Na ovu temu me je podstakao dogadjaj koji se pre nekoliko dana desio u jednom gradu.
"Poslovni saradnici" su se zamerili... neko je nekoga izigrao (sto u svetu droge nije retkost) i jedan momak je ispraznio sharzer drugome u glavu. Obojicu sam ih znao, ma da ih godinama nisma sreo.
To je samo jedno od mnogih ubistava za koje znam na tu temu. Neka su otvorenog tipa (oruzjem), druga su obavijena velom misterioznog overdoziranja, smrt od neumerenih batina itd. Svasta moze da se desi i svasta se i desava. U svetu droge glava kosta najmanje!
Pisem ovo zbog onih koji pocinju. Treba da znaju da su u ovom svetu ubistva cesta. Ubijaju dileri, ubijaju narkomani, oni koji su indirektno u vezi sa drogom i tako dalje...
Razlog za ubistvo je nekada dug, nekada cinkanje muriji, ili nekom drugom, a nekada se i razlog ne sazna.
Ne prodje dugo vremena, a da se ne cuje nesto tipa : "Pera pucao u Djoku", "Laza izbusio nozem Miku", "Jova se owerio, meni tu nesto smrdi...", "Izgleda da je neko Simu pocastio mishomorom"...
Mnogi na forumu ce reci: "Pa ja to znam"... Ima onih koji neznaju, ma da, nazalost, oni to i nece ozbiljno shvatiti. U svetu narkomana-pocetnika cesto igra parola "nece to bas meni da se desi". Hoce, uvek se desi! Ako ne to, desi se nesto drugo! Oni koji pocinju su obicno gluvi za ovakva upozorenja.. ali... eto, mozda neko ukapira ovo ozbiljno.
"I konje ubijaju, zar ne?"...
Ubistva zbog dop-a
Moderator: sanela
-
katarinadimedici
- Posts: 430
- Joined: Sat Apr 16, 2005 3:25 am
Jedan slučaj koji potvrđuje Drakulinu priču, čak možda i surovije nego što je sam zamislio:
Novi Beograd. Sivilo betonskih "spavaona". U velikim blokovima u velikim zgradama, žive ljudi otuđeni jedni od drugih, skriveni iza svojih vrata na kojima stoji špijunka! U onim starijim delovima grada, ljudi i kuće imaju dušu. Generacije se poznaju od rođenja pa do smrti. Živelo se u malim kućama, koje su imale dvorišta u kojima su se ljudi druže, deca žive svoje zajedničko detinjstvo. N. Beograd je bio kolevka svakakvog kriminala, ljudi doseljeni sa raznih strana. Blok u kojem sam živela bio je i ostao jedan od najozloglašenijih! Društvo nam je bilo veliko, stalno smo bili zajedno, a ne retko bi neko sa sobom po "naredbi" roditelja dovodio brata ili sestru u društvo. Boško i Milence su bili nerazdvojni od prvog razreda osnovne kada su se doselili. Prvi je imao brata, drugi sestru a zajedničko im je bilo to što su rasli u rasturenim porodicama. Boškov i Borin otac je bio alkoholičar, majka se lečila na psihijatriji, kod njih smo se skupljali u zbog uvek prazne gajbe. Milencetov otac je takođe pio, on i sestra su posle mučnog razvoda svojih roditelja isterali oca i tek onda saznali da ih je majka iskoristila da bi došla do stana a da je tata godinama krio činjenicu da ga žena vara sa najboljim prijateljem zbog čega se i propio! Uskoro im se majka udala ostavljajući 16-ogodišnju sestru da brine o 6-7 godina mlađem Milencetu! Nas dve smo bile dobre drugarice i često smo zajedno jurile za ovom dvojicom malih vagabunda koji su pravili stalno neka čuda! O Bošku je brinuo stariji brat, požrtvovan i tih mladić, koji se odrekao sopstvenog života! OVa dvojica bi išli zagrljeni, "đavoli sa anđeoskim licima", pravili su štetu gde su stigli, u školi bili najgori, nikoga nisu slušali, strah ih je bilo samo od Bore, obojicu. Rasli su tako u bloku u kojem je nestala čitava jedna generacija, odnele su je droga i njeni sateliti "Over" i "SIDA" , generacija momaka koji su zavedni lažnim sjajem i novcem postali prvi "vojnici", ubice i žrtve koje su iskoristili prvi beogradski kraljevi organizovanog kriminala! I pored toga što im brat i sestra nisu pružali negativan primer, već naprotiv, ova dva klinca su postali "opaki" momci, oružje u rukama im je pružalo sigurnost i hrabrost. Počeli su zajedno i da se drogiraju, kao što su zajedno izgubili nevinost, zajedno tukli, krali i otimali! Imali su novca, ništa im nije nedostajalo, ali nema tih para koje heroin ne može potrošiti! U to vreme, blokom je harao mafijaš, "krupna riba" koji je slao svoje "vojnike" po celoj Evropi, organizujući im pljačke i ubistva. Ona dva klinca su sve dublje upadala u narkomaniju, te više ni gazdi nisu valjali, te ih je otpustio! Boško je otišao u inostranstvo na duže,a Milence je sve dublje propadao, te je i druga iz detinjstva prevario za nekoliko hiljada maraka. Nakon dve godine, Boško se vratio, prestao je da se drogira i "zaradio" je "preko" velike pare, koje je po povratku želeo da uveća ulazeći u posao sa drogom. Tek nekoliko dana je bio kod kuće, već se pročulo da je "pun" i da prodaje drogu na veliko, dok je Milence bio na dnu, te se zbog stida nije ni pozdravio sa najboljim drugom, izbegavao ga je maksimalno! No, jedne večeri, mu se ipak javi sa pričom da treba da se vide i pomire ( Boško mu je oprostio dug), a slučajno se zadesilo da ima i mušteriju za nekih stotinak grama heroina, te bi spojili lepo i korisno! Devojka (drugarica) je predosećala neku prevaru i molila je Boška da ne izlazi, ali ljubav i poverenje u druga su nadjačali njene instikte. Kao i uvek, zagrljeni su pošli put "peščare" između dva bloka u kojoj su se kao deca igrali i skrivali , dok ih je Sandra potajno zaljubljena u Boška gledala kako odmiču u mrak , odakle se nisu vratili! Boško je poneo dogovorenu količinu ( 60g) heroina, predao je svom drugu, koji je umesto novca da plati, izvadio "šaber" ( ručno pravljeno ubistveno oružje) i njime je zadao smrtonosne udarce po telu , a najprecizniji su pogađali direkt srce najboljeg druga! Telo je pronađeno sutradan, Milence je već bio daleko, u rodnom gradu svoje majke u Bosni, gde se skrivao neko vreme, ali se kasnije sam predao policiji, uplašen od Borine obećane osvete! Odležao je deset godina u zatvoru , sada je opet tamo, jer je u međuvremenu, zaboravio kako se živi na slobodi, te se stalno iznova vraća među rešetke! Bora nije zaboravio na obećanje dato na grobu svog brata, živi za trenutak osvete.
Novi Beograd. Sivilo betonskih "spavaona". U velikim blokovima u velikim zgradama, žive ljudi otuđeni jedni od drugih, skriveni iza svojih vrata na kojima stoji špijunka! U onim starijim delovima grada, ljudi i kuće imaju dušu. Generacije se poznaju od rođenja pa do smrti. Živelo se u malim kućama, koje su imale dvorišta u kojima su se ljudi druže, deca žive svoje zajedničko detinjstvo. N. Beograd je bio kolevka svakakvog kriminala, ljudi doseljeni sa raznih strana. Blok u kojem sam živela bio je i ostao jedan od najozloglašenijih! Društvo nam je bilo veliko, stalno smo bili zajedno, a ne retko bi neko sa sobom po "naredbi" roditelja dovodio brata ili sestru u društvo. Boško i Milence su bili nerazdvojni od prvog razreda osnovne kada su se doselili. Prvi je imao brata, drugi sestru a zajedničko im je bilo to što su rasli u rasturenim porodicama. Boškov i Borin otac je bio alkoholičar, majka se lečila na psihijatriji, kod njih smo se skupljali u zbog uvek prazne gajbe. Milencetov otac je takođe pio, on i sestra su posle mučnog razvoda svojih roditelja isterali oca i tek onda saznali da ih je majka iskoristila da bi došla do stana a da je tata godinama krio činjenicu da ga žena vara sa najboljim prijateljem zbog čega se i propio! Uskoro im se majka udala ostavljajući 16-ogodišnju sestru da brine o 6-7 godina mlađem Milencetu! Nas dve smo bile dobre drugarice i često smo zajedno jurile za ovom dvojicom malih vagabunda koji su pravili stalno neka čuda! O Bošku je brinuo stariji brat, požrtvovan i tih mladić, koji se odrekao sopstvenog života! OVa dvojica bi išli zagrljeni, "đavoli sa anđeoskim licima", pravili su štetu gde su stigli, u školi bili najgori, nikoga nisu slušali, strah ih je bilo samo od Bore, obojicu. Rasli su tako u bloku u kojem je nestala čitava jedna generacija, odnele su je droga i njeni sateliti "Over" i "SIDA" , generacija momaka koji su zavedni lažnim sjajem i novcem postali prvi "vojnici", ubice i žrtve koje su iskoristili prvi beogradski kraljevi organizovanog kriminala! I pored toga što im brat i sestra nisu pružali negativan primer, već naprotiv, ova dva klinca su postali "opaki" momci, oružje u rukama im je pružalo sigurnost i hrabrost. Počeli su zajedno i da se drogiraju, kao što su zajedno izgubili nevinost, zajedno tukli, krali i otimali! Imali su novca, ništa im nije nedostajalo, ali nema tih para koje heroin ne može potrošiti! U to vreme, blokom je harao mafijaš, "krupna riba" koji je slao svoje "vojnike" po celoj Evropi, organizujući im pljačke i ubistva. Ona dva klinca su sve dublje upadala u narkomaniju, te više ni gazdi nisu valjali, te ih je otpustio! Boško je otišao u inostranstvo na duže,a Milence je sve dublje propadao, te je i druga iz detinjstva prevario za nekoliko hiljada maraka. Nakon dve godine, Boško se vratio, prestao je da se drogira i "zaradio" je "preko" velike pare, koje je po povratku želeo da uveća ulazeći u posao sa drogom. Tek nekoliko dana je bio kod kuće, već se pročulo da je "pun" i da prodaje drogu na veliko, dok je Milence bio na dnu, te se zbog stida nije ni pozdravio sa najboljim drugom, izbegavao ga je maksimalno! No, jedne večeri, mu se ipak javi sa pričom da treba da se vide i pomire ( Boško mu je oprostio dug), a slučajno se zadesilo da ima i mušteriju za nekih stotinak grama heroina, te bi spojili lepo i korisno! Devojka (drugarica) je predosećala neku prevaru i molila je Boška da ne izlazi, ali ljubav i poverenje u druga su nadjačali njene instikte. Kao i uvek, zagrljeni su pošli put "peščare" između dva bloka u kojoj su se kao deca igrali i skrivali , dok ih je Sandra potajno zaljubljena u Boška gledala kako odmiču u mrak , odakle se nisu vratili! Boško je poneo dogovorenu količinu ( 60g) heroina, predao je svom drugu, koji je umesto novca da plati, izvadio "šaber" ( ručno pravljeno ubistveno oružje) i njime je zadao smrtonosne udarce po telu , a najprecizniji su pogađali direkt srce najboljeg druga! Telo je pronađeno sutradan, Milence je već bio daleko, u rodnom gradu svoje majke u Bosni, gde se skrivao neko vreme, ali se kasnije sam predao policiji, uplašen od Borine obećane osvete! Odležao je deset godina u zatvoru , sada je opet tamo, jer je u međuvremenu, zaboravio kako se živi na slobodi, te se stalno iznova vraća među rešetke! Bora nije zaboravio na obećanje dato na grobu svog brata, živi za trenutak osvete.
-
katarinadimedici
- Posts: 430
- Joined: Sat Apr 16, 2005 3:25 am
U Beogradu je zabeležena smrt 15-ogodišnjaka Emrana , koji je nađen ispod Pančevačkog mosta, mrtav sa špricevima rasutim oko njega!? Dečak je bio stanovnik obližnjeg romskog, kartonskog naselja i za njega se znalo da duva lepak, a počeo je da koristi i heroin!? Sve grenice su pomerene. Oni koji žive u uslovima pećinskog čoveka, bez struje, vode i elementarnih uslova za život, na neki način ipak pronađu uslove za narkomaniju!