ja sam se sto puta već ponovila na temu da ne znam kako vam je jer nisam bila u vašoj koži. i ne osuđujem vas ni zbog čega što ste radili ili još uvek radite. ne osećam da imam pravo. ja sam ovde isključivo da bih vas podržala. da, ukoliko jednog dana neko od vas poželi da popije kafu sa nekim ko je potpuno strejt, ko je raspoložen i nasmejan, ko će vas doživeti i ponašati se prema vama kao prema potpuno ravnopravnim osobama, zato što to i jeste... e, da ja budem jedan od potencijalnih izbora za tako nešto.
nije mi namera ni bila da ubeđujem kako vi sebe volite ili ne volite.... htedoh samo da kažem da je nužno da, korak po korak, shvatite da ste vi, sami sebi, dovoljan razlog da volite život. zato što to tako jeste, zaista.
najbolje bi bilo kada bi ste uspeli da jednostavno potisnete sve te ružne trenutke koji su iza vas. ne da ih zaboravite... verovatno je to i nemoguće... ali da ih potisnete: ok, ja sam radio to i to i ne želim više to da radim.... pa ljudi, svako ima pravo na drugu šansu. i treću, i petu i stotu. to što se ja ne drogiram ne znači da sam uspela u životu... da sam uvek zadovoljna sobom... imam i dane kada mrzim sebe zbog neke, naizgled bezazlene stvari, koju sam prethodni dan uradila... svako ima svoj krst.... što pre shvatite da je svakom od nas dodeljen krst koji možemo da nosimo i da ga mi nosimo, pre će biti lakše.... zato, ljudi, glavu gore! ne postoji ništa vrednije na svetu od vašeg života. ne postoji ni jedna stvar koju ne možete da uradite. možete sve što poželite. možda ne odmah, ali polako, lagano... katarina (mlada) je lepo pisala o tome kako je step by step dobijala želju da malo digne roletnu, pa onda još malo više, pa još malo više.... polako, svakome od vas će se ta želja za životom, ljubavlju - vraćati.
Bitno je samo da ne odustanete od puta kojim ste krenuli. Ne može baš sve sad i odmah. Polako. Biće sve ok
Puno pozdrava!
Bas lijepo.