ufufufufuf godinama za to triban raditsunrise wrote:u E ti je na pola, znaci 12500 E ili 25000 E.
HCV
Moderator: sanela
-
katarinadimedici
- Posts: 430
- Joined: Sat Apr 16, 2005 3:25 am
VLADO, AKO JE SURUTKA KOJU SI PIO UKUSA KAKVOG OPISUJEŠ, TO ZNAČI DA JE BILA USTAJALA JER SVEŽA SURUTKA JE SLATKA, KAO RAZVODNJENO MLEKO! NEMOJ SE ZEZATI, BIĆE MORA I GODIŠNJIH ODMORA, ALI DA LI ĆE TEBE BITI? AKO JE SITUACIJA KAKVU OPISUJEŠ, ZNAČI DA JE VEĆ ALARMANTNO ( ONO, UVEK POSTOJI I GORE, ALI...), JETRA JE PODMUKLA, DOK SE OSETI DA JE KRENULA, OBIČNO VEĆ SVE BUDE GOTOVO! AKO SI SE VEĆ IZBORIO ZA TO DA BUDEŠ ČIST, ONDA PODARI I NOVI ŽIVOT SAM SEBI!
Ma, uvijek moze gore. Ne znam kako je Dracula kod tebe, da li te boli jetra na dodir ? Kod mene je to uglavnom okej, jedino ne mogu da radim trbusnjake. Ali i da mogu, opet ne bih, pa i nije neka steta 
... Mislim da je meni jetra dobrim dijelom ostecena i od alkohola, jos ranije. Svasta sam pio i mnogo sam pio. Razblazeni spiritus npr. (i nije neko pice). Sad ipak vodim zdraviji zivot, valjda ce se odraziti.
Surutku mi je donio neki tip koji ima mini mljekaru; moguce da je bila stara. Ne znam.
Ja se nekako ne bojim HCV-a, sa tim moze dugo da se zivi. Malo je zajebano to sa prenosenjem, izgleda da ide lakse nega AIDS jer je virus izdrzljiviji...
Kontam i ja ove sedmice do Sarajeva da se dogovorim. Ili barem razgovaram.
... Mislim da je meni jetra dobrim dijelom ostecena i od alkohola, jos ranije. Svasta sam pio i mnogo sam pio. Razblazeni spiritus npr. (i nije neko pice). Sad ipak vodim zdraviji zivot, valjda ce se odraziti.Surutku mi je donio neki tip koji ima mini mljekaru; moguce da je bila stara. Ne znam.
Ja se nekako ne bojim HCV-a, sa tim moze dugo da se zivi. Malo je zajebano to sa prenosenjem, izgleda da ide lakse nega AIDS jer je virus izdrzljiviji...
Kontam i ja ove sedmice do Sarajeva da se dogovorim. Ili barem razgovaram.
Vlado, stvarno se zajebavas...Vlado_M wrote:Ma, uvijek moze gore. Ne znam kako je Dracula kod tebe, da li te boli jetra na dodir ? Kod mene je to uglavnom okej, jedino ne mogu da radim trbusnjake. Ali i da mogu, opet ne bih, pa i nije neka steta
Surutku mi je donio neki tip koji ima mini mljekaru; moguce da je bila stara. Ne znam.
Ja se nekako ne bojim HCV-a, sa tim moze dugo da se zivi. Malo je zajebano to sa prenosenjem, izgleda da ide lakse nega AIDS jer je virus izdrzljiviji...
Kontam i ja ove sedmice do Sarajeva da se dogovorim. Ili barem razgovaram.
Meni je jetra normalnog polozaja i velichine, u ravni desnog rebarmog luka, ne boli me na dodir i nemam bas nikakve simptome. Ne smetaju mi nikakve aktivnosti, pa ni trbusnjaci...
Svi nalazi su mi uredni, izuzev blago povisenih transaminaza, a prilikom biopsije je utvrdjeno da je u pitanju hepatitis minimalne aktivnosti, a kao sto rekoh, fibroza je 0-1, dakle, gotovo da je i nema.
I pored ovakvih rezultata, primicu Pegasys + Ribavirin, a alkohol, sta ja znam, trudim se da ga izbegnem... nije da ne pijem, ali daleko od toga da se svakodnevno letvim. Mislim... treba imati meru i kada si skroz zdrav, a kamo li kad imas dobre preduslove da se jednog dana sjebes...
Sto se prenosenja tice, uz malo paznje, tesko da ce se bilo sta desiti... imao sam x-y vezica od kojih dve vrlo duge. Niko i nikada od mene nije dobio HCV putem sexa. Normalan i lep sex... cak vrlo prijatan i zivopisan, ali da ne idem sada u detalje
Ako ne dolazi do povredjivanja i ako se izbegava sex za vreme trajanja ciklusa, ne bi trbalo nista da se desi, barem po mojim iskustvima...Sto se tiche toga da se HCV-a ne plasis... gadno gresis... naravno da to nije karcinom, ili HIV, ali... ako HCV ne lechis i jos ako pritom pijes i drogiras se, pa naravno da ce na kraju ispasti lom.
Moj HCV nije od juce, imam ga od leta 1992.! Ali, zivim relativno normalno, ne sprovodim nikakve dijete, ali po svojoj prirodi nisam mastojed, vec obozavalac salata i biljchica
Ne stalno, ali cesto pijem Leprotek i komplex vitamina B... Mislim, zivim prilicno normalno. Otprilike kao i pre HCV-a, s' tim sto se sada ne drogiram, eto vec oko 10 godina sam cist.Desi se da ponekad ispushim neki joint, ali vrlo retko, jer obicno ubedarim kada se naduvam. Cim dunem setim se kakve sam sve pizdarije napravio u zivotu i sta sam radio sam sebi, pa dok dejstvo vutre ne prodje, imam strashno lose misljenje o sebi. Dakle, nisu takve "igrachke" vise za mene... Vutra moze samo ako sam izuzetno, izuzetno, IZUZETNO dobro raspolozen i ako sam neposredno pre toga postigao neki veliki uspeh, pa sam jos presrecan, pa ne dodje do toga da se bavim razmisljanjima tipa: -Koje sam ja govedo...
Ako mi ikada podje za rukom da se oslobodim ovog HCV-a (sto je vrlo tesko), tek onda cu se osecati skroz slobodnim...
A tebi od srca preporucujem sto uredniji zivot i tu Interferonsku terapiju, kad vec mozes da je dobijes "na lepe ochi"....
Hvala! Ukoliko si zavisnik, nadam se da ces i ti mojim stopamasunrise wrote:Dracula, svaka cast na tvojih 10-tak godina cistoce!
Super je ovako, mnogo bolje nego na dop-u...
Nedavno sam kao i obicno, kao i svaki konzervativni tridesetpetogodisnjak, krenuo do trafike da kupim novine i cigarete i u ulazu u zgradu zatekao narkomana na delu... Prvo sto sam pomislio je: -Mamicu mu narkomansku... kud to ide ovaj svet
8) 
Heh, cesto srecem narkomane po gradu, kao i svi... nikad ne proradi nista...dinela wrote:Cestitam ti i ja, nisam znala da je toliko
Osim toga sto si pomislio , sta si jos pomislio... Mislim da li je ista u tebi proradilo nakon 10 god cistoce,.. Ili, nadam se
Ali, jednom narkoman-uvek narkoman... desi se jednom u recimo dva meseca da sanjam da se drogiram... ma da, nema pravila... nekada to ne sanjam tri-cetiri meseva, nekad sanjam i dva puta za mesec... to je valjda i normalno... to je iskustvo koje se ne moze zaboraviti... dugogodisnje i visegodisnje iskustvo... ja sam sa dopom poceo jos u srednjoj skoli, druga. ili treca godina srednje, secam se da je tada premijer SFRJ bio Ante Markovic, a sa tim raskrstio tek januara 96, ili 97 godine... ne secam se tacno, ali znam da je bio januar u jednoj od te dve godine....
Dakle, sto se tice snova, kada se probudim, najsrecniji sam na svetu sto je to bio samo san. Ja u sustini jako lepo zivim... Imam onoliko novca koliko mi je potrebno, prohtevi mi nisu veliki, imam divne prijatelje...najbolje na svetu, u posao koji radim sam zaljubljen, izlazim retko jer mi grad vec odavno nije zanimljiv, volim da ulazem svoju zaradu u posao koji radim i u ulepsavanje svog zivotnog prostora (a imam lep stan), sa komsijama sam o.k., ali ni sa kim u bliskim odnosima, ljude koji mogu da udju u moj zivot biram po tome koliko mi oni kao osobe odgovaraju, imamo li , ili nemamo zajednicka interesovanja, a ne po tome da li mi neko zivi u blizini, ili da li je neko samnom u krvnom srodstvu... Mnogo vise volim svoje iskrene i proverene prijatelje, jer su zasluzili da mi budu prijatelji, a rodjaci su mi rodjaci zahvaljujuci spletu okolnosti, kao i sto su komsije slucajno tu negde blizu... prijatelje sam sam birao, komsije i rodjake nisam mogao da biram... moj svet je moj svet i mogu da kazem da sam u njemu srecan. Bio bih jos srecniji da imam dete kojem bih prenosio svoje znanje, ali, glupo bi bilo da je savrseno, dobro je i ovako...
Kada je dop u pitanju, pamtim lepe trenutke, ali pamtim i one ruzne, a ruznih je bilo neuporedivo vise. Sa ove vremenske distance mogu da kazem da se mnogo, mnogo vise gubi nego sto se dobija, kao i da postoje stvari koje dop donese i koje se vise ne mogu ispraviti. Jedna od njih je i HCV. Dop ti mnogo vise uzme nego sto ti da, a da ti samo obecanje, koje ne ispuni. Dop mu dodje nesto kao laz pretochena u prah, ali laz koja izaziva velike posledice, cista zla, ali uverljiva laz. Mislim da potpuno izlechenje od narkomanije ne postoji, jer ostaje trauma, uvek ostajes crna ovca za odredjene krugove u drustvu, uvek ostajes to sto jesi, a od sebe ne mozes pobeci. Glupacima je u sustini najlakse u zivotu... Ne razmisljaju ni o chemu i neznaju ni sta im se desilo, uvek nadju dezurnog krivca za promasaje u svom zivotu, a od prihvatanja sopstvene odgovornosti ... he, he... nema nista od toga...
Kada bi mi Bog podario jos jedan zivot, verujem da istu gresku ne bih ponovio, ali, ko zna... mozda bih napravio neku drugu, isto tako katastrofalnu... Verujem da bih taj drugi zivot posvetio radu. Ja sam covek koji sebi postavlja velike ciljeve, a sto je cilj veci, potreban je i veci rad. Jedini put do uspeha je temeljan i mukotrpan rad i moj post narkomanski zivot je posvecen velikom i mukotrpnom radu. Ne mogu da kazem da se taj rad ne isplati, isplati se... Ostvario sam mnoge svoje klinacke snove, doduse, nisu mi vise tako bitni kao sto su bili nekada, ali...ipak... ostvario sam ih, a to ne podje u zivotu svakome za rukom. Jenostavno, ono u cemu sam uspeo ostavim za sobom i umesto da se radujem tome, postavim sebi jos visi cilj. Do sada mi je uvek uspevalo i da taj cilj dosegnem, ali... MNOGO TREBA DA SE RADI, a cak i uz najveci rad na svetu, mislim da je zivot prekratak da bi se dotiglo savrsenstvo, godine lete i svaki trenutak treba koristiti za licno usavrsavanje. Vredis onoliko koliko znas i koliko razumes svet oko sebe. Zato i zalim za godinama potrosenim na narkomaniju. Bio bih jos veci expert u svom poslu da sam krenuo ranije, ali, sa druge strane, na zalost, nista u zivotu nije savrseno, pa ni ljudi nisu savrseni, a ja sam bio u jednom periodu zivota samo manje savrseniji od ostalih.... I bio sam strasno tvrdoglav i gluv za sve sto mi se kaze. Uvek je moralo nesto da mi se obije o glavu, da bih ja ukapirao da gresim. Tudja iskustva i saveti nikada nisu pomagali i morao sam da platim cenu za to. Zato danas... ni u sta se ne upustam tek tako i debelo razmislim o svemu pre nego sto donesem odluku. Trudim se da stvari sagledam iz svih uglova i da cujem sta drugi o tome misle. Naucio sam skolu o tome kako tvrdoglavost i licno jednoumlje moze da se osveti.
Dakle, kako bi u meni moglo da "proradi" bilo sta sto bi me moglo povuci nazad u narkomaniju? Ja odlicno znam sta je dop. Osetio sam ga itekako, a mogao sam proci i gore. Znam kako sam ziveo u to vreme, a znam i kako zivim sada. Odricanje od jedne gotovo zivotinjske pozude mi je donelo srecu i mir... Spokojan zivot, vredne radove koji zamnom ostaju i ostajace, mogucnost da se obradujem jutru i da vece ne cekam sa strahom... Uzivanje u najobicnijim stvarima koje ljudi obicno i ne primete i dozvole da zivot protutnji pored njih, a zbog vecite zurbe i grcha ne vide lepe stvari u zivotu, a one su vec tu, samo cekaju da budu primecene... postoje svuda oko nas... u parku, na ulici...
Neka, hvala... ne zelim da se budim oznojen, da varam prijatelje za novac, da se bojim policije, da spavam kao onesvescen i da budem srecan (tacnije da mislim da sam srecan) samo kada polu ustondiran sedim u poslasticarnici...
Vise volim da mi dan ulepsa neki deciji osmeh, cvet u parku, oblachic na nebu, igranje sa psom, da ujutro prosetam parkom i na klupi procitam novine, a potom se vratim kuci da uradim nesto lepo, sto ce nekom drugom da ulepsa dan...