Mracno-Svetli Svet DarkAngel-a

[zvrky]

Da li je potreban moj komentar...

[DarkAngel]

Zvrky moja, naravno da je potreban i neki tvoj komentar, da nije bilo tebe ja mozda nikada ne bih ni otisla u Lorijen i mozda bih jos uvek bila narkomanka! Da nije bilo messengera i tebe koja me ubedjujes da kazem majci sta se desava, da me molis da ne prodam telefon, da mi govoris o Lorijenu i da mi pomazes, da porazgovaras sa mojom majkom, ko zna gde bih ja bila sada! Mogla bi bar da napises nesto o nasem prvom susretu i odlasku u Lorijen, ili bar neko tvoje vidjenje mene... znam da mrzis da pises ali se potrudi!
Voli te tvoja Nily!

[zvrky]

Prvi susret? Dosla je kolima za Beograd kod mene. Iz kola izlazi zena zvana Erineja, ja prilazim i govorim cao ja sam zvrky,gledam u kola... u kolima spava devojka... pitam vi ste Erineja predpostavljam? Da, a ovo lepa devojka je Darkangel ako se ne varam? Kaze da, probudi je. Tu je bila jos jedna njihova prijateljica koja ih je vozila za Beograd. Otvaram vrata,ona spava... pokusavam da je probudim... trebalo je malo vremena ali probudili smo je nekako... Prvo sto sam je pitala je bilo kako si? Jel ti dobro? Ja sam Zvrky... gleda me nije joj jasno sta se desava ali ustaje... izlazi iz kola... sunce joj pici u glavu, znam da joj ne prija,znam da je u zikri... samo je posmatram,kroz glavu mi prolazi svasta.... i stalno ono zasto jebote, zasto... pogledaj je... prelepa je... mlada je... zasto ovo dozivljava, zasto sam ja to dozivljavala.... zasto ????? Dok ja posmatram i lutam po svojoj glavi zagrlila me je i rekla pa ti si Zvrky, rekla sam da, ja sam, tako si mala rekla je.... bila je zbunjena.... Erineja sve posmatra, pogledam je i vidim smesak na njenom licu ali taj osmeh je bio pun i straha i bola a opet tako drag.... uzela sam njihove stvari i odvela ih u stan... Trebalo je da prodje nekih 2, 3 sata do zakazanog termina za prvu terapiju i pocetak lecenja, za darkangel to su bile godine... nisam mnogo govorila, vise sam je posmatrala, nisam mogla da joj pomognem u tom trenutku a njoj je lose,a posto je tek stigla muski to trpi i svaki put kad pitam jel ti dobro odgovara mi sa da, da dobro mi je, samo kad treba da krenemo na terapiju, nije morala nista drugo da mi kaze sve mi je bilo jasno... ne secam se sta smo pricale, ali muski je izdrzala tih 3 sata, sedela je i razgovarala.... ja bi morala da legnem,ali ona nije....

[zvrky]

Mislim da mi je postavila 1001 pitanje vezano za tu kliniku i terapiju i sve,nju sve zanima... kako, sta, gde, koliko, zasto ovo, zasto ono, cemu sluzi ovo a cemu ono, kako je bilo meni.... samo pitanja i pitanja, rekla sam joj sve ces sama videti nije strasno, bezbolno je to je najbitnije, samo se strpi dok ne krenemo. Mislim da je bila u nekom strahu od svega ali ne ona se smeska.... govori da to zeli, na to se smeskam ja.... na svaki moj pokret, na svaku moju rec, osmeh, dobijam pitanje zasto sam se nasmejala, zasto sam to rekla zasto, zasto, zasto.... postala mi je draga vec tada, posmatrala sam ta pitanja kao neko dete koje sve zanima i mnogo je radoznalo, hehehe, to mi je bilo simpaticno, zato sam se cesto smeskala, bez komentara... ne znam videla sam strah u njoj ali toliko se trudila da to sakrije, mozda gresim ne znam... bila sam pored nje 24h cinilo mi se da joj je tako lakse, i mislim da sam bila upravu.... Konacno smo krenuli u taj jebeni Lorijen, bila je malo uznemirena ali i to je krila, u kolima opet pitanje za pitanjem ne stizem ni da odgovorim vec je sledece izgovorila.... stizemo tamo, ona se pomalo povlaci iza mene i njene majke, kazem ajde ti ides na terapiju... prolazi ispred nas.... dolazimo do vrata... a onda ko ce prvi da udje, hehehe ajde ja cu poznajem ih tamo.... gledam je a ona sirom otvorenih ociju sve posmatra, nema vise pitanja usli smo unutra.... rekla je samo dobar dan ja sam ta i ta i ucutala se, i to mi je bilo simpaticno... a posto ja njih tamo kao poznajem da malo opustim atmosveru krecem u pricu sa zenom koja tamo radi i ubacujem i nju u tu pricu, tada se malo opustila, kada je upoznala svoju doktorku i zavrsila razgovor sa njom onda je konacno dobila terapiju tu je upoznala i sestre koje su stvarno super e onda se opustila skroz, raspricala se sa njima... bilo mi je drago,prvi put je vidim a tako mi je drago bilo.... videlo se na njenom licu neko olaksanje... dobila je infuziju, inekciju, i lekove....svidelo joj se tamo, kao i meni jer su ljudi stvarno ok.
Kada smo se vracale kuci rekla je samo uh ova terapija je bas dobra, do kuce njoj se vec spavalo leluja, dobar osecaj.... meni je bio, a i njoj kako mi je tada rekla.... svaki dan bila mi je sve draza, toliko je zelela da se resi gudre... mnogih stvari se ona ne seca kao sto se ni ja ne secam mojih 7 dana skidanja!!!! Mogu samo jos da kazem da sam je u rekordnom roku mnogo zavolela i sada mi je mnogo drago sto sam je upoznala kao i erineju Cudno je to da ni jednog trenutka nisam pomislila ko mi dolazi u kucu, moze to da bude bilo ko, ne to mi nije palo na pamet ni jednog momenta, zelela sam da joj pomognem koliko mogu i to sam i uradila....Sada se cujemo svaki dan i volela bi da se druzimo celoga zivota,nadam se da ce to biti jedno lepo prijateljstvo, zaceto na zajeban nacin ali jebiga, sta je tu je, proslost promeniti ne mozes.... Ja mozda nisam neko ko nju moze da posavetuje mnogo ali eto tu sam, bodrim je.... kao i sebe samu...
Da li je ovo dovoljno ili treba jos nesto da pisem draga moja Dark? Da li je dovoljno dugacko? Pazi i ja imam blage amnezije pa ako sam nesto preskocila podseti me! Eto malo i od mene koja rec..... Voli te Zvrky :goodman: :smt023

[Luna]

ee zvrkyyy... znas kako si ovo extra napisala... pravo. Majke mi. Pravo!!!! sve sam i ja vidjela... bas mi je drago da si to napisala. Da znash. I usput.... bas dobro pises sta tripujes. Mozda bas zato jer je bilo neobavezno... i iz srca,,,
u svakom slucaju to je sve super. i ja uvijek kazem sve se desi s razlogom.... pa eto tako i to.
cuvajte se obadvije...

[DarkAngel]

E draga moja zvrx, vidis kako lepo umes da napises - samo kad hoces..Da, i bas mi jenekako prijalo ovo sto sam procitala, napisala si sve tako nekako slikovito. Bravo za tebe!
Secam se...Otvaram oci i vidim curu koja me budi...Jeste, bila sam zbunjena, i u zikri, i misli su mi cepale 200 na sat, nisam imala pojma gde se nalazim, a strah od klinike i od svega nepoznatog rastao je u meni, ali sam se trudila da sve to vesto sakrijem. Iskreno, ja sam malo sramezljiva osoba, pa me je bilo malo sramota sto tako dolazimo kod nekoga koga i ne poznajemo. Ali sve je ubrzo bilo o.k.
Sto se tice tih 7 dana...meni je bilo cool. Osim sto nisam nista mogla da jedem, moj zeludac mogao je da vari samo puding i gumene bombone, a imam amneziju i nemam pojma sta sam govorila i sta sam radila. Sva ta infuzija i lekovi su me toliko opili da je meni iskreno bilo bas cool. A sa medicinskim sestrama tamo samse odmah sprijateljila. Sve one tamo su strava zene! Interesantne..Malo suse namucile oko mene, izbole su me za ceo zivot. Nisu mogle da mi nadju odgovarajucu venu pa su me bole po celom telu, i mucile se. Sedmu infuziju nisam primila jer vise nisu imale gde da me ubodu.Sada kad jednom mesecno odlazim tamo uvek mi bude drago sto ih vidim, nekako su mi cudno postale drage.
Sto se tice mene i moje zvrx ako smo daleko mi se bukvalno ne odvajamo, non stop chatujemo preko messingera. Mislim da sam stekla prijatelja za ceo zivot.
*********************************************************************************************

Dani mi prolaze nekako cudno. Ne mogu da poverujem da se pretvaram u sasvim drugu osobu ili ponovo postajem ona devojka koja se nije drogirala. Ne znam. Ali razliku primecujem. Po nekad mi prija a po nekad se jednostavno zbunim. Najvise bih volela da odem iz ovog grada jer me sve u njemu podseca na proslost...ali znam, gde god da odem, secanja i crv ostaju...od toga se ne moze pobeci.
Imam nagle promene raspolozenja. Desi se da sam po nekad srecna bez razloga i msejem se i ludiram se po kuci, a onda odjednom potonem u neku nervozu i depresiju. Ne znam da li je to normalno, po nekad pomislim da sam luda..Jesam li?! Nikada nisam,za sve godine koliko sam se drogirala, bila na bilo kakvom lecenju i sve je ovo novo za mene i sve me to po nekad toliko iznervira i toliko mem uci..i pitam se da li ce proci vec jednom..

Nastavice se.....

[zvrky]

Znaci ipak sam bila upravu za strah koji si vesto pokusala da sakrijes? A nikad ti to nisam rekla da sam to primetila i da si ceo taj dan bila u nekom grcu....i mnogo toga ja ne kazem ali vidim,primetim,ponekad je to lose sto precutim ali mislim da je tada bilo bolje da to precutim,ne znam da li je Erineja primetila tvoj strah to me zanima,da li su one to primetile...? Zato nemoj da me ponekad silis da ti kazem nesto ako u tom trenutku to ne mogu!!!! Sama cu ti ja ispricati kad za to dodje vreme....kapis? Kazes sramezljiva si,hehe,sta sam onda ja? :smt006

[Erineja]

Sada mala digresija posto se ocekuju i moji komentari. Stici cu ja i do ovog perioda skidanja, Lorijena, ... Samo polako ...

Zezanje u srednjoj

Ovaj deo zasluzuje veliku paznju. Nekada davno sam bila pristalice ideje da travu treba legalizovati, ne smatrajuci je nista opasnijom od alkohola (koji jeste cesto opasan!!!). Sada, iz ovog ugla, vise mi lici na kljuc za otvaranje vrata narkomanije, vrata bede i propasti.
Svakodnevno duvanje, alkohol, zurke, sve to je skoro siguran put u narkomaniju. Savet koji bih upuila svim roditeljima je da dobro otvore oci. Nemojte promene u ponasanju uvek pripisivati pubertetu i popustanje u skoli ludim godinama. Uvek proveravajte gde vam je dete i sa kime je. Nemojte odobravati svakodnevne izlaske time kako ce dete sutra odrasti i imati gomilu obaveza i problema, pa kad ce izlaziti ako ne sada. Ne tolerisite povratke kuci u pripitom/pijanom stanju. Secite sve to u korenu da sutra na ovim stranama ne biste citali ispovest svog deteta.
I upamtite, to sto ste decu zasuli informacijama o stetnom i pogubnom uticaju narkomanije nije dovoljno. Odrasloj, zreloj osobi je i stoti deo te gomile informacija dovoljan razlog da i ne pomisli da proba bilo sta, ali deca razmisljaju drugacije.

... Bila sam klinka, i naravno dograbila maminu knjigu Mi deca sa stanice Zoo, kasnije sam shvatila da je to neka cudna lektira svakog narkomana. Tada mi je sve u knjizi izgledalo cool, osim onog prostituisanja. Zelela sam i ja da probam sve to,da osetim, da znam..
... Atrani. Nisam imala pojma sta je to, slusala sam samo price o njima i znala sam da su to lekovi koji izazivaju halucinacije. Ali, naravno, meni radoznaloj je to bio jos jedan izazov.
... jako puno sam zelela da probam exere. To mi je nekako bila najveca zelja tada. Da osetim ono o cemu mnogi pricaju!

Znaci nikako ne ocekujte mnogo pameti i logickog razmisljanja od svoje dece kada je droga u pitanju. Katarina se ljuti kada radoznalost i glupost stavljam medju osnovne uzroke za ulazak u vode narkomanije pokusavajuci da mi objasni da u tome ima duboke filozofije. Verovatno je to normalan stav nekoga ko se drogira 26 godina. Ja tu ne vidim nista duboko osim ponora.

Moj prvi ekstazi

Pojedini ljudi iz odeljenja su me gledali kao da sam freak, jer rekla sam im sta sa probala a oni su odreagovali kao da sam uzela da secem vene tu pred njima, i sve vreme se nekako distancirali od mene. Mislim da su to bile njihove predrasude.

Nisu to predrasude i takve ljude ne treba kriviti. Prijateljstvo izmedju ovisnika i neovisnika je skoro nemoguce jer oni pripadaju potpuno razlicitim svetovima. Svi vi koji ste bili ili jos uvek jeste ovisnici, to jako dobro znate. Svi ste ostali bez puno prijatelja i drugova. Nemojte kriviti te ljude sto su izabrali str8 zivot i otisli u buducnost bez vas. Izabrali su zivot u realnom svetu dok ste vi ostali ucaureni u svom svetu snova koji jako brzo prerasta u svet nocnih mora.

Trodoni

Trodoni su bili logican nastavak. Ja u to vreme jesam bila u Grckoj ali sam ipak imala neki uvid u ono sto se desava. Ocigledno nedovoljan. Primetila sam da je D.Angel drasticno popustila u skoli, primetila sam i veliki broj izostanaka. U to vreme razredni staresina joj je bio sin prijatelja moje majke. Par puta sam se posvadjala sa njim jer, umesto da javi da ona izostaje iz skole, da pozove moju majku sa kojom je D.A. tada zivela, on je uredno sve njene izostanke opravdavao i krio probleme koje je ona imala zbog nediscipline, neucenja i izostajanja. Valjda je mislio da joj time cini uslugu.
Za izgubljenu kilazu sam naivno prihvatila izgovor kako je na dijeti, zeli da smrsa, u prolece joj prija laksa hrana, letnje vrucine ubijaju apetit ... Da sam bila stalno kuci mozda bih i shvatila sta se desava. Kazem mozda jer narkomani umeju da smisle hiljadu ubedljivih izgovora za svoje ponasanje, a roditelji su skloni da sve te izgovore prihvate, sto iz zelje da veruju svom detetu, sto iz neznanja, sto iz straha da se suoce sa istinom i ko zna kojih jos razloga. Pitam se samo, i da sam tada shvatila o cemu se radi i preduzela nesto, dali bi sve tu i stalo? Iskreno, ne verujem. Cini mi se da svaki ovakav put neizbezno vodi do dopa. Pogledajte samo opise koje koristi D.Angel ali i mnogi drugi. Glorifikacija svakog novog stepenika koji vodi ka dnu i totalno ignorisanje cinjenice da je to put ka paklu. Vecina (verovatno i svi) to vide kao stepenice ka nebu, put ka slobodi, ulazak u raj. Tuzno je sto niko ne uvidja da tu nema ni traga slobode, da je to u stvari samo siguran nacin da izgube slobodu i postanu robovi izuztno podlog, zlog i okrutnog gospodara. Odakle toliko autodestruktivnosti? Ja sve to ne mogu da razumem, ma koliko se trudila.

[zvrky]

Ovo je po principu,trazili ste gledajte (citajte)! Bas nas nacrni sve,ima istine ali niko nije reko da je to put ka raju,ovo su ispovesti i pise se u proslom vremenu i osecajima koji su tada bili,kako je ko sve to doziveo,preziveo,kako sada zivi s tim itd. tako da mislim da niko ne bodri drogiranje ali,mora da se kaze da je bilo savrseno jer to je savrsen osecaj,zato i jeste tesko izleciva bolest,mnogo si bre grubo sve ovo napisala,vidis da se trudimo svim silama da to sto smo voleli i sto volimo i dan danas,potisnemo negde duboko u sebi i kao zaboravimo na te dane!!! TRUDIMO SE ERINEJA,TRUDIMO SE,TO NIJE NIMALO LAKO PREVAZICI Potrebne su godine i godine a i tada....ko zna sta moze da se desi,to je ono sto ne moze da se objasni nekome ko nije bio narkoman! Da ne pricam mnogo cinimi se da skacem malo tamo malo vamo,ali ocu da ti kazem da 100postotnog izlecenja nema,za ceo zivot,ni jedan narkoman ti nece reci necu vise nikad da pipnem nista od bilo koje droge,recice skinuo sam se,napredujem,sad mi je super i bice super ali nece reci necu vise nikad! HOCU DA TI KAZEM DA JE JAKO TESKO PREVAZICI SVE TO Ja sam tebi rekla da sam s tim zavrsila,ali ti nikad nisam rekla necu vise nikad,jel tako? I jesam s tim zavrsila ali...uvek ima ono ali...vrata su mi uvek sirom otvorena ako hocu nazad u pakao iz kog sam ne tako davno izasla i ne zatvaraju se,a od raja se ne otvaraju,jos su zatvorena.....serem sad,ne znam ni sta vise pisem...

[dinela]

Naravno da nisi luda, nisi ni blizu, svakim danom si sve dalje od ludila u kome si bila. Svaki korak je vazan. Kazes, malo sretna, pa malo depresivna. Sjeti se samo koliko si bila depresivna kada bi te spucale krize. I koliko si bila luda kada si pod drogom. Sada postajes ono sto zapravo trebas biti. I te depresije i smijanje,.. Pa i sama sam takva. Naljuti me obicna glupost, poludjela bih, a onda sebi kazem "Pa zar je to stvarno vrijedno svadje. Zivot tako kratak i zar da mi citav dan prodje u svadjanju." I smirim se, i izvinem se bila kriva ili ne.
Ako te uhvati depresija, sjedi za komp. i lupaj po tastaturi, neko ce se naci na ovom forumu da ti olaksa, da se istreses. Svi shvatamo.