O bupu, drogi, suovisništvu, tko se kako osjeća, muzici i ćevapima

[licaninsasela]

Nije nam ovo trebalo..
Sad ce to Lika da nam objasni
Sa kasikarom

Ma da. Bolje ti je visit ovdi nego se pukniti dopon. Nemam vam sta rec. Zacementirala si se u smislu poso kuca dukele apstinencija. Najlosije u svemu tome je to da zivot prolazi kraj tebe a ti se zabijes u 4 zida. Idi vani. Nadi si nekog frajera. Dobro se poseksaj da sad ne lajem ovdi. Mlada si a zivis ka da imas ne 86 godina nego ko Broj 1 iz alan forda. Al on je jebo a ti si jos uvijek neizjebana. Nije smisao apsitinirati od zivota. Zivni malo. Jebote ponasas se ko baba stara. Imas neznan ni ja 25 6 godina a ka da si u klimaksu. Jebo te internet. Eto e si sad zadovoljna? Nemoj me zajebavat mala. Koje je to zadovoljstvo ici na posal pa ici doma pa setat kerove pa se zabiti u sobu i biti na netu. Idi vani. Zivot prolazi kraj tebe a ti si nijemi promatrac. Moze to tako neko vrime ali onda dolazi do pucanja po savovima i vratiti ces se na pocetak price. Trgni se. Nek mama seta pse a ti odi malo vani. De nemoj me zajebavat evo bogami piceo mi tlak skakati.

[licaninsasela]

Mislim na drustvene mreze generalno, a zavisnost od istih ne moze nikako da bude od koristi..

Pa ugasi ih ako imas muda za to. Neces se izjebati preko facea vjeruj mi. Tebe kad neko bude dobro izbombardira u krevetu onda ces procvjetati. Dok se to ne desi bit ces neizjebana baba od 25 6 godina. Samo ti cekaj pravoga. Takvi ne postoji. Princ na bilon konju. Jebo te on.

[licaninsasela]

Zavisnost od ovog foruma, nije loša, često bude i korisna. Dobro, ne treba preterivati na sa forumom.

To je tačno, da zavisnik traži drugu zavisnost. Eto ja sam se navukao na forum, a sad već prilično i na vežbanje.

Lika je postao mekušac, nema više bombi, ili se šteka. Možda i bači koju, ka' Boško Buha, ko zna.

Tebi i je najbolje u virtuali jer tu mozes normalan skuhati ali samo prividno neku ribu a u stvarnom svijetu ti treba pola litre brlje ili sub ili dop ili keks ili trip da bi skupija hrabrost prici nekoj ribi. A sad koja normalna riba voli da joj djecko bude cuga ili droga neznan. Mozda ista takva ka ti da se u paru mozete drogirati i cugati. E moj stope. Trijezne glave trazi ribu i to ne preko neta nego na ulici oli nekom normalnom bircu.

[licaninsasela]

Pitaj Ksana Frajlu i Tufnu kako i zasto im je dobro sad. Obje imaju na dohvatu ruke ono ca musko ima u gacama. To tebi mala fali a ti sad samo reci da nisam u pravu i da ne kuzim kako se osjecas i da udaram eto samp da izide nesto iz mene. To sam to reka i prije vise od godine dana pa me ni tada nisi uzela za ozbiljno. Nadan se samo da imas kvalizetan vibrator ali po tvom pisanju izgleda da je ili neki mali i nikakav ili nisu u njemu duracel baterije. Nesto te jebe. Pardon ne jebe mala. Mali moj lapsus iliti grijeska. Razmisli sta san ti reka. I nisi dobila opet samarcinu. Bar meni tako izgleda. Cuj i meni ce biti nejebica najmanje 4 miceca. Nema sa broda nigdi. Korona jebe. A i reka sam sam sebi da cu biti dobar i da se necu dati navuci na tanak led. Pa cak i da mi dode casna sestra a to mi je zivotni san. Izjebati neku dobru casnu. Majku mila ovo je teski grijeh. Valjda me Bog razumije i oprostit ce mi ove rijeci.

[licaninsasela]

Pa kako kad sam ja slobodan nema niti jednog narkomana i alkosa. Onaj na njivi skida zlatice sa balancana(patlidana) , onaj drugi .narkic u apstinenciji postavlja kabele za panic alarme, treci svingera i jebe nekog cigu u guzu, ona cetvrta se vrnila u alpe i jebe sve po spisku veranju po grckim brdima, ona mala narkomanka i dalje je nejebana, ona sta je pila mudro prati sve izreceno, onega psiha sta je otvorija stranicu ofavno nema i ko ce znati koji kurac mu je. Ako sam nekoga izostavija jebiga. U 16 sati imamo dril. Komplet svi moguci alarmi. Nisam zadovoljan jer sam mislija odspavati do 7 uvece. Ovako se mogu samo jebati sam sa sobon.
Mogu samo zapivati. Evo mene moji judi dosa san vam na bevandu.... Itd. Mladen Grdovic tresti u kabini. Dosta mi je bilo tisine. Ljudi bas sam zadovoljan. Apsolutno me za sve boli kurcic. More je prekrasno. Ovaj nas mediteran bi krvlju branija koliko je ljep. A tek jadran. Nema lipseg mora od nasega. Sutra preksutra cu si dati truda malo kabinu doterat u red. Ne valja nista na brodu zuriti. Dane triba pomalo ispunit sa aktivnostima. Ovdi se nista ne radi na brzinu. Dug je ugovotlr pa sve po malo. Ne bi ovaj posa mijenja za svo zlato ovoga svijeta. Ne bi garant. Da je jebeno nekad je al moram nesto drugo raditi ne bi moga. Tek sad to vidim. To je ljubav prema brodima i motu i nema se sta tu puno reci o tome. Niti objasniti. Kad nest volis onda volis. Vecina ljudi radi ono sta im se nametne pa rade preko kurca a radit moraju jer obitelj i dica su tu. Suti i radi. Srecom nisam u toj poziciji da moram tako. Serem ga i znam da serem al moram malo da seruckam.

[Marta Tufna]

.

[Marta Tufna]

.

[Marta Tufna]

[quote=licaninsasela post_id=153907 time=<a href="tel:1595720214">1595720214</a> user_id=13380]
I kako ti to sad Marta tufna izdrzavas bez boce.? Bascme zanimabtaj ajkoholni mozak. Znan da je slicno pa cak i hore ali cisto me zanima. A na svakoj kasi imas cokancice odvdeci ili u svakoj trgovini boce od 07 ili litraca pa cakni dvoguze pive. Samo nemoj u jednoj recenici ili par redaka. Zanimajunme tvoji demoni koji te vuku ka cugi.

Izdržavam, evo već treću godinu. Ne volim ta poređenja stanja da li je gore ili bolje, meni je zajebano moje, tebi tvoje.
Ali početak jeste standardan.
Počela u srednjoj, slušaala blues, mnogo sam pametna i autentična i bum nađem ekipu iz odeljenja za cugu i tako vozim 4 godine. Onda upišem fax, i dalje volim blues, počinjem da sviram usnu harmoniku i nastavljam, jer kako trezna da sviram, pa posao i nastavljam i sa 30. se odlučujem da budem trezna i tad počinje moje lečenje.
Prva godina treznoće mi je bila najteža, izbegavala sam svadbe, rođendane, sva moguća slavlja, klubove po kojima sam visila itd.
Bilo mi je teško i sa prijateljima da se viđam jer mi je dosadno ako sam trezna. Ali sam se terala.
Krenula sam kod psihijatra i lečila anksiozno depresivni poremećaj koji sam imala. Možda sam njega maskirala cugom, ne znam. Ali pijana nisam bila anksiozna. I to mi se dopadalo.
Ali mi se smučilo više. Sve vezano za piće. Laganja, muljanja, rupa u glavi, svega mi je stvarno bilo preko glave.
Sada mi nije toliko teško kad idem na svadbe, rođendane, žurke kao u početku. Bude nekad, pa ako prepoznam, pokupim se i odem. Ali mi se to nije desilo često. Znam da će da ode sve dođavola ako popijem jedno, jer jedno ne postoji. Bar kod mene nikad nije postojalo.
Za sada izdržavam, imam tri mačke, dečka s kojim živim, posao, prijatelje. Imam život koji ne želim da sjebem i za sada me to drži dalje od pića.
Kad je počelo ludilo sa koronom, anksioznost mi se pojačala i osetila sam da gubim kontrolu.
Ali i dalje idem na terapije, imam istu doktorku godinama i uspele smo da saniramo za sada.
Ovo je ukratko, ali dovoljno.

Za sada sam dobro.
Otišla sam juče iz grada, imam odmor i idem da se penjem.

Bravo Marta!
“Imam zivot koji ne zelim da sjebem” - to je to. Svojim radom i trudom si ga dovela napokon u red, potpuno te razumem i isto se osecam. Ne isplati se nista cackati

Bravo

P.s. gde se pentras?

Evo vratija se ja iz gvardije po ure ranije. Super.
Eto Frajla sve rekla. Divim ti se. Moj stric je zalega od cuge sa 42 3 godine. Teta ima skoro 8 banki i cili zivot pije ispid stola. Misli valjda da mi ne zikujemo da se ona sa kratkim dozira. Cuga je koliko kuzim jako jebena. Ja upravo iz razloga sta u obitelji ima hrpa cugera ne pijem. Gadi mi se cuga a skupa s njom i ovi sta piju u obitelji. Znan im ja svasta reci al daba. Samo se ja nasekiram a njih boli kurac.
Skidam ti kapu Tufnice. Sammo mi nije jasno to veranje po planinetinama ni kod tebe ni kod Frajle. Sta je to? Neki ispusni venril ili zdrav zivot.
[/quote]

Napislaa sam i Frajli. Pentranje me hrani.
I to što budem blizu da odustanem, a ne odustanem.
Još uvek mi to treba. Da znam da imam kontrolu ja i da mogu to dete u sebi da stavim u odraslog.
Plus, mnogo više sada cenim prirodu, mir i tišinu.

[licaninsasela]

Izdržavam, evo već treću godinu. Ne volim ta poređenja stanja da li je gore ili bolje, meni je zajebano moje, tebi tvoje.
Ali početak jeste standardan.
Počela u srednjoj, slušaala blues, mnogo sam pametna i autentična i bum nađem ekipu iz odeljenja za cugu i tako vozim 4 godine. Onda upišem fax, i dalje volim blues, počinjem da sviram usnu harmoniku i nastavljam, jer kako trezna da sviram, pa posao i nastavljam i sa 30. se odlučujem da budem trezna i tad počinje moje lečenje.
Prva godina treznoće mi je bila najteža, izbegavala sam svadbe, rođendane, sva moguća slavlja, klubove po kojima sam visila itd.
Bilo mi je teško i sa prijateljima da se viđam jer mi je dosadno ako sam trezna. Ali sam se terala.
Krenula sam kod psihijatra i lečila anksiozno depresivni poremećaj koji sam imala. Možda sam njega maskirala cugom, ne znam. Ali pijana nisam bila anksiozna. I to mi se dopadalo.
Ali mi se smučilo više. Sve vezano za piće. Laganja, muljanja, rupa u glavi, svega mi je stvarno bilo preko glave.
Sada mi nije toliko teško kad idem na svadbe, rođendane, žurke kao u početku. Bude nekad, pa ako prepoznam, pokupim se i odem. Ali mi se to nije desilo često. Znam da će da ode sve dođavola ako popijem jedno, jer jedno ne postoji. Bar kod mene nikad nije postojalo.
Za sada izdržavam, imam tri mačke, dečka s kojim živim, posao, prijatelje. Imam život koji ne želim da sjebem i za sada me to drži dalje od pića.
Kad je počelo ludilo sa koronom, anksioznost mi se pojačala i osetila sam da gubim kontrolu.
Ali i dalje idem na terapije, imam istu doktorku godinama i uspele smo da saniramo za sada.
Ovo je ukratko, ali dovoljno.

Za sada sam dobro.
Otišla sam juče iz grada, imam odmor i idem da se penjem.

Marta,
Pročitao sam tvoj post bukvalno u jednom dahu. Sve naše priče toliko lice jedna na drugu, a ja se svaki put iznova iznenadim i pronađem u svakoj.

Onaj deo gde kažeš za mene ne postoji samo jedno i toga si svesna. Isti slučaj kod mene. Samo druga supstanca. Nikad, ali nikad nije ostalo samo na jednom. Teško je sebi priznati da si prokleta svinja i da ako uzmeš jedno ili jednom to je početak sigurnog puta u provaliju. Ja sam se isto pomirio sa tim da nema samo jednom i da postoji samo totalna apstinencija i uzdržavanje od svega ili povratak na dno. Verujem da je to najteži korak i kad to prepoznamo i sebi priznamo apstinencija postaje teža, ali jedina ispravna.

Skidam ti kapu na stavu prema životu koji si stvorila strejt. Na tome što si ga baš takvog zavolela i ne želiš da ga izgubiš i upropastiš. Ko nije vodio tu borbu sa sobom, nema pojma koliko je teško doći na nivo gde si ti. Još jednom svaka čast.

Evo ja sam recimo u početku apstinencije govorio sebi i video i sebe da samo prođe recimo 2 nedelje pa će biti super. Pa kad su prošle 2 nedelje bez nekog napretka osim što ne uzimam ništa, onda samo da prođe prvi mesec. Sad sam već više od 3 meseca čist, ali o dalje je to jako daleko od normalnog stanja. Jedino što sam sa sobom raščistio da će ovaj oporavak trajati i da je suludo da brojim dane ocekivajuci da ću se jedan dan probuditi i da će sve biti ok. Svestan sam da će za neki koliko toliko prihvatljiv oporavak trebati minimum godinu dana i sad ne žurim. Učim kao malo dete korak po korak i obradujem svakom uspehu ma koliko mali bio. I uz pomoć psihijatra rešavam potisnute traume i strahove. Da li su te traume uzrok drogiranju više mi nije ni važno. Znam samo da moram da idem napred, da trpim koliko god teško bilo, ali i da ne statiram u svom životu, nego da sam sve od sebe da idem malim koracima napred.

Tvoja pobeda ima veću vrednost kad uzmemo u obzir dostupnost alkohola i to što je društveno prihvatljiv. Bukvalno ja ne znam kako bih se ja snašao kad bi mogao da idem u market da kupim salatu, jogurt i 2 grama heroina ili tablu Bupa. Ta dostupnost alkohola tvojoj borbi daje posebnu težinu i samo uveličava tvoj uspeh.

Još jednom svaka čast i ostaje ustrajna.

Hvala, Loki.

Svaka čast i tebi na ta tri i nešto meseca. Mislim da je svaki dan kad si čist velika stvar.
Veći problem od alkohola u prodavnicama jeste odnos koji društvo ima prema alkoholu i to što ljudi umeju da budu prilično naporni “hajde bre, popij jednu, red je, ispoštuj nas, pa svadba je, slava je, rođendan je”. Ono, povoda ima uvek.
U početku me je to baš paralisalo.
Sada mnogo lakše sa tim izlazim na kraj.

Mislim da je odlična stvar što si otišao kod psihijatra. I zbog ptsp-a i zbog problema sa drogom.
I ako ne kliknete, promeni. Ne mora i ne može svako da ti legne.
Uostalom, sam ćeš proceniti. Teško je suočiti se sa samim sobom, taj proces je dugotrajan i ume da bude prilično bolan. Ali mislim da je neophodan ako želiš promenu.

Želim ti da istraješ u svojoj borbi, jer stvarno je bolje sa druge strane, bez okova.

Kod meme u siroj obitelji stvarno ima dosta cugera. Cak i umiru od cuge odnosno jetre. Evo kuzim ovisnost o drogama al ne kuzim kako se nelo moze nakaciti na nesto sto niti je fino niti mirise ok, gadno za popit i uzasno opcenito djeluje. Odbojno mi je skroz. Sta ljudi vide u tome da se otresu ko majke pa povracaju pa leze po cesti mrtvi pijani itd. Ne kizim a ima pun kurac cugera. Kazu mjemacki doktori sko svaki dan popis po jedno dva piiva da si alkoholicar.

[Loki]

Izdržavam, evo već treću godinu. Ne volim ta poređenja stanja da li je gore ili bolje, meni je zajebano moje, tebi tvoje.
Ali početak jeste standardan.
Počela u srednjoj, slušaala blues, mnogo sam pametna i autentična i bum nađem ekipu iz odeljenja za cugu i tako vozim 4 godine. Onda upišem fax, i dalje volim blues, počinjem da sviram usnu harmoniku i nastavljam, jer kako trezna da sviram, pa posao i nastavljam i sa 30. se odlučujem da budem trezna i tad počinje moje lečenje.
Prva godina treznoće mi je bila najteža, izbegavala sam svadbe, rođendane, sva moguća slavlja, klubove po kojima sam visila itd.
Bilo mi je teško i sa prijateljima da se viđam jer mi je dosadno ako sam trezna. Ali sam se terala.
Krenula sam kod psihijatra i lečila anksiozno depresivni poremećaj koji sam imala. Možda sam njega maskirala cugom, ne znam. Ali pijana nisam bila anksiozna. I to mi se dopadalo.
Ali mi se smučilo više. Sve vezano za piće. Laganja, muljanja, rupa u glavi, svega mi je stvarno bilo preko glave.
Sada mi nije toliko teško kad idem na svadbe, rođendane, žurke kao u početku. Bude nekad, pa ako prepoznam, pokupim se i odem. Ali mi se to nije desilo često. Znam da će da ode sve dođavola ako popijem jedno, jer jedno ne postoji. Bar kod mene nikad nije postojalo.
Za sada izdržavam, imam tri mačke, dečka s kojim živim, posao, prijatelje. Imam život koji ne želim da sjebem i za sada me to drži dalje od pića.
Kad je počelo ludilo sa koronom, anksioznost mi se pojačala i osetila sam da gubim kontrolu.
Ali i dalje idem na terapije, imam istu doktorku godinama i uspele smo da saniramo za sada.
Ovo je ukratko, ali dovoljno.

Za sada sam dobro.
Otišla sam juče iz grada, imam odmor i idem da se penjem.

Marta,
Pročitao sam tvoj post bukvalno u jednom dahu. Sve naše priče toliko lice jedna na drugu, a ja se svaki put iznova iznenadim i pronađem u svakoj.

Onaj deo gde kažeš za mene ne postoji samo jedno i toga si svesna. Isti slučaj kod mene. Samo druga supstanca. Nikad, ali nikad nije ostalo samo na jednom. Teško je sebi priznati da si prokleta svinja i da ako uzmeš jedno ili jednom to je početak sigurnog puta u provaliju. Ja sam se isto pomirio sa tim da nema samo jednom i da postoji samo totalna apstinencija i uzdržavanje od svega ili povratak na dno. Verujem da je to najteži korak i kad to prepoznamo i sebi priznamo apstinencija postaje teža, ali jedina ispravna.

Skidam ti kapu na stavu prema životu koji si stvorila strejt. Na tome što si ga baš takvog zavolela i ne želiš da ga izgubiš i upropastiš. Ko nije vodio tu borbu sa sobom, nema pojma koliko je teško doći na nivo gde si ti. Još jednom svaka čast.

Evo ja sam recimo u početku apstinencije govorio sebi i video i sebe da samo prođe recimo 2 nedelje pa će biti super. Pa kad su prošle 2 nedelje bez nekog napretka osim što ne uzimam ništa, onda samo da prođe prvi mesec. Sad sam već više od 3 meseca čist, ali o dalje je to jako daleko od normalnog stanja. Jedino što sam sa sobom raščistio da će ovaj oporavak trajati i da je suludo da brojim dane ocekivajuci da ću se jedan dan probuditi i da će sve biti ok. Svestan sam da će za neki koliko toliko prihvatljiv oporavak trebati minimum godinu dana i sad ne žurim. Učim kao malo dete korak po korak i obradujem svakom uspehu ma koliko mali bio. I uz pomoć psihijatra rešavam potisnute traume i strahove. Da li su te traume uzrok drogiranju više mi nije ni važno. Znam samo da moram da idem napred, da trpim koliko god teško bilo, ali i da ne statiram u svom životu, nego da sam sve od sebe da idem malim koracima napred.

Tvoja pobeda ima veću vrednost kad uzmemo u obzir dostupnost alkohola i to što je društveno prihvatljiv. Bukvalno ja ne znam kako bih se ja snašao kad bi mogao da idem u market da kupim salatu, jogurt i 2 grama heroina ili tablu Bupa. Ta dostupnost alkohola tvojoj borbi daje posebnu težinu i samo uveličava tvoj uspeh.

Još jednom svaka čast i ostaje ustrajna.

Hvala, Loki.

Svaka čast i tebi na ta tri i nešto meseca. Mislim da je svaki dan kad si čist velika stvar.
Veći problem od alkohola u prodavnicama jeste odnos koji društvo ima prema alkoholu i to što ljudi umeju da budu prilično naporni “hajde bre, popij jednu, red je, ispoštuj nas, pa svadba je, slava je, rođendan je”. Ono, povoda ima uvek.
U početku me je to baš paralisalo.
Sada mnogo lakše sa tim izlazim na kraj.

Mislim da je odlična stvar što si otišao kod psihijatra. I zbog ptsp-a i zbog problema sa drogom.
I ako ne kliknete, promeni. Ne mora i ne može svako da ti legne.
Uostalom, sam ćeš proceniti. Teško je suočiti se sa samim sobom, taj proces je dugotrajan i ume da bude prilično bolan. Ali mislim da je neophodan ako želiš promenu.

Želim ti da istraješ u svojoj borbi, jer stvarno je bolje sa druge strane, bez okova.

Marta,

Prvo da ti se zahvalim na lepim rečima i podršci. Zaista bilo kakva podrška znači, a naročito u još svežoj apstinenciji.
Kad sam napisao da ti se divim, stvarno i bukvalno to mislim, jer sam oduvek uveren da je alkohol gori porok u smislu prestanka nego droga. Mada imaš pravo da je bespotrebno to porediti, mada sam ja ubeđen da više samodiscipline treba da bi se alkohol ostavio. Jer recimo kad ostaviš Dio na par meseci i promeniš broj telefona, u međuvremenu većina dilera popada i počnu neki drugi da rade i nije tako jednostavno ponovo kupiti kao alkohol. Plus što sam mišljenja da apstinencija od alkohola u početku nosi mnogo veće psihičke probleme i unutrašnje borbe od opijata. Ali šta god da je istina, ogroman uspeh je biti strejt nevezano za supstancu. Ne smem ni da se stavim u tvoju situaciju kad su ti u početku ljudi ilegali sa tim popij jednu slavlje je. Užas od iskušenja. Zaista još jednom svaka čast.

Za planinarenje te razumem, jer sam i sam zaljubljenik u prirodu. Oduvek sam imao tu koncepciju sa njom, pa sam je u periodima drogiranja kao po pravilu zapostavljao. I uvek kad sam se skidao priroda, Sunce, reka itd su bili moja najveća snaga. Ko se nije strejt obradovao Suncu bez ikakvog razloga nema pojma šta je istinska sreća. Nikad nisam imao prilike da planinari, ali mi se čini uzbudljivo i zanimljivo. Još i to što si napisala da tako sama sebe testiraš daje posebnu draž tom hobiju. Samo napred. Svako treba da radi upravo ono što mu pričinjava zadovoljstvo.

Što se mene tiče, isto je kao i kod tebe. Bez doktora bih bio izgubljen i nije upitno da bih recidiv napravio. Jedino je upitno da li bih ga napravio pre ili kasnije. Za sada mi prija baš ovaj psihijatar i ne bih ga menjao. Još kad uzmem u obzir da ja moram sa njim da pričam na nemačkom, što mi dosta uskraćuje da se izrazim kao na srpskom, super to ide sa njim. Znaš kad i ja sam primećujem napredak kod sebe. Generalno stanje ne mogu reći da je super ili da je dobro, ali da bukvalno svaki dan bude bolje to je istina. I ako mi je reper recimo prvih 2 meseca apstinencije ja sam onda baš baš dobro. Ali meni je reper normalno stanje kao recimo nakon par godina apstinencije, onda nisam sjajno. Vremena hvala Bogu imam i ne žurim. Sitnim koracima i malim pobedama.napred. Bitno je da je stalno napred i bitno da sam naučio da se radujem malim stvarima i da mi male stvari predstavljaju zadovoljstvo. Zaključak je da se itekako isplati biti čist i osetiti život pun emocija, nebitno da li su nekad dobre ili loše. Onako je život prolazio pored mene, a ja sam bio kamen bez osećaja i nisam učestvovao uopšte u njemu.

Smem se usuditi da kažem u ime svih aktivnih na forumu da bi bilo lepo da si češće sa nama i da pišeš. Naravno ako ti privatne obaveze dozvoljavaju i ako ti to odgovara. Razumna si i stabilna devojka, imaš dosta pametnog za reći i mnogima možeš biti od pomoći. Ima se.od tebe dosta toga naučiti.

Pozdrav i samo guraj napred.