StopBup wrote: ↑Tue Mar 10, 2020 5:23 pm
Nesa_neske_01 wrote: ↑Mon Mar 09, 2020 7:31 pm
StopBup wrote: ↑Mon Mar 09, 2020 1:02 pm
Ma danas mi je tek 13.-i dan da sam čist, pa neću puno da pričam. Mislio sam da ni ne pišem ništa, nego me ovo zaintrigiralo što si spomenuo komunu? Zanima me razlog zašto si je spomenuo. Ja lično ne mislim da sam u problemu tih razmera da mi treba komuna. Opušteno, svako ima pravo da kaže šta misli. Ja kad bih otišao u komunu, samo bih izgubio mnogo toga što imam napolju da sačuvam. Ko bi radio u mesto mene? Nije fora pobeći negde, već se naučiti nositi sam sa sobom napolju. Drugo, mator sam ja za komunu moj Neške, ja sam rođen davne "86.-e. Treće, nisam ja navučen, drogirao sam se mesec dana, otprilike svaki drugi dan. Ja moram da rešim one stvari koje me navedu da se puknem, a to se ne rešava u komuni. Ništa, i glavnom kao što rekoh ranije, pisaću kad se skockam još malo, znam da mi forum trenutno ne može pomoći, u pravu si da treba duže vreme da se lečim, da radim na sebi, da se menjam, nego me zainteresovalo ovo što pomenu komunu?
P.s. Sanela je pomenula jednom da je rešenje najčešće u onome čega se najviše plašimo da uradimo. To me baš navelo na razmišljanje, a ja se upravo najviše plašim nekom nepoznatom da se otvorim o svom problemu. Zato MORAM čim se skockam da nađem dobrog psihoterapeuta, da skupim "muda" i otvorim se. Mislim našao sam doktorku, pa odustao, jbg, mislio sam da ću sam izgurati, ali nisam... Nemam više vremena za gubljenje, a može i Bog da digne ruke od mene. Do sad me stvarno dobro sačuvao, i hvala mu na tome. Sve u svemu, moram da rešim uzrok tome šta me tera da serem po sebi...
Izdvojicu sta ja primecujem, ti kako zelis:
Komunu spominjem iz jednom razloga. Tamo se radi na sebi. Na svojoj unutrasnjosti. Okruzen si ljudima sa istim ili slicnim problemima. U komuni bolno jeste, ali tako mora. Da bi dosao do sebe i svojih licnih problema. Zaista da sagledas i nadjes resenja kako ces izaci na kraj sa njima.
Tako nesto izvesti sa nekim psihoterapeutom, teze je. Moze, ali traje duze nego komuna. U komuni zivis. Kod psihoterapeuta ides kad ti zakaze.
Ovim zelim da ti kazem, da neko treba da te "načme", pokrene! Da dobijes neki pravac. Vrtis se sada u zacaranom krugu. Iz tog kruga nema izlaza dok ti neko sa strane ne pomogne. Mislim biraj sam, sta ces i kako ces. Sto vise cekas to ti vise vremena prolazi.
Video si sam, ovde si na forumu oko 1 godine. Tek si sebe malo dotakao. Zamisli koliko je potrebno da udjes u celu problematiku bolesti zavisnosti?
Iz tog razloga sebe treba da das nekom u ruke ko je "strucan" - poznaje problem.
"Sve u svemu, moram da rešim uzrok tome šta me tera da serem po sebi... skupim "muda" i otvorim se. " To je najteze. Zato ti pisem ovo u postu. Kada se otvoris bice ti laske i krenuces na bolje. Tako ide. Nema drugog puta. Jedini.
"a može i Bog da digne ruke od mene. Do sad me stvarno dobro sačuvao, i hvala mu na tome. " Bog milostiv jeste. Moze da digne ruke, onda je kraj zaista. Ne smem ni da pisem o tome, ja se tu ne pitam nista!
Eto i od mene nije digao ruke, inace mi niko ne bi pomogao.
Koliko razloga imas da konacno uradis nesto po pitanju lecenja. Pun rukav. Ne cekaj previse.
Ako mislis da za tebe nije komuna, imas grupe Anonimni Narkomani:
http://www.na-srbija.org/
StopBup
moras da pocnes! Hoce li biti psihoterapeut, komuna, neko bolnicko lecenje ili nesto cetvrto, ja ne znam sta je dobro za tebe. Bojim se da ni ti ne znas u celosti. Zato treba da krenes. Kako ti bude bice, nekada prosto pravila nema. Ne mozes da znas unapred!
Hvala na odgovoru. Heheh, eto nadjosmo konacno ti i ja zajednicki jezik.
Za komunu jednostavno nisam, jer sam mator za nju, napunih krajem ferburara 34 godine, moram da radim, i da zaradjuem. Konacno sam poceo da se kućim. Ove godine imamo ozbiljan ulog i plan za nas privatni posao, a ja se 99% na prolece selim u grad, jer imam dve dobre prilike za ponovno zaposlenje u firmama od kog sam zbog skidanja pauzirao godinu dana, a vikendima cu moci solidno da ucestvujem i u nasem privatnom polsu. Za psihoterapije cu naravno imati vremena u poslepodnevnim casovima posle posla. Jos jedna stvar zasto ja nisam u komunu, jer se stvarno nikad nisam asocijalizovao, i izgubio vezu sa stvarnoscu. Dugo sam bio ni tamo, ni vamo, ni normalan, a ni narkoman u potpunosti. Jesam ja zavisnik od svoje 15.-e godine zivota, ali zavisnik i narkoman nije isto, ja sam postao narkoman tek kad se navukoh na buprenorfin, jer sam tek na buprnorfinu poceo da radim drogiran i normalne stvari, pre bupa, jako retko sam se kretao drogiran medju normalnim svetom, i ništa normalno i bitno za život nisam radio na gudri, a na bupu mi je to postala svakodnevnica, ništa nisam mogao bez njega da radim, čim otvorim oči, prva misao je bila bup, ako ga imam, mrvi, ako ga nemam, gledaj ćeš ga nabaviti. Drogiranje bupom je pakao, bup je zesca prevara, i po nemi najpodmuklija droga(u to ne racunam kad se ljudi sa njim skidaju, koriste ga pravilno i normalne doze).
Sad mi je najbitnije da razresim sam sa sobom, a to radim, javljali su mi se rovci, ali sam im se odupirao, i nisam pao, jer bas, ali bas hocu da konano budem ponovo normalan covek. Niko ti ne moze pomoci, dok pre svega ne pomognes samom sebi, i sam ne odlucis da neces da se drogiras, pa tek onda bilo kakva pomoc moze imati efekta.
Nisam zainteresovan ni na one NA AA sastanke, znam da to nekima pomogne, ali ja ne vidim sebe u tome. Meni treba dobar psihopterapeut, koji ce me saslusati i razumeti kao coveka, i uz njegovu pomoc da konacno postignem svoj cilj, a to je izlecenje od zavisnosti. Hocu i cigrare da ostavim, ali to kasnije naravno, jako hocu i zelim, da konacno budem ponovo potpuno nezavisan.
