Uloga očeva u životu

[Akkasha Come Back]

Uvek svi ili barem većina psihijatara, psihologa itd ispituju o odnosu sa majkom. (I uvek nađu da je majka kriva)
Evo dok sam još "anonimna" u smislu da nemam neprijatelje na ovom forumu, biću i dalje bolno iskrena.
Prvo da postavim nešto što sam našla na internetu:

purple dragon wallpaper

[Akkasha Come Back]

Ja se nisam poistovećivala sa majkom, ali jesam se poredila, kad sam dovoljno porasla da shvatim da postoji muški rod i ženski rod i da sam ja ženski.
I ono što sam videla, nije mi se svidelo, odlučila sam da ja nikako neću da postanem/ budem kao moja majka.

Ironično- u školi sam se uvek hvalila kako je moja porodica savršena, mislila sam da jeste, samo zato što moj otac ne bije moju majku, čak ni ne viče na nju.
I to je bio moj parametar, moja porodica je supernormalna!

A zašto onda nisam htela da budem kao moja majka?

E to ću morati u sledećem postu, izvinjavam se što "seckam" ovako, to je zato što moram da uploadujem sliku a drugačije ne umem, sem da izađem pa opet uđem...

[Akkasha Come Back]

[Akkasha Come Back]

E, da nastavim.
Sećate li se "Audicije"?
Babine emocije-
"Jebo te onaj ko te napravio!
Jebo te..."
Tako nekako.
Ovo što je sitnim slovima napisano ispod slike, da.
Nije "dobar otac" samo onaj koji ne bije.
Moj otac se "pokazao kao otac" nekoliko puta u životu i to samo preko materijalnih stvari, kupio mi kompjuter 2005-te, na primer.
Ceo život slušam svakog prvog u mesecu "koliko ja koštam".
Juče mi rekao "Pička ti materina nisi se ni udala, šta ja sve radim u životu a od tebe nikakve koristi"
On nije normalan. Nije nikad ni bio. Šta sam ja od njega čula, ali ne "par puta" nego kroz ceo život, konstantno.
Pa onda pretnja: "Za koga je ovaj stan? Ja ću da prodam, šta će mi kad nemam unuke"
Majka je oduvek ćutala, sa njom imam "konfuzan odnos" zapravo sa strane gledano imamo super odnos, ja svaki, svaki dan neki novi vic ispričan, idem po gradu plaćam račune, donosim namirnice itd, problem je u mojoj glavi što ne mogu da je provalim da li bi pobegla od mene "glavom bez obzira" samo da ima gde?
(Jer me emotivno ucenjivala "da će da pokupi svoje "prnje" i da ode, od kad znam za sebe)

Ali tema je otac. Juče je saopštio da je kupio auto. A ovamo kuka da nema da jede i ja mu smetam, "trošim struju, luksuziram se".
Hoću da kažem, svesna sam ja da živim pod njegovim krovom pa zato ćutim, ali postavila sam ovu temu i zbog onoga kad me StopBup pecnuo našalivši se: "Videćeš ti kad se zaljubiš...."

Ja ne mogu da imam normalnu vezu, jer ja nisam normalna.
Ja sam neko ko je oduvek svoje roditelje samo "koštao", nemam ništa od škole (zvanično nemam zanimanje jer sam završila Gimnaziju prirodno- matematički smer) što je paradoksalno, da su imalo "uložili u mene" ne bih sad parazitirala.
Zapravo, njemu se taj nemar i nezanimanje za moj život vratio ustvari kao bumerang- u njegovom stanu živim jer nemam gde.

Eto...znači da je moj slučaj (a to nisam htela da vidim a "Ne postoji veći slepac od onog koji neće da vidi") ustvari jedan najobičniji kliše- devojka iz disfunkcionalne porodice uz to nekoliko puta kao dete seksualno zlostavljana (kad sam imala 5 godina, komšija koji je tada bio 7 ili 8 razred me skidao golu ali nije bilo penetracije, barem to nije) postala narkomanka.

Stvarno sam "kliše" a oduvek sam mislila da sam posebna, da sam pametnija od okoline

Ali i to ima veze sa ocem- koji otac bi dozvolio da mu dete neko skida i pipa?!

E a vi svi koji čitate, ne morate ništa napisati, ali dobro preispitajte oca, kakav je bio kad ste bili mali i kasnije.

Mada, mene je tata voleo kad sam bila beba. I rekoh- nekoliko puta je ispao "tata" ali retko.
Češće su bile scene tipa: vozim ja bicikl, imam 11-12 godina, padnem, ljudi pritrče da pitaju jesam li dobro, moj otac dotrčao i viče: "Jel' bilo šta sa biciklom?!" Ako možete da verujete.

[StopBup]

Ej, dobra tema, ali meni je trenutno vise do onih kul tema koje pisemo na onoj temi, ono je tema svih tema, hahahah.

Imam sta ovde da kazem, ali ne pise mi se sad o tome, neka stoji, pa cemo pisati, otom, po tom...

[Akkasha Come Back]

Ej, dobra tema, ali meni je trenutno vise do onih kul tema koje pisemo na onoj temi, ono je tema svih tema, hahahah.

Imam sta ovde da kazem, ali ne pise mi se sad o tome, neka stoji, pa cemo pisati, otom, po tom...

Bar si iskren "o tom, potom", pa nisi rekao "sutra"
Ja i ne očekujem nikakav komentar, ovo je previše iskreno a ljudi nisu toliko spremni da se otvore i to je takođe OK.

[Akkasha Come Back]

Inače, svi smo mi žrtve "sistema".
Moji roditelji su "ta generacija" koja je naivno verovala da će se za njihovu decu "pobrinuti sistem" i da njihovo prisustvo i nije toliko neophodno.
Samo kažem.
Jer je ispalo da za sve krivim roditelje, a nije tako.

[licaninsasela]

E, da nastavim.
Sećate li se "Audicije"?
Babine emocije-
"Jebo te onaj ko te napravio!
Jebo te..."
Tako nekako.
Ovo što je sitnim slovima napisano ispod slike, da.
Nije "dobar otac" samo onaj koji ne bije.
Moj otac se "pokazao kao otac" nekoliko puta u životu i to samo preko materijalnih stvari, kupio mi kompjuter 2005-te, na primer.
Ceo život slušam svakog prvog u mesecu "koliko ja koštam".
Juče mi rekao "Pička ti materina nisi se ni udala, šta ja sve radim u životu a od tebe nikakve koristi"
On nije normalan. Nije nikad ni bio. Šta sam ja od njega čula, ali ne "par puta" nego kroz ceo život, konstantno.
Pa onda pretnja: "Za koga je ovaj stan? Ja ću da prodam, šta će mi kad nemam unuke"
Majka je oduvek ćutala, sa njom imam "konfuzan odnos" zapravo sa strane gledano imamo super odnos, ja svaki, svaki dan neki novi vic ispričan, idem po gradu plaćam račune, donosim namirnice itd, problem je u mojoj glavi što ne mogu da je provalim da li bi pobegla od mene "glavom bez obzira" samo da ima gde?
(Jer me emotivno ucenjivala "da će da pokupi svoje "prnje" i da ode, od kad znam za sebe)

Ali tema je otac. Juče je saopštio da je kupio auto. A ovamo kuka da nema da jede i ja mu smetam, "trošim struju, luksuziram se".
Hoću da kažem, svesna sam ja da živim pod njegovim krovom pa zato ćutim, ali postavila sam ovu temu i zbog onoga kad me StopBup pecnuo našalivši se: "Videćeš ti kad se zaljubiš...."

Ja ne mogu da imam normalnu vezu, jer ja nisam normalna.
Ja sam neko ko je oduvek svoje roditelje samo "koštao", nemam ništa od škole (zvanično nemam zanimanje jer sam završila Gimnaziju prirodno- matematički smer) što je paradoksalno, da su imalo "uložili u mene" ne bih sad parazitirala.
Zapravo, njemu se taj nemar i nezanimanje za moj život vratio ustvari kao bumerang- u njegovom stanu živim jer nemam gde.

Eto...znači da je moj slučaj (a to nisam htela da vidim a "Ne postoji veći slepac od onog koji neće da vidi") ustvari jedan najobičniji kliše- devojka iz disfunkcionalne porodice uz to nekoliko puta kao dete seksualno zlostavljana (kad sam imala 5 godina, komšija koji je tada bio 7 ili 8 razred me skidao golu ali nije bilo penetracije, barem to nije) postala narkomanka.

Stvarno sam "kliše" a oduvek sam mislila da sam posebna, da sam pametnija od okoline

Ali i to ima veze sa ocem- koji otac bi dozvolio da mu dete neko skida i pipa?!

E a vi svi koji čitate, ne morate ništa napisati, ali dobro preispitajte oca, kakav je bio kad ste bili mali i kasnije.

Mada, mene je tata voleo kad sam bila beba. I rekoh- nekoliko puta je ispao "tata" ali retko.
Češće su bile scene tipa: vozim ja bicikl, imam 11-12 godina, padnem, ljudi pritrče da pitaju jesam li dobro, moj otac dotrčao i viče: "Jel' bilo šta sa biciklom?!" Ako možete da verujete.

Svoju nemoc prebacujes na oca. Pa meni stari nije nikada u zivotu rekao da me voli. Nikada zagrlio. To nije razlog zasto sam ja u kurcu jer ostali dio nije takav. Krivit oca za moja sranja bi mi stvarno bilo ispod casti. Ali da sam mu slican jesam. Ali su moja djeca drugacija i sigurno nece biti takvi ka ja ili moj stari. Nisi u pravu. Nisi imalaa hrabrosti osnovati obitelj. Pa i razjebati je kao ja. Opet sve je popravljivo ako postoje obje strane da to zele. Za moju ovisnost mogu kriviti samo sebe i za sve moje pizdarije koje radim.mojima i sebi. Otac je trcao za lovom ki tako je pokazivo ljubav. Takav sam i ja. Srecom kad realno razmislim imam zenu koja.odgaja tu djecu da nisu nalik na mene. Nisam siguran da si u pravu. Prije bi reko da svoju nemoc i nemanje volllje ptebacjujes na oca. I znam da sam zadnji ovdjje koji bi trebo nesto ovdje reci ali otac moze biti ssamo izgovor za sve nase pizdarije. To kod sebe ne prihvacam nego guram dalje i nema predaje akasa. Cudi me da ti imas tako tazmisljanje. Kakve god nam obitelji bile one nisu krive zasto smo mi narkomani i pijanci i kurvari i sve ostalo nenormalno. Jebi ga. Moje skromno misljanje.

[Akkasha Come Back]

Svoju nemoc prebacujes na oca. Pa meni stari nije nikada u zivotu rekao da me voli. Nikada zagrlio. To nije razlog zasto sam ja u kurcu

Jeste razlog, samo ti ne želiš da priznaš.
Kako sam kažeš "sjeb'o si svoju porodicu" .
Doduše ima i do genetike, ja sam i to uzela u obzir prilikom odlučivanja da li da "nastavljam lozu".
Ima i treće: neki od nas ne žele decu. Ne vidim smisao života u razmnožavaju, iako sam samo životinja sa nešto malo višim nivoom svesti nego većina drugih životinja, možda je i do straha ili sebičnosti ili oboje.

Kako god- ja sam postavila članak, pa ljudi neka tumače prema sebi. Poz.

[sanela]

Eh da i ja kažem nešto na ovu temu... mogu i lično i profesionalno...
Lično, jedinica sam, tata mi je umro kad sam imala 6 godina i odrasla sam s mamom. Preživjela rat u Sarajevu. Za sve što sam postigla sama se izborila. Rodbina totalno nezainteresovana za mene. Mama i ja dva svijeta različita. Ona bi da se ja udam, imam 3 djece i muža koji će paziti mene, ali i nju, više u finansijskom smislu. Da ima zeta da je pazi. Ja, generalno, nemam nikakvu sliku braka i porodice iz djetinjstva. Koliko bih se htjela udati, toliko ne bih htjela žrtvovati sebe i svoju slobodu zbog nekoga, nečega što mi je poprilično apstraktno. Isto je kao u ovisnosti, čega se želimo odreći zarad nečeg što je za nas bolje, ali treba više u to uložiti....
Niko ne može biti kriv, više volim riječ odgovoran, za moje izbore nego ja. Da sam zapuštena i da ne radim i da sam u kući u depresiji i na tabletama jer sam sama, ne bi mi niko bio odgovoran nego ja sama. Da sam super uspješna, zgodna, skockana, da putujem, učim, zadovoljstvo tražim u zdravim odnosima s ljudima do kojih mi je stalo - opet niko mi za to ne bi bio odgovoran, nego ja sama. Mi smo ono što napravimo od života u okolnostima u kojima živimo. Ničije okolnosti nisu savršene. Da je teško izaći iz naučenih obrazaca ponašanja, jebeno je teško. Ali, neće nas niko izvući iz toga, nego mi sami.

Profesionalno, do ovisnosti dolazi usljed vanjskih faktora (od kojih je porodica ključna) i unutrašnjih faktora (nedostatak mehanizama nošenja s emocijama i problemima generalno, nisko samopouzdanje, strahovi, nesigurnosti, pogrešna uvjerenja, slabe socijalne vještine). Tako da je niz faktora koji doprinose nastanku ovisnosti. Ipak, ključna je naša volja šta ćemo napraviti od svog života. Hoće li neko umrijeti kao narkoman ili će se pokušati izvući iz tog svijeta. Za svaku promjenu je potrebno izaći iz svoje zone konfora i početi praviti prve korake po nepoznatom terenu, odreći se svega poznatog i biti dovoljno hrabar, jak i istrajan, čak i kad padneš, ustati i nastaviti koračati dalje. Svako sam za sebe, jer svi mi imamo svoje demone s kojima se trebamo sprijateljiti i ne dozvoliti im da nam kontrolišu život.

Licanine, iako ti riječi nisu uglancane, sa suštinom koju si napisao se slažem.