ZVRKY

[katarinadimedici]

Jel znaš šta Zvrks?! Što više primećujem da ljudi oko mene pate od ankcioznosti, panike i fobija, tebi se još više divim jer ti to prevazilaziš bez lekova! Znaš li koliko ljudi pije antidepresive zbog mnogo manjih stvari i problema nego što ih ti imaš i to je sasvim normalno?! A ti se suočavaš sa svim svojim strahovima i nesigurnošću sama , bez lekova i bez psiho terapijeSila si ti!

[Dlakava_Strvina]

nema sta svaka chast!!! normalno stanje je kad covjek upravlja svojim zivotom...kao kad vozis auto...

[zvrky]

Upravo tako Kato,dugo sam ja pila i antidepresive i sedative i pitaj boga sta sve nisam pila,onda sam prestala da pijem sve osim rivotrila(svojom licnom odlukom sam prestala da ih pijem),onda sam dugo pila rivotril u neogranicenim kolicinama,pa sam i njih pocela da smanjujem ali sam ih ipak pila,i jednog dana je izbilo neko sranje zbog tog istog rivotrila i ja sam prestala u potpunosti da ga pijem,od tada nisam popila vise ni jedan jedini rivotril niti bilo sta drugo,sada(to sada znaci poslednjih nekoliko meseci) popijem po jedan bensedin i to kada mi se desi da danima ne mogu da spavam,znaci ne da bi se nesto smirila nego iskljucivo da bi zaspala,i to se desilo dva puta da sam popila po jedan bensedin,to je to sto se tice mojih lekova,inace potpuno si upravu za to sto si rekla,kao i dlakavi,zelim da sama upravljam svojim zivotom,zelela sam da osetim sve sto se oko mene desava,zelela sam da primecujem ljude oko sebe,zelela sam da zivim,konacno sam to i docekala,sada osecam svaki dodir,sada osecam sva moja osecanja,sva tudja osecanja,sada gledam cistim pogledom,nema one magle koja mi je mutila pogled na svet,na svoju okolinu,ljude i desavanja,sada primecujem svaki detalj na ljudima u prevozu,na mojim prijateljima,svaku rec izgovorenu......vidim i uzivam u izlasku sunca,vidim i uzivam u svakom danu kao i u zalasku sunca,kisi,snegu...u svemu uzivam o tome se radi....proslo leto sam takodje bila strejt ali sam pila taj jebeni rivotril jer mi je pomagao u smislu da mi je ubijao rovca koji me je mucio iz dana u dan,plasila sam se da ne napravim neko sranje i zato sam ga pila jednostavno mi izbije rovca iz glave,e sada je druga prica apsolutno ne uzimam nista,na svaku zurku koju odem dozivljavam je kao da mi je prva zurka u zivotu,taj osecaj nikad nisam dozivela,stojim u gomili drogiranih i pijanih ljudi i lepo mi je jer ja sam strejt,dosla sam tu da se zezam da uzivam u muzici,da uzivam u svom drustvu,kada setam ulicama primecujem gomilu radnji koje nikada nisam primetila a tu su svih 25 godina koliko i ja imam,primecujem ljude koji prolaze,primecujem njihovo ponasanje,njihov stil oblacenja,primecujem raznorazna lica,neka tuzna,neka vesela,neka besna itd. sta sam ustvari ovim htela da kazem....JA KONACNO PRIMECUJEM I OSECAM ZIVOT I LJUDE OKO SEBE ! Ali opet ponavljam ostao mi je jos jedan problem a to je onaj koji sam vec spomenula vezan za posao i novo okruzenje u koje ja treba da uplivam,ostalo mi je da resim pitanje te moje treme i straha od toga. Pre dve godine mislila sam da ovo sto sada osecam i vidim da mi se to nikada nece ostvariti pa mi se ipak ostvarilo, sada mislim da nikad necu prevazici ovaj strah koji imam ali ako sam uspela sve da sredim i poredjam kockice na svoje mesto pa jebeu mater uspecu i to,cekacu kao i do sad i verujete mi ljudi docice i taj dan kad cu vam reci prevazisla sam i to! IDEMO DALJE PUTEM KOJIM SE REDJE IDE... ipak se okrece hehehe

[Luna]

upravo tako...
samo naprijed. radish sve sto mozes....samo nastavi.malo po malo. jebi ga rastegle smo i ja i ti...al mrdamo se:)
cmok

[zvrky]

Pa jesmo rastegle ali ja ne umem drugacije,ako me zbrzas ja cu da se unervozim i obicno tada pravim sranja,jebiga ne zurim nigde,kad god sam nesto zurila i brzala nije se dobro zavrsilo,ovako sad laganica ne razmisljam mnogo o svemu tome jednostavno pustam da me zivot ponese,da se sve desava samo od sebe...da tece....ja sam tu samo da upravljam vozilom sto bi reko dlakavi kekekek

[Luna]

jel imash ti vozacku mala??? aa?? heheheh

[katarinadimedici]

Što se tiče rivotrila, on ima svoju svrhu nevezano za narkomaniju, već upravo za strahove koje i ti osećaš!. Ukoliko je neophodno da ga piješ, onda ne treba da ga odbijaš jer ako se koristi po lekarskom uputstvu ne može dovesti do zavisnosti! U svakom slučaju, lekovi su samo pomoćno sredstvo trebamo krpiti svaku rupu koja nam se nađe na putu!

[Luna]

ma kakva zvrky i nervoza
to ona prica ako je neko nabrzi...ono na frku..trku. mislim da ako je do sada izdrzala i vec i napreduje...da joj trebaju samo dobri vitamini..ishrana i jebi ga..motivacija.
e znam da nije mjesto al...pocela sam raditi. U skoli. super je ekipa ...djeca pocinju u ponedeljak...bash onako opusteno i fino. a drugacije i ne bih mogla. eto reko' samo da vam javim. jebote...bilo je krajnje vrijeme da dobijem posao. totalni sam kokuz.
mada...sto zvrly kaze...polako...mic po mic.. pa se s tim tjesim kad mi dodje zuta minuta.

[zvrky]

Meni rivotril jeste bio prepisan od strane lekara ali mnogo davno onda kad sam imala i ostalu terapiju a kasnije sam ga pila na svoju ruku i ne onoliko koliko je prepisan nego u malo vecim kolicinima,ali Kate nisam ga pila zbog tog straha koji sad imam, tad sam ga pila iz straha da se ne bi uradila jer mi je ubijao rovca kad me stigne zuta minuta i kad hocu da se uradim e tad sam ga pila,a prepisan mi je od lekara zbog tremora ruku i celog tela kao i zbog kocenja da ne bi doslo do epilepsije.Kasnije mi vise nisu prepisivali rivotril jer mi nije bio potreban u te svrhe ali ja sam ga kupovala bez recepta jer mi je bio potreban u druge svrhe a to je "rovac",i kao sto rekoh posle sam na svoju ruku prestala da ga pijem...
Lunic svaka cast za taj posao ne znam kako imas strpljenja za rad sa decom ja bi dozivela nervno slom verovatno hehehehhehe ali ok ti to volis znam da pricas o tome vec jako jako dugo i konacno si pocela da radis,ja ti zelim svu srecu da ti tu bude lepo i da konacno radis nesto sto volis.

[zvrky]

Pre nekoliko meseci overio mi je jedan poznanik(drug)...negde u Aprilu ubijen mi je drugi ortak sa kojim sam se jedan period mog zivota bas druzila,razlog je bio neki dug,znaci opet gudra,e sad pre neki dan su mi ja vili da mi je umro jos jedan drugar kog sam volela imao je oko 35 godina,umro je od vode u plucima sto moze biti i over. Setam se ja ulicom i shvatam da gde god se okrenem tu vise nema mojih drugova,poznanika,komsija itd. Svi su umrli. Nekada kada sam bila dosta mladja stariji narkomani su mi pricali za svoje drugare koji su pomrli od gudre ali ja sam preko toga prelazila a da se nisam mnogo potresala,mislila sam ma jok to ce nase generacije da preskoci i ako se desi po koji slucaj jebiga ali opet nije toliko strasno,ma nece to nas zadesiti,znaci ista prica kao kad pocinjes da se drogiras pa kazes majok necu se ja navuci e tako sam ja gledala i na to,medjutim sada je izgleda doslo vreme kada mi skoro svakog meseca jave da je neko overio. Kad izadjem na ulicu i krenem da setam prosto me muka uhvati na samu pomisao da su to mladi ljudi kojih vise nema,da sam sa njima provodila dane,i razmisljam zar je vredno umreti zbog par trenutaka srece,zbog heroina,zar je vredno napustiti ovaj svet,ova divna jutra,dane i veceri,prelepe noci....Pre neki dan javila mi se moja drugarica Maja sa kojim se nisam ni cula ni videla evo vec 3 godine,nju sam pominjala negde u mojoj ispovesti,ona je otisla od mene jer nije izdrzala da me gleda u onakvim stanjima...Sada me je nazvala,pricale smo satima telefonom i tada sam saznala da je ona ustvari zvala moju kevu s vremena na vreme da pita za mene,kako sam jel sve uredu,kako napredujem i bla bla. Zivela sam za taj dan kad ce mi zazvoniti telefon i kad cu se ponovo cuti s njim i eto ostvarila mi se dugo cekana zelja jer ja sam nju zvala kad sam pocela da se skidam,nije htela da me cuje,posle toga je nisam nazvala ni jednom ali sam rekla da cu cekati da se ona javi meni jer smo imale takav odnos ...nisam htela da je opterecujem , znala sam da ce mi se javiti kada za to dodje vreme.Sada se ponovo vidjamo ispricala mi je sve,kako se osecala,sta je razmisljala,zasto se potpuno povukla,zasto nije htela cak ni da me cuje....Pomalo se osecam ponosnom jer kukala sam onoliko da sam izgubila sve moje prijatelje ,da nemam nikoga i bla bla ali izgleda da ih nisam izgubila,sada mi se javljaju hoce da pomognu sve sto mogu,hoce da me poguraju sa mojim strahovima vezanim za posao,znaci bas sve,i osecam se bas srecno zbog toga,Maja mi nesto prica ja je gledam kao malo dete onako zbunjeno,kaze sto me tako gledas,reko pa ne mogu da verujem da si tu,ne mogu da verujem da si dosla i da me idalje zelis za prijatelja...kaze ti si uvek bila moj prijatelj to sto sam se ja povukla za to si ti kriva ali sam svo vreme bila itekako blizu tebe,do sada si izgurala sama a sada sam odlucila da ti pomognem u poslednjem koracima otprilike da izguras i taj posao i to sto te sad muci.....LJudi cuvajte prijatelji zlata vrede,zivota vrede,nema tih para niti te droge koja moze zameniti vaseg prijatelja !