EMOCIJE

[Akkasha Come Back]

Ja ne razumem neke okolnosti, pa da pitam, ako može:
Xxxana, ti si bliska sa ocem, tako piše negde, sadašnje vreme, iz čega izvodim zaključak da je živ ali negde u inostranstvu ili drugom gradu.
Ti konkretno šta treba da uradiš, evo ja neću da "mlatim praznu slamu" i daću ti konkretan savet, a ti uradi šta možeš.
Razgovaraj sa ocem, reci mu da hoćeš da se odvojiš od majke i da odeš, da živiš svoj život, ako može da ti pomogne da plaćaš stanarinu, jer od plate izgleda da ne možeš (koliko sam ja shvatila, jer da možeš davno bi otišla.)
To je to. U suštini tako jednostavno, zapravo.

[Akkasha Come Back]

Ja tvrdoglavo "branim teritoriju" i dalje, neće moći iz stana da me izbaci pa taman palio masne krpe
E, sad, majka je ovde i ona se bori za svoje "parče mesta" a i da nije to u pitanju došlo je vreme da joj se nađem tu.
Svi misle da se svađamo a ne.
Ona šta god da kaže, ja okrenem na šalu i zez, pa koliko puta ste mi ovde rekli da se smejete na neke moje postove/komentare, e pa u realnosti se još više zezam.

Korona me ubi u pojam jer ne radim, uvek ja nešto nađem, uglavnom su to fizički i terenski poslovi, evo od početka 2020. ja stvarno ne umem da objasnim kako živim.

Plus sam se razbolela, ustvari one ciste, neću sad o tome.

Xxxana, "idi dok si mlad". Stvarno sad ni ja ne razumem šta te sprečava, plus nisi čak ni na lekovima. Slobodna si, samo te lance u glavi da pokidaš. Navijam za tebe. Nadam se da ti otac može pomoći, ako ne onda je stvarno zajebano. Ne znam, nemam dovoljno informacija. Već sam ti gore rekla šta i kako sa onoliko informacija koliko sam ja shvatila.

[xxxana]

A gde da zivim sa psima? Sa jednim sam se prilicno namucila, jer sam ga gledala bukvalno kako umire, dok nismo ustanovili sta je, taj mi je pas na dozivotnoj terapiji i sad ce meni neko kao licanin da kaze da je to opravdanje
Stan sa psima je jako tesko naci i ako ga nadjem, treba da se teram i sa stanarima posle, da skupljaju potpise i ostalo.. Znam ljude koji su to doziveli, znam ljude koji su udomili svoje pse ili psa zbog toga, ja to ne mogu, nemam roditeljsko iskustvo, pa ih gledam kao decu, ne mogu da ih se odreknem i tacka
Treba da odem na posao i da ih ostavim u stanu 8 sati, je li? Ti ionako, Viktore, imas vremena, pa dodji pa ih izvodi, prosetaj po satic oba, ako moze? Ako ne kapiras vec..

[xxxana]

Ja ne razumem neke okolnosti, pa da pitam, ako može:
Xxxana, ti si bliska sa ocem, tako piše negde, sadašnje vreme, iz čega izvodim zaključak da je živ ali negde u inostranstvu ili drugom gradu.
Ti konkretno šta treba da uradiš, evo ja neću da "mlatim praznu slamu" i daću ti konkretan savet, a ti uradi šta možeš.
Razgovaraj sa ocem, reci mu da hoćeš da se odvojiš od majke i da odeš, da živiš svoj život, ako može da ti pomogne da plaćaš stanarinu, jer od plate izgleda da ne možeš (koliko sam ja shvatila, jer da možeš davno bi otišla.)
To je to. U suštini tako jednostavno, zapravo.

Nije samo kuca u pitanju, zelim i otkaz i da nadjem drugi posao i ovo sto sam Viktoru odgovorila i nije to lako iz moje perspektive

[Viktor89]

A gde da zivim sa psima? Sa jednim sam se prilicno namucila, jer sam ga gledala bukvalno kako umire, dok nismo ustanovili sta je, taj mi je pas na dozivotnoj terapiji i sad ce meni neko kao licanin da kaze da je to opravdanje
Stan sa psima je jako tesko naci i ako ga nadjem, treba da se teram i sa stanarima posle, da skupljaju potpise i ostalo.. Znam ljude koji su to doziveli, znam ljude koji su udomili svoje pse ili psa zbog toga, ja to ne mogu, nemam roditeljsko iskustvo, pa ih gledam kao decu, ne mogu da ih se odreknem i tacka
Treba da odem na posao i da ih ostavim u stanu 8 sati, je li? Ti ionako, Viktore, imas vremena, pa dodji pa ih izvodi, prosetaj po satic oba, ako moze? Ako ne kapiras vec..

Ja hoću, što? Je*** mi sve ako ne bih dolazio da ti šetam pse. Voleo bih da ih imam, ne bih baš dva, jednog bih, ali ne mogu to da izguram kao obavezu. Ovako povremeno, Xano, dogovoreno.

[Akkasha Come Back]

Ja ne razumem neke okolnosti, pa da pitam, ako može:
Xxxana, ti si bliska sa ocem, tako piše negde, sadašnje vreme, iz čega izvodim zaključak da je živ ali negde u inostranstvu ili drugom gradu.
Ti konkretno šta treba da uradiš, evo ja neću da "mlatim praznu slamu" i daću ti konkretan savet, a ti uradi šta možeš.
Razgovaraj sa ocem, reci mu da hoćeš da se odvojiš od majke i da odeš, da živiš svoj život, ako može da ti pomogne da plaćaš stanarinu, jer od plate izgleda da ne možeš (koliko sam ja shvatila, jer da možeš davno bi otišla.)
To je to. U suštini tako jednostavno, zapravo.

Nije samo kuca u pitanju, zelim i otkaz i da nadjem drugi posao i ovo sto sam Viktoru odgovorila i nije to lako iz moje perspektive

Razumem, imaš dva psa, ufff...to je STVARNO teško, gde ćeš sa njima ne 8 sati nego ako uračunaš i vreme tamo-ovamo do posla, sa posla to je najmanje 9 sati.
Sve kapiram, ali baš zbog svega treba da razgovaraš sa ocem. Imaš dva psa, ako si bliska sa ocem, nemaš potrebu nešto posebno objašnjavati, roditelj je, može da shvati šta znači biti samohrani roditelj što ti u neku ruku jesi.
Ličanin ako ti je tako rekao, mnogo me razočarao, prosto ne mogu da verujem.

[xxxana]

Pisali smo nesto o Novom Zelandu i tome kako je tamo cuvanje ovaca unosan posao
Ne znam da li me je neko shvatio ozbiljno, ali ja bih stvarno cuvala te ovce
Priroda, ovce, nema ljudi, nemam nikoga za vratom, kuliramo i ja i ovce
Kazem situaciju sa psima, da ne znam koja je procedura da se prevedu, jer mi treba veterinar, a znam da pas prolazi neke analize u nekim zemljama, gde se zadrzi i po mesec dana i ako ispunjava uslove, onda moze, a gde cu ga ako ne ispunjava te uslove? On mi kaze da se opravdavam i ne shvata kako me takva stvar sprecava da odem
Razumem ja to, mnogo je lakse sa iskustva koje ne prolazis proceniti sta ko treba i moze

[xxxana]

A gde da zivim sa psima? Sa jednim sam se prilicno namucila, jer sam ga gledala bukvalno kako umire, dok nismo ustanovili sta je, taj mi je pas na dozivotnoj terapiji i sad ce meni neko kao licanin da kaze da je to opravdanje
Stan sa psima je jako tesko naci i ako ga nadjem, treba da se teram i sa stanarima posle, da skupljaju potpise i ostalo.. Znam ljude koji su to doziveli, znam ljude koji su udomili svoje pse ili psa zbog toga, ja to ne mogu, nemam roditeljsko iskustvo, pa ih gledam kao decu, ne mogu da ih se odreknem i tacka
Treba da odem na posao i da ih ostavim u stanu 8 sati, je li? Ti ionako, Viktore, imas vremena, pa dodji pa ih izvodi, prosetaj po satic oba, ako moze? Ako ne kapiras vec..

Ja hoću, što? Je*** mi sve ako ne bih dolazio da ti šetam pse. Voleo bih da ih imam, ne bih baš dva, jednog bih, ali ne mogu to da izguram kao obavezu. Ovako povremeno, Xano, dogovoreno.

Nasmeja me
Dogovoreno

[Akkasha Come Back]

P.S.
Xxxana
Ne skrećem temu na sebe nego ti želim ispričati svoje iskustvo pa će ti možda pomoći.
Bila sam u istoj situaciji, ali jedan pas. Moja pokojna baba je poslala bolesno štene, otac ga doneo. To je toliko slatko stvorenje bilo da je neopisivo. Majka nije volela pse, nije ga želela "da se tu mora", bolesno jasno, pogled pun bola.
A tek par dana tu.
Ja kad sam videla da će da ugine, odvalim garažu, ukradem očev auto i pravac u veterinarsku apoteku. Žicam pare a žurim, ne mogu da skupim, ostavljam ličnu kartu prodavcu i on mi da nešto protiv glista, u suštini nije skupo ali ja bila tek završila srednju, leto, pre bilo kog posla.

Spasem psa. Davala mu špricem u usta rastvor tih tableta protiv glista. Izvedem ga napolje, da kaki, on neće ako ga gledaš, neverovatno. Moraš da okreneš glavu i još zađe u dublju travu. Šta je to, genetika, pamet, instikt, ne znam.

Dalje...zavole ga i prihvate i moji roditelji, za vreme leta, letnjeg raspusta.

Ja moram da idem u grad, da nađem posao. Znala sam da moram, a iskreno nisam razmišljala na taj način da mi je on toliko u srcu, ono, "ipak je to samo pas", ali sam dolazila kad god sam imala slobodan dan, samo zbog psa, manje zbog roditelja. Ćale mi reč rekao nije za obijenu garažu i krađu auta, nikako to neću shvatiti, izgleda da ga i on bio zavoleo.

Joj, da završim priču više...odem u Beograd da radim. Zaposlim se u firmi koja je primala ljude koji nisu iz Beograda, namerno, jer nam po 6 meseci nisu davali slobodan dan, po sistemu- ako imaš bolje, idi.
Podstanar, ne mogu da dozvolim otkaz.

3 puta sam samo uspela da dođem da ga vidim, tamo su se doselile neke izbeglice, komšija ludak ga ubio snajperom po jednoj verziji, skoro čujem (20 godina kasnije) drugu verziju, da ga ubio jedan drugi komšija iz osvete mom ocu a i on je sad umro.
Užas.
Plakala sam i kidala se.20 godina!
Na kraju, moja majka je rekla: Ti si stvarno za lečenje.
Idi leči se, pukla si načisto, u tom smislu.
Ja joj kažem "Zar nije jebote normalno plakati za ubijenim psom", ona kaže "Jeste, normalno je, ali to je bilo pre 20 i više godina, moraš to više da pustiš.

Šta mi je poenta:
Jebeš i posao i Beograd, jebeš sve, da mogu da vratim vreme, jedino za čim žalim je što nisam provela više vremena sa njim.

Ja to 20 godina sebi ne mogu da oprostim.

[xxxana]

P.S.
Xxxana
Ne skrećem temu na sebe nego ti želim ispričati svoje iskustvo pa će ti možda pomoći.
Bila sam u istoj situaciji, ali jedan pas. Moja pokojna baba je poslala bolesno štene, otac ga doneo. To je toliko slatko stvorenje bilo da je neopisivo. Majka nije volela pse, nije ga želela "da se tu mora", bolesno jasno, pogled pun bola.
A tek par dana tu.
Ja kad sam videla da će da ugine, odvalim garažu, ukradem očev auto i pravac u veterinarsku apoteku. Žicam pare a žurim, ne mogu da skupim, ostavljam ličnu kartu prodavcu i on mi da nešto protiv glista, u suštini nije skupo ali ja bila tek završila srednju, leto, pre bilo kog posla.

Spasem psa. Davala mu špricem u usta rastvor tih tableta protiv glista. Izvedem ga napolje, da kaki, on neće ako ga gledaš, neverovatno. Moraš da okreneš glavu i još zađe u dublju travu. Šta je to, genetika, pamet, instikt, ne znam.

Dalje...zavole ga i prihvate i moji roditelji, za vreme leta, letnjeg raspusta.

Ja moram da idem u grad, da nađem posao. Znala sam da moram, a iskreno nisam razmišljala na taj način da mi je on toliko u srcu, ono, "ipak je to samo pas", ali sam dolazila kad god sam imala slobodan dan, samo zbog psa, manje zbog roditelja. Ćale mi reč rekao nije za obijenu garažu i krađu auta, nikako to neću shvatiti, izgleda da ga i on bio zavoleo.

Joj, da završim priču više...odem u Beograd da radim. Zaposlim se u firmi koja je primala ljude koji nisu iz Beograda, namerno, jer nam po 6 meseci nisu davali slobodan dan, po sistemu- ako imaš bolje, idi.
Podstanar, ne mogu da dozvolim otkaz.

3 puta sam samo uspela da dođem da ga vidim, tamo su se doselile neke izbeglice, komšija ludak ga ubio snajperom po jednoj verziji, skoro čujem (20 godina kasnije) drugu verziju, da ga ubio jedan drugi komšija iz osvete mom ocu a i on je sad umro.
Užas.
Plakala sam i kidala se.20 godina!
Na kraju, moja majka je rekla: Ti si stvarno za lečenje.
Idi leči se, pukla si načisto, u tom smislu.
Ja joj kažem "Zar nije jebote normalno plakati za ubijenim psom", ona kaže "Jeste, normalno je, ali to je bilo pre 20 i više godina, moraš to više da pustiš.

Šta mi je poenta:
Jebeš i posao i Beograd, jebeš sve, da mogu da vratim vreme, jedino za čim žalim je što nisam provela više vremena sa njim.

Ja to 20 godina sebi ne mogu da oprostim.

Ja ovo razumem savrseno
Nisam imala takvu situaciju, ali pre ovih pasa mi se dogodio zdravstveni problem sa psom gde sam morala da ga uspavam
Veterinar ga uspavljuje, a ja gledam poslednji izdisaj i kukam i okrecem se, sklanjam se, kaze meni veterinar da je duznost vlasnika da ostane sa psom i kada umire eutanazijom, jer pas u tim momentima trazi vlasnika, a ja bezim
Nisam to mogla gledati, takodje sam se preispitivala da li sam nesto drugo mogla uciniti, tada sam i ja vise vremena provodila na drugim stranama i savrseno te razumem, a sa sustinom posta si me odusevila
Setih se teme gde si pisala da deluju terapijski, jer znam ljude koji nikada nisu voleli zivotinje, a sada ih imaju i vole, ako zivotinja ne moze da probudi nesto u coveku, to je vec slucaj