kako pomoci najboljem prijatelju?
Moderator: sanela
kako pomoci najboljem prijatelju?
Cao svima koliko vas ima,stvari ovako stoje: ima jednu prijateljicu koja je u problemu i to velikom,bila je na lecenju i fizicke zikre se resila ali sada je ona psihicki mnogo lose,pokusavam na sve moguce nacine da joj pomognem, dam podrsku, nasmejem ali mi ne ide od ruke jednostavno je totalno odsutna i u totalnij depresiji,ne znam sta da joj pricam a da nju to u ovom trenutku zainteresuje i bar malo nasmeje,tesko mi je da sam tu pored nje a da ne mogu da joj pomognem,kako da joj pruzim bar malo nade koju je ona koliko ja vidim izgubila,ima uzasne promene raspolozenja...ja sam takodje bila na lecenju pre jedno godinu dana i takodje mi je posle psihicki bilo mnogo lose,upucena sam skoro u sve ali sad mi stvarno treba pomoc da pomognem njoj jer to mi je naj prijateljica i sve to sto joj se desava meni mnogo tesko pada! KAKO DA JOJ POMOGNEM,MOLIM ZA BILO KAKAV PREDLOG... :prayer:
Uhhhh, Zvrky kako je to tesko.To je najtezi problem od svih problema vezane za narkomaniju ili ti ovisnost.Najbolje je rijesenje vrijeme, da upravo tako, vrijeme lijeci sve .A ti za to vrijeme pokusavaj biti sto vise sa drugaricom i da se druzis sa njom i da setate i da razgovarate .Izbjegavajte teme o drogi, to samo vraca nazad .Gledaj da nikako to ne spominjete, znam ima teskih momenata i sama kazes da si sve prošla eh sada se ti vrati u to doba kada si ti imala te probleme jer nema ovisnika a da nije prošao depresiju ili neku vrstu potištenja itd.Budi koliko je god moguce sa njom, pricajte ,setajte, izlazite ,trazite momke pa ja.Ako vam ja ikako mogu pomoci ja sam tu, inace sam iz Sarajeva ali eto suosjecam se sa vama i zelim vam da sto prije se rijesite tih problema.Sa srecom Fanatik-Omar
Vatra se ugasila i postala je dim,
droga me je uništila učinila me zlim!!!!
droga me je uništila učinila me zlim!!!!
Pokusavam ja biti sa njom ali ona odbija bilo kakvo drustvo kada joj je lose,kad izadjemo na pice jako brzo se smori,i imam utisak da me slusa ali na jedno uvo udje na drugo izadje u totalnom je psihickom haosu,pritom ona sad ne sme mnogo da izlazi napolje jer su takva ta neka pravila drjzerove...u svakom slucaju hvala na podrsci pokusacu sve sto je u mojoj moci da joj popravim raspolozenje i da joj olaksam celo sranje koje joj se desava,a vi pomozite meni, na koje sve nacine to mogu da uradim! 
...
...
Draga Zvrky,
da citiram Fanatika: "Uhhhh, Zvrky kako je to tesko."
Bas je tako.
Cak i za nekoga ko nema nikakve veze s drogama, a pogotovo za nekoga ko ima veze s tim, pomaganje prijatelju u takvom problemu je obicno najtezi moguci pakao.
I sto vam je ta osoba bliza, pakao je sve crnji i dublji.
Zao mi je sto cujem da je tvoja prijateljica u tako teskom stanju, a paradoksalno, mesto na kojem se nalazi a koje treba da je izleci, zapravo je i faktor koji i odmaze!
Hocu da kazem da, ako je ona u Drazerovoj tj. dok je tamo, tesko da se moze osloboditi misli o Zlu, tesko da moze potpuno eliminisati iz svog zivota osobe i situacije koje imaju veze s tim, a samim tim je i jako tesko ubaciti se u novi, zdrav film, vidjati se i pricati s ljudima iz tog "zdravog filma" (a.k.a. Normalnog Zivota)...
Znam kako je, veruj mi.
Kada ona izlazi odande?
Sto pre, nadam se.
A dok je tamo, pruzi joj (kao sto vec ocigledno cinis) svu mogucu pomoc i podrsku, daj joj snage i teraj je da se izbori sa svim tim strasnim demonima.
Nekada i male, banalne stvari pale. Stvari kao ona moja svescica koju sam pomenula, koju si i ti komenarisala.
Stvari kao setnje, izlazenje (narocito sada, kada je vreme ovako lepo) na sunce, fizicka aktivnost.
Opet moze da zazvuci glupo, ali meni je svojevremeno jako pomoglo i to sto sam dosta citala o ovoj temi, s raznih aspekata, pa i naucnog, i sto mi je u trenucima najcrnjeg ocaja snagu davalo saznanje da se, delom, tu radilo i o cisto hemijskim procesima u mom telu i mozgu.
Ispostavilo se da je ziva istina da je samo pitanje vremena kada ce ta neprirodna, jeziva depresija poceti da prolazi.
Utesi svoju prijateljicu istinom, objasni joj da ce taj uzasan osecaj koji je savladava proci, da se nece tako osecati stalno! To jako vazno, narocito za nekoga ko nije mnogo iskusan, za ljude koje takve pocetne ekstremne depresije na smrt uplase jer misle da ce zauvek ostati zarobljeni u njima, bez ikakve volje i zelje za zivotom.
Vazno je da skapira da ce njen mozak i sam poceti da pravi sve te hormone i supstance "srece" i zadovoljstva, koje je bukvalno zaboravio da pravi, usled cestog uzimanja "vestackih zasrecivaca" koji su zamenjivali one divne, prirodne.
Vazno je da je uveris da ce joj biti bolje, da ce njen mozak i njeno telo da se izbore za svoje normalno stanje, samo je pitanje dana kada ce se probuditi ujutro i po prvi put nakon, verovatno, dugog vremena, uzivati u suncu koje ulazi kroz prozor, u tome da rano ustane i skuva kafu, u svim onim malim (i velikim) stvarima za koje joj se sada cini da nikada vise nece imati volje.
Guraj svoju prijateljicu napred, ne daj joj da tone u samosazaljenje i tu uzasnu bezvoljnost i depresiju, to je pogubno, i znatno usporava oporavak.
Ako mozete, idite sto vise na sunce, odvuci je na plivanje negde (Ada, bazeni)... Iskoristite sve blagodeti ovog fenomenalnog vremena, sigurna sam da bi bilo mnogo mnogo teze da je neka bljuzga i zima i minus i smrzavanje i mrak u 4 popodne... kapiras?
Mozda i ovo zvuci glupo, ali sigurna sam da je i vreme jedna od olaksavajucih okolnosti trenutno, a koju treba maksimalno iskoristiti.
Meni je licno i to jako pomoglo, kad sam se cupala iz dubokog dna ocajanja.
Naravno, mozda mi je najvise i pomoglo ono sto tvoja prijateljica srecom sada ima - tebe!
Moj najblizi prijatelj, moje licno Sunce, sijalo je i grejalo me, vuklo me iz ponora i guralo napred, bez ikakvih pitanja, sumnji, rezervi i zadrske.
On me je terao u setnje, fizicki izvlacio iz kreveta, pa bih umesto sklupcana pod pokrivacem u teskoj crnoj cauri samosazaljenja i ocaja, dan provela u setnji, suncanju..kasnije i kupanju.
I koliko god je to bilo, u pocetku, na silu i jezive misice, toliko je (ubrzo) preslo u neku vrstu discipline, skoro navike, do trenutka kada sam se ja jednog suncanog jutra probudila i prva pozvala njega - da ga pitam je l` idemo danas na bazen! To tada nisam ni primetila, a on mi je kasnije rekao da mu je, posle 10 godina, prvi put krenula suza kada sam ga tada nazvala. Znao je da sam presla iz jedne stravicne faze u nesto drugo, nesto malo lakse i svetlije...znao je koliko je veliko i vazno to sto mi se desava.
A bez njega i bez tog stalnog angazovanja, brige, podrske i inicijative, cini mi se, ne bih uspela da isplivam.
Srecom, tvoja drugarica ima tebe.
Mnogi nemaju nikoga.
Kao sto i sama znas, tacnog i 100 % efikasnog univerzalnog recepta, na zalost, jos uvek nema. Svi smo mi razliciti. Ali neke stvari vaze za sve, jer svima treba da ih ogreje neko Sunce. A ti si sada Sunce tvojoj drugarici.
Ne predaj se, ne uzimaj joj za zlo ni ako pokaze "nezahvalnost" za sve tvoje pokusaje... I sama si prosla (ili prolazis) kroz taj pakao, ne moram ovo ni da ti govorim, sigurna sam.
Samo se ne predaj, ne dizi ruke od nje ako mislis da stvarno zelli da povrati SJS (Svoj, Jedini, Zivot), teraj je napred svim silama, ubedi je da je svaki novi dan jos jedan veliki stepenik predjen na putu ka tom prvom Dobrom Jutru!
A kad se to prvo, veliko i vazno Dobro Jutro dogodi, kada se probudi i ne pozeli da nestane sa lica zemlje, kada se probudi i sama pozeli da skuva kafu ili ode u setnju po divnom letnjem suncu - budi srecna i ponosna i znaj da si to Sunce ti.
Katarina
da citiram Fanatika: "Uhhhh, Zvrky kako je to tesko."
Bas je tako.
Cak i za nekoga ko nema nikakve veze s drogama, a pogotovo za nekoga ko ima veze s tim, pomaganje prijatelju u takvom problemu je obicno najtezi moguci pakao.
I sto vam je ta osoba bliza, pakao je sve crnji i dublji.
Zao mi je sto cujem da je tvoja prijateljica u tako teskom stanju, a paradoksalno, mesto na kojem se nalazi a koje treba da je izleci, zapravo je i faktor koji i odmaze!
Hocu da kazem da, ako je ona u Drazerovoj tj. dok je tamo, tesko da se moze osloboditi misli o Zlu, tesko da moze potpuno eliminisati iz svog zivota osobe i situacije koje imaju veze s tim, a samim tim je i jako tesko ubaciti se u novi, zdrav film, vidjati se i pricati s ljudima iz tog "zdravog filma" (a.k.a. Normalnog Zivota)...
Znam kako je, veruj mi.
Kada ona izlazi odande?
Sto pre, nadam se.
A dok je tamo, pruzi joj (kao sto vec ocigledno cinis) svu mogucu pomoc i podrsku, daj joj snage i teraj je da se izbori sa svim tim strasnim demonima.
Nekada i male, banalne stvari pale. Stvari kao ona moja svescica koju sam pomenula, koju si i ti komenarisala.
Stvari kao setnje, izlazenje (narocito sada, kada je vreme ovako lepo) na sunce, fizicka aktivnost.
Opet moze da zazvuci glupo, ali meni je svojevremeno jako pomoglo i to sto sam dosta citala o ovoj temi, s raznih aspekata, pa i naucnog, i sto mi je u trenucima najcrnjeg ocaja snagu davalo saznanje da se, delom, tu radilo i o cisto hemijskim procesima u mom telu i mozgu.
Ispostavilo se da je ziva istina da je samo pitanje vremena kada ce ta neprirodna, jeziva depresija poceti da prolazi.
Utesi svoju prijateljicu istinom, objasni joj da ce taj uzasan osecaj koji je savladava proci, da se nece tako osecati stalno! To jako vazno, narocito za nekoga ko nije mnogo iskusan, za ljude koje takve pocetne ekstremne depresije na smrt uplase jer misle da ce zauvek ostati zarobljeni u njima, bez ikakve volje i zelje za zivotom.
Vazno je da skapira da ce njen mozak i sam poceti da pravi sve te hormone i supstance "srece" i zadovoljstva, koje je bukvalno zaboravio da pravi, usled cestog uzimanja "vestackih zasrecivaca" koji su zamenjivali one divne, prirodne.
Vazno je da je uveris da ce joj biti bolje, da ce njen mozak i njeno telo da se izbore za svoje normalno stanje, samo je pitanje dana kada ce se probuditi ujutro i po prvi put nakon, verovatno, dugog vremena, uzivati u suncu koje ulazi kroz prozor, u tome da rano ustane i skuva kafu, u svim onim malim (i velikim) stvarima za koje joj se sada cini da nikada vise nece imati volje.
Guraj svoju prijateljicu napred, ne daj joj da tone u samosazaljenje i tu uzasnu bezvoljnost i depresiju, to je pogubno, i znatno usporava oporavak.
Ako mozete, idite sto vise na sunce, odvuci je na plivanje negde (Ada, bazeni)... Iskoristite sve blagodeti ovog fenomenalnog vremena, sigurna sam da bi bilo mnogo mnogo teze da je neka bljuzga i zima i minus i smrzavanje i mrak u 4 popodne... kapiras?
Mozda i ovo zvuci glupo, ali sigurna sam da je i vreme jedna od olaksavajucih okolnosti trenutno, a koju treba maksimalno iskoristiti.
Meni je licno i to jako pomoglo, kad sam se cupala iz dubokog dna ocajanja.
Naravno, mozda mi je najvise i pomoglo ono sto tvoja prijateljica srecom sada ima - tebe!
Moj najblizi prijatelj, moje licno Sunce, sijalo je i grejalo me, vuklo me iz ponora i guralo napred, bez ikakvih pitanja, sumnji, rezervi i zadrske.
On me je terao u setnje, fizicki izvlacio iz kreveta, pa bih umesto sklupcana pod pokrivacem u teskoj crnoj cauri samosazaljenja i ocaja, dan provela u setnji, suncanju..kasnije i kupanju.
I koliko god je to bilo, u pocetku, na silu i jezive misice, toliko je (ubrzo) preslo u neku vrstu discipline, skoro navike, do trenutka kada sam se ja jednog suncanog jutra probudila i prva pozvala njega - da ga pitam je l` idemo danas na bazen! To tada nisam ni primetila, a on mi je kasnije rekao da mu je, posle 10 godina, prvi put krenula suza kada sam ga tada nazvala. Znao je da sam presla iz jedne stravicne faze u nesto drugo, nesto malo lakse i svetlije...znao je koliko je veliko i vazno to sto mi se desava.
A bez njega i bez tog stalnog angazovanja, brige, podrske i inicijative, cini mi se, ne bih uspela da isplivam.
Srecom, tvoja drugarica ima tebe.
Mnogi nemaju nikoga.
Kao sto i sama znas, tacnog i 100 % efikasnog univerzalnog recepta, na zalost, jos uvek nema. Svi smo mi razliciti. Ali neke stvari vaze za sve, jer svima treba da ih ogreje neko Sunce. A ti si sada Sunce tvojoj drugarici.
Ne predaj se, ne uzimaj joj za zlo ni ako pokaze "nezahvalnost" za sve tvoje pokusaje... I sama si prosla (ili prolazis) kroz taj pakao, ne moram ovo ni da ti govorim, sigurna sam.
Samo se ne predaj, ne dizi ruke od nje ako mislis da stvarno zelli da povrati SJS (Svoj, Jedini, Zivot), teraj je napred svim silama, ubedi je da je svaki novi dan jos jedan veliki stepenik predjen na putu ka tom prvom Dobrom Jutru!
A kad se to prvo, veliko i vazno Dobro Jutro dogodi, kada se probudi i ne pozeli da nestane sa lica zemlje, kada se probudi i sama pozeli da skuva kafu ili ode u setnju po divnom letnjem suncu - budi srecna i ponosna i znaj da si to Sunce ti.
Katarina
-
pepeljuga84
- Posts: 1057
- Joined: Mon May 09, 2005 10:07 am
- Location: Beograd
Katarina mnogo ti hvala na ovakvoj podrsci puno mi znaci,ona kada je otisla u tu da ne kazem jebenu ustanovu njoj je bilo bolje nego kad je izasla,(sto znaci da je izsla to si me pitala)sta se desava ona je isla na dnevne terapije znas ono 2 puta dnevo nekih sedam dana i onda su je primili da odlezi desetak dana jer je ona to htela bas zbog te proklete depresije(inace njoj nije prvi put da se skida,vec jedno cetvrti),medjutim vratila se gora nego sto je otisla,sto ti kazes lezi po ceo dan,place i ko zna o cemu sve razmislja,hoce da se ubije i tome slicno,nedaj boze da se tako nesto desi ja cu se ubiti zajedno sa njom,mnogo je volim i tako nesto ne bih mogla da prezivim srce bi mi puklo...nego ona sad ide na neku dnevnu bolnicu svaki dan po tri sata sa kevom tj. pratiocem jer moras da ga imas i odande se vraca svaki dan u uzasnom stanju kao da je tamo lincuju...sto se tice izlazaka isle smo na adu suncale se i kupale ceo dan i to joj prija izmori se malo pa joj kao bude bolje ,ali jednostavno mi nista ne govori osim da je njoj sve gore i gore psihicki i kad mi to kaze dodje meni da se ja ubijem,pa zar sam toliko nesposobna da joj pomognem...ne znam sta na to da joj odgovorim osim bice bolje sto nju izludjuje(te recenice bice bolje videces,procice i tome slicno)pa i to izbegavam da joj govorim...evo danas smo trebale opet ici na adu ali pada ova kisa i sad moram da smislim nesto drugo,ako uspem da je nagovorim da igramo karte ili tako nesto mada za to nikad i nije bila nesto zainteresovana ali probacu...u svakom slucaju hvala ti puno i pisi mi ako imas jos neki predloog mada mislim da si mi sve rekla nema tu mnogo filazofije,nadam se da vreme leci sve kao sto je mene izlecilo donekle(to znaci da sam cista godinu dana sto nije mnogo a nije ni malo)...hvala svima koji mi u ovome pomazu,pozdrav :smt100
Dugo je to vrijeme izljecenja, dugo treba da se osoba koja je jedan period provela u totalnom drugom nacinu zivota.Treba ici dan po dan ,tako se to radi, treba imati zivce ko štangla od željeza.Ne moze se za 10 dana promjeniti ili izljeciti to je bolest kao i svaka druga kojoj treba vremena da se stabilizira.Svako sebi nađe neki izlaz ja sam ga nasao u metadonu vjerovali ili ne on je mene spasio, ali nekima to ne odgovara neko trezi ibogain,neko subutex neko lexilium neko ništa nece da uzme.
Sve zavisi od osobe koliko je ona psihicki i fizicki stabilna koliko joj treba da se stabilizira da vrati one stare navike.Sve sam ovo napisao da bi vam reko da stvarno ali stvarno treba imati živce i strpljenja prema ovisnicima ko ga nema neka se ne hvata pomoci i ruke spasa jer gore ce biti ako na pola puta ostavite osobu e tada je svasta moguce.Kazem ono stos am i prije napisao VRIJEME JE NAJBOLJI LIJEK, polako dan je ko mjesec a mjesec je kao godina,polako uspjecete a necete ni biti svesni da ste uspjeli.Puno vas pozdravljam
Sve zavisi od osobe koliko je ona psihicki i fizicki stabilna koliko joj treba da se stabilizira da vrati one stare navike.Sve sam ovo napisao da bi vam reko da stvarno ali stvarno treba imati živce i strpljenja prema ovisnicima ko ga nema neka se ne hvata pomoci i ruke spasa jer gore ce biti ako na pola puta ostavite osobu e tada je svasta moguce.Kazem ono stos am i prije napisao VRIJEME JE NAJBOLJI LIJEK, polako dan je ko mjesec a mjesec je kao godina,polako uspjecete a necete ni biti svesni da ste uspjeli.Puno vas pozdravljam