolje ovako kad sam preko 10kg dobila. Danas sam kupila neki caj pa cu s njime poceti mada ce mi se tijelo oporaviti i vratiti na staro no, zelim reci, znam feeling, mogu razumijeti svoju bol i nezadovoljstvo. Postoje i mali trikovi da se malo pomognes kao npr. obvezno puno vode, nemoj navecer poslije 6-7 nista jesti, ne koristi lift nego steps malo se vise kretati i kontrola, odnosno samokontrola koju je potrebno nauciti
-sta mislis s time reci? ja bas ne bi rekla da si prazna nego je too much toga u tebi sto ne znas i ne mozes odraditi na pravi nacin
Reci mi, nakon tog velikog jela jer se ispovracas poslije ili zadrzis hranu u sebi?
Ja imam trenutno malu krizu s kilama. S metadonom sam se udebljala i za moj pojam i moju normalnu tezinu too much i to mi jako smeta, osjecam se nelagodno, kupila sam velike pulovere itd.I dalje nosim stare jeans i stanem u njih, a velicina je nekih 27-28 ali vidi se da sam se udebljala. ljudi mi kazu da je bolje ovako, ali di ce biti bolje ovako kad sam preko 10kg dobila. Danas sam kupila neki caj pa cu s njime poceti mada ce mi se tijelo oporaviti i vratiti na staro no, zelim reci, znam feeling, mogu razumijeti svoju bol i nezadovoljstvo. Postoje i mali trikovi da se malo pomognes kao npr. obvezno puno vode, nemoj navecer poslije 6-7 nista jesti, ne koristi lift nego steps malo se vise kretati i kontrola, odnosno samokontrola koju je potrebno nauciti
Kad bih barem znala tko sam zapravo, prestala bi se ponasati kao ona za koju se smatram da jesam, a kad bih se prestala ponasati kao ona za koju se smatram znala bih tko sam.
mislim da je upravo ovo i problem.. kako se naučiti toj samokontroli. ja imam disciplinu i samokontrolu kad su u pitanju druge stvari. zato je ovo problem ovisnosti. nekome je to droga, nekome kocka, nekom adrenalin a nekome hrana. kako postici tu disciplinu? ja sam recimo ponosna na sebe jer preko Božića nisam podlegla kolačima i sličnom. bravo ja 
ja sam sad u relativno dobroj fazi. došla sam do granice izdržljivosti i spremna sam da "popričam sama sa sobom". jedem normalno, a frendici sam rekla da me doslovno odvuče do aerobik centra jer ja nikako samu sebe da natjeram hehe. valjda hoće ovih dana
hihi jeis li sigurna da je ono jedini razlog?
reći ću ti kako sam ja došla do svojih ako nije problem? ja sam debela odmalena. po mami počela sam više jesti sa 3 godine. nekakvom dedukcijskom logikom i razgovorima s mamom smo došle do toga da sam nadoknađivala tatu. on je tada bio na terenu svako toliko i mama mi je rekla da sam bila užasno bijesna na njega. to je vjerojatno bio početak, zatim je slijedilo to što mi nisu dozvoljavali da pokazujem ljutnju. uskoro su prestali da me grle, jednostavno se uvukla neka hladnoća potpomognuta tatinim alkoholizmom kojeg i dan danas negira. negdje kad sam imala 8 godina bila sam žrtva zlostavljanja od strane rođaka (nije bilo penetracije ali je gad tražio da ja njega diram i gledam), a taj isti mi je tada govorio kako ću biti prekrasna kad odrastem kako će me muškarci željeti i stavljati svoje ..... u moju ..... e tu je počelo onda intenzivnije debljanje koje je prešlo u naviku. e sad ja sam uvijek znala da postoji razlog. kad sam spoznala prvi isto sam i dalje radila, jela i jela. tek ovo ljeto, kad sam bila u posjetu rodbini koju nisam vidjela od djetinjstva, su mi se vratile sve slike iz djetinjstva i dobre i loše (općenito, jer ovaj rođak je u jednom drugom gradu i nisam ga vidjela od svoje 14. godine).
moja prva reakcija je bila olakšanje,jer sad napokon znam, ali se nisam s tim zaista suočila nego sam opet bježala, ignorirala. nedavno sam odlučila da više neću. vrijeme je da pustim tu povrijeđenu djevojčicu u meni da se smiri. dosta sam se branila od svijeta. trebam naučiti pokazati sebe.
uf al sam se raspisala... nadam se da se ne ljutis jer je ipak tvoja tema , došlo mi. ustvari možda bi bilo dobro da pišeš o svemu što te muči. meni je pomoglo kad sam napokon sve to rekla i podijelila s prijateljima.
lijep pozdrav
ja sam sad u relativno dobroj fazi. došla sam do granice izdržljivosti i spremna sam da "popričam sama sa sobom". jedem normalno, a frendici sam rekla da me doslovno odvuče do aerobik centra jer ja nikako samu sebe da natjeram hehe. valjda hoće ovih dana
hihi jeis li sigurna da je ono jedini razlog?
reći ću ti kako sam ja došla do svojih ako nije problem? ja sam debela odmalena. po mami počela sam više jesti sa 3 godine. nekakvom dedukcijskom logikom i razgovorima s mamom smo došle do toga da sam nadoknađivala tatu. on je tada bio na terenu svako toliko i mama mi je rekla da sam bila užasno bijesna na njega. to je vjerojatno bio početak, zatim je slijedilo to što mi nisu dozvoljavali da pokazujem ljutnju. uskoro su prestali da me grle, jednostavno se uvukla neka hladnoća potpomognuta tatinim alkoholizmom kojeg i dan danas negira. negdje kad sam imala 8 godina bila sam žrtva zlostavljanja od strane rođaka (nije bilo penetracije ali je gad tražio da ja njega diram i gledam), a taj isti mi je tada govorio kako ću biti prekrasna kad odrastem kako će me muškarci željeti i stavljati svoje ..... u moju ..... e tu je počelo onda intenzivnije debljanje koje je prešlo u naviku. e sad ja sam uvijek znala da postoji razlog. kad sam spoznala prvi isto sam i dalje radila, jela i jela. tek ovo ljeto, kad sam bila u posjetu rodbini koju nisam vidjela od djetinjstva, su mi se vratile sve slike iz djetinjstva i dobre i loše (općenito, jer ovaj rođak je u jednom drugom gradu i nisam ga vidjela od svoje 14. godine).
moja prva reakcija je bila olakšanje,jer sad napokon znam, ali se nisam s tim zaista suočila nego sam opet bježala, ignorirala. nedavno sam odlučila da više neću. vrijeme je da pustim tu povrijeđenu djevojčicu u meni da se smiri. dosta sam se branila od svijeta. trebam naučiti pokazati sebe.
uf al sam se raspisala... nadam se da se ne ljutis jer je ipak tvoja tema
, došlo mi. ustvari možda bi bilo dobro da pišeš o svemu što te muči. meni je pomoglo kad sam napokon sve to rekla i podijelila s prijateljima. lijep pozdrav
ne povracam...Reci mi, nakon tog velikog jela jer se ispovracas poslije ili zadrzis hranu u sebi?
bas mi je drago da si u +, i obavezno kreni na neki aerobik, to ce ti pomoci samo tako, ja sam pre nekih 2-3 meseca isla na aerobik, i bilo mi je fantasticno, i onda sam prestala jer sam imala da ucim preko glave, al sad planiram da krenem p0onovo, dobar je feeling.ja sam sad u relativno dobroj fazi. došla sam do granice izdržljivosti i spremna sam da "popričam sama sa sobom". jedem normalno, a frendici sam rekla da me doslovno odvuče do aerobik centra jer ja nikako samu sebe da natjeram hehe. valjda hoće ovih dana
ocigledno nije jedini razlog, postoji jos toga, taj smrtni slicaj je je bio pokretac svega....inace celo svoje detinjstvo bila negde van svoje generacije, nikad se nisam uklapala, bila sam sklona depresijama itd...hihi jeis li sigurna da je ono jedini razlog?
ne smeta mi sto si se raspisala, slobodno, kad god ti je tesko, stvarno mi je zao zbog svih tih stvari koje su ti se desavale u detinjstvu, to ostavlja samo takve posledice, sto vidis i sama...i onda naravno dolazi beg od svega pomocu hrane, droge itd...................
Ja sam bas jucer kupila neki caj za ciscenje organizma.Najobicniji biljni caj koji ce mi regulirati normalni odvod tekucine i otrove procistiti iz tijela. I namjeravam izgubiti sve ove like sto sam dobila. Tek mi je sad jasno kakva sam zgoljavica i mrsavica bila, mada sam i sad sasvim kao normalna no za moj pojam nisam jer sam dobila 10-11kg i to me frustrira.
Mozemo skupa voditi neku evidenciju prehrane i davati si medjusobno savjete ili si jednostavno pomagati govoreci kako smo provele protekli dan.
Jednom sam neletila na neki njemacki ili austrijski sajt koji je bas posvecen ovisnosti o prehrani, bulimiji i anoreksiji i vidjela sam kako se te cure, mlade, djeca covjece muce i pate, bore s hranom, s povracanjem ili susdrzavanjem o hrani. I vidjela sam mnoge slicnosti s nama, ovisnicima o drogama. One se izrazavaju nasim govorom, spominju i imaju recidive, odlaze u bolnice, na terapije, kod psihologa itd. No, smatram da za one koji su stvarno bulimicari ili anoreksicari je jos veci problem pobijediti ovisnost jer gdje god se okrenes je hrana, pekare, restorani, standovi, ducani, Mc`Donaldsi itd. I probala sam si zamisliti kako bi meni ili nama tesko bilo kad bi svugdje oko mene droga bila dostupna? Problem bi bio znatno veci, nazalost.
Samokontrola? To je nesto sto se nauci i sto vise se trudis bolje ces rezultate posticii.
Ne jedem puno. Jedem sta mi dodje i cak u sva doba dana (sto cu sad promijeniti) ALI ja ne pijem skoro nista. Evo, jucer sam popila kavu prije posla i na poslu i poslije mozda jedan deci juica. I nista vise!!!! Di to moze biti normalno? I, to nije samo danas ili jucer nego konstantno.
Sta cu napraviti? Pod
1.natjerati se piti vodu, evo, sad cu si napuniti bokal i staviti pored sebe.(ok, jesam).
2.natjerati cu se makar jednu vocku pojesti dnevno.Nemam pojma kad sam zadnji put voce pojela, ne sto nemam ili nemam di kupiti nego sto sam lijena
3.necu nista jesti navecer
I, drzati cu se ovoga!!!!!!
Zajedno mozemo to.
Probajte voditi dnevnik gdje cete pisati tocno sta si tog dana pojela
Mozemo skupa voditi neku evidenciju prehrane i davati si medjusobno savjete ili si jednostavno pomagati govoreci kako smo provele protekli dan.
Jednom sam neletila na neki njemacki ili austrijski sajt koji je bas posvecen ovisnosti o prehrani, bulimiji i anoreksiji i vidjela sam kako se te cure, mlade, djeca covjece muce i pate, bore s hranom, s povracanjem ili susdrzavanjem o hrani. I vidjela sam mnoge slicnosti s nama, ovisnicima o drogama. One se izrazavaju nasim govorom, spominju i imaju recidive, odlaze u bolnice, na terapije, kod psihologa itd. No, smatram da za one koji su stvarno bulimicari ili anoreksicari je jos veci problem pobijediti ovisnost jer gdje god se okrenes je hrana, pekare, restorani, standovi, ducani, Mc`Donaldsi itd. I probala sam si zamisliti kako bi meni ili nama tesko bilo kad bi svugdje oko mene droga bila dostupna? Problem bi bio znatno veci, nazalost.
Samokontrola? To je nesto sto se nauci i sto vise se trudis bolje ces rezultate posticii.
Ne jedem puno. Jedem sta mi dodje i cak u sva doba dana (sto cu sad promijeniti) ALI ja ne pijem skoro nista. Evo, jucer sam popila kavu prije posla i na poslu i poslije mozda jedan deci juica. I nista vise!!!! Di to moze biti normalno? I, to nije samo danas ili jucer nego konstantno.
Sta cu napraviti? Pod
1.natjerati se piti vodu, evo, sad cu si napuniti bokal i staviti pored sebe.(ok, jesam).
2.natjerati cu se makar jednu vocku pojesti dnevno.Nemam pojma kad sam zadnji put voce pojela, ne sto nemam ili nemam di kupiti nego sto sam lijena
3.necu nista jesti navecer
I, drzati cu se ovoga!!!!!!
Zajedno mozemo to.
Probajte voditi dnevnik gdje cete pisati tocno sta si tog dana pojela
Kad bih barem znala tko sam zapravo, prestala bi se ponasati kao ona za koju se smatram da jesam, a kad bih se prestala ponasati kao ona za koju se smatram znala bih tko sam.