Moj prvi dodir sa heroinom
Polako je prolazilo vreme. Zabranili lekove bez recepta. Onda je nastala prava panika,kako naci trodone,gde,koliko para...Sve je bilo zbrkano. Pusili smo ganju i razmisljali kako i sta sada kada niko nema recept i niko nema ideju kako ga nabaviti.
Tada sam bila 3. god srednje,ili je to bio raspust pred 4. ne secam se tacno.
Vucarali smo se tako jednog dana, i drugarica J predlozi da odemo do Nisha,jasam tada zivela u drugom gradu, jer ona ima brata koji je diler i mozemo od njega uzeti malo heroina cisto da se primirimo pa ce mo sutra vec smisliti sta cemo. Imali smo dovoljno para za heroin,a ja sam pomislila – Zasto da ne, u zivotu sve treba probati. Ali srce mi je tuklo kao ludo, nikad nisam ni pomisljala da ce tako nesto da mi se desi.....heroin....o kome sam slusala i citala..Nikada ga nisam videla i to je za mene bio neki cudan strah od nepoznatog. Zavrsili smo semu, otisli kod druga u stan. Ne znam gde mi je tada bila pamet,mozak sam izgubila jos kad sam se navukla na trodone, i sada razmisljam koliko bi bilo lepo da mogu da promenim proslost i taj dan izbrisem zauvek, da promenim celu proslost i da sada ne sedim ovde ovako sjebana i kucam svoju glupu narkomansku ispovest. S je isekao cevcice,a ja sam buljila u braonkasti prasak rasut po video kaseti.Kroz glavu su mi prolazile recenice iz raznih knjiga, razmisljala sam sta je to toliko lepo u tom heroinu pa su ljudi spremni da umru zbog njega. E pa, uskoro sam saznala.
Nakon sto sam povukla crtu osetila sam prijatnu gorcinu i cudan miris. I posle nekoliko minuta sve je bilo kao iz bajke. Moje telo lagano, osecaj topline i ususkanosti, osecaj unutrasnje slobode i mira,ljubav prema svakome, radost za sve. Secam se, gledali smo film The Doors, ja sam lezala na krevetu i nisam osecala telo,osecala sam kao da se razlazem na milion sitnih cestica, sve je oko mene bilo blago i nezno. Nezna sam bila i ja, sva raspilavljena sa nekim setnim smeskom na usnama. Na putu kuci noge su mi bile kao perca,i sve oko mene je bilo paperjasto nezno. Sreca i spokojnost koju sam osecala u sebi ne moze se porediti ni sa cim...Onda mi je sve bilo jasno. Shvatila sam zasto se toliko ljudi navlaci na dop, ali jos uvek nisam u potpunosti svatala neke stvari koje shvatam sada a o kojima cu kasnije pisati.
Te noci spavala sam najlepse uzivotu. I sledeci dan sam se osecala jos uvek blago i nezno,raspolozenije nego inace....Da sam tada znala sta me dalje ceka verovatno bih to jutro ustala i pucala sebi u glavu...
Nastavice se....
Mracno-Svetli Svet DarkAngel-a
Moderator: sanela
Last edited by DarkAngel on Fri Oct 20, 2006 3:47 pm, edited 1 time in total.
Bunar želja ne postoji.
Da postoji skočila bih.
Jedem laž ko keks i ćutim.
Što da znam?I ko da ne znam.
To sam ja i tu je problem,
Silom neću da se menjam.
Da postoji skočila bih.
Jedem laž ko keks i ćutim.
Što da znam?I ko da ne znam.
To sam ja i tu je problem,
Silom neću da se menjam.
DarkAngel wrote:Moj prvi dodir sa heroinom
Polako je prolazilo vreme. Zabranili lekove bez recepta. Onda je nastala prava panika,kako naci trodone,gde,koliko para...Sve je bilo zbrkano. Pusili smo ganju i razmisljali kako i sta sada kada niko nema recept i niko nema ideju kako ga nabaviti.
Tada sam bila 3. god srednje,ili je to bio raspust pred 4. ne secam se tacno.
Vucarali smo se tako jednog dana, i drugarica Jelena predlozi da odemo do Nisha,jasam tada zivela u drugom gradu, jer ona ima brata koji je diler i mozemo od njega uzeti malo heroina cisto da se primirimo pa ce mo sutra vec smisliti sta cemo. Imali smo dovoljno para za heroin,a ja sam pomislila – Zasto da ne, u zivotu sve treba probati. Ali srce mi je tuklo kao ludo, nikad nisam ni pomisljala da ce tako nesto da mi se desi.....heroin....o kome sam slusala i citala..Nikada ga nisam videla i to je za mene bio neki cudan strah od nepoznatog. Zavrsili smo semu, otisli kod druga u stan. Ne znam gde mi je tada bila pamet,mozak sam izgubila jos kad sam se navukla na trodone, i sada razmisljam koliko bi bilo lepo da mogu da promenim proslost i taj dan izbrisem zauvek, da promenim celu proslost i da sada ne sedim ovde ovako sjebana i kucam svoju glupu narkomansku ispovest. Sasha je isekao cevcice,a ja sam buljila u braonkasti prasak rasut po video kaseti.Kroz glavu su mi prolazile recenice iz raznih knjiga, razmisljala sam sta je to toliko lepo u tom heroinu pa su ljudi spremni da umru zbog njega. E pa, uskoro sam saznala.
Nakon sto sam povukla crtu osetila sam prijatnu gorcinu i cudan miris. I posle nekoliko minuta sve je bilo kao iz bajke. Moje telo lagano, osecaj topline i ususkanosti, osecaj unutrasnje slobode i mira,ljubav prema svakome, radost za sve. Secam se, gledali smo film The Doors, ja sam lezala na krevetu i nisam osecala telo,osecala sam kao da se razlazem na milion sitnih cestica, sve je oko mene bilo blago i nezno. Nezna sam bila i ja, sva raspilavljena sa nekim setnim smeskom na usnama. Na putu kuci noge su mi bile kao perca,i sve oko mene je bilo paperjasto nezno. Sreca i spokojnost koju sam osecala u sebi ne moze se porediti ni sa cim...Onda mi je sve bilo jasno. Shvatila sam zasto se toliko ljudi navlaci na dop, ali jos uvek nisam u potpunosti svatala neke stvari koje shvatam sada a o kojima cu kasnije pisati.
Te noci spavala sam najlepse uzivotu. I sledeci dan sam se osecala jos uvek blago i nezno,raspolozenije nego inace....Da sam tada znala sta me dalje ceka verovatno bih to jutro ustala i pucala sebi u glavu...
Nastavice se....
Heroin, kao i druge opojne supstance pruza samo iluziju i nista vise.Nije tesko pretpostaviti zasto si uzela heroin i zasto ti se toliko svideo: pruza iluziju da je sve u redu i da je svet lep, prijatan i nezan.On to naravno nije, a suocenje sa svetom nije nimalo lako ni prijatno.Medjutim, za onoga ko se suocio sa svojim licnim heroinskim paklom suocenje sa svetom koji pruza mogucnost da se uz borbu dobije zivot kakav se zeli, ne bi trebalo da predstavlja toliko tesko iskustvo.Samo istrajavaj.
Gladsheimer next succeeds - the land
Where bright Valhalla's towers stand:
In burnish'd gold they proudly rise
And lose their radiance in the skies.
Heroin Story 1
Naravno....od tog jutra i od tog dana trodoni su za mene izgubili znacaj, kao i za mog druga M. Vec taj dan kad smo se nasli zavrsili smo semu. Prvo smo uzimali od tog decka, brata nase drugarice. Osecala sam se odlicno,poletno i radosno, ceo svet je bio samo moj, gledala sam na njega kao na veliko prostranstvo koje samo ja posedujem i koje mogu obuhvatiti mislima,totalno. Lebdela sam. Nekim cudom moja kreativnost se povecala i pocela sam da pisem poeziju koju pisem i dan danas. Otvorila su se neka skrivenavrata u mom mozgu i ja sam postala totalno drugacija osoba. Jako puno sam citala, i u skoli sam ako ne bi prestondirala ili bolje receno prespavala cas, citala zanimljive knjige i prepisivala citate iz njih. Niko me iz odeljenja vise nije ni zanimao, imala sam samo jednu drugaricu koja mi je bila najbolja i koja je znala celu pricu. Ostale su samo sumnjale. A kasnije kad su vec bile sigurne u pricu pobegle su od mene ko djavo od krsta,kao da sam bolesna ili kao da cu i njih naterati da se drogiraju. Trudila sam se da sto vise budem u skoli jer sam vec imala gomilu izostanaka i ocenu iz vladanja 2. Povremeno sam imala takve izlive besa prema profesorima da sam licilana monstruma, stalno sam se raspravljala sa njima, bila sam jako nemirna po nekad. Jednom sam se posvadjala sa profesorkom srpskog jezika i gadjala je stolicom,onda sam iznervirana otrcala u skolsku ambulantu i trazila da mi udare neku injekciju za smirenje. I naravno,odmah nakon toga na malom odmoru sam otisla u wc da izvucem liniju. Na zalost,to sam u skoli radila sama. M, moja najbolja drugarica nije zelela da da mi pomogne,tj, da mi pridrzi ogledalce ili svesku, uopste nije ni zelela da gleda to i stalno mi je ponavljala kako to ne valja,kako je to zlo. Nisam je slusala, moj svet je bio samo moj, oko njega sam uz pomoc heroina podigla zid i bilo mi je lepo. Bila sam ususukana u svetu koji mi je odgovarao, svet u kome sam ja bilabezbedna isrecna, gde unutrasnji mir zavlada u meni pri svakoj liniji heroina. Realnost sam videla kao nesto okrutno i ruzno,i zelela sam od nje da pobegnem sto dalje,moj mali vestacki raj postao je moje utociste.
Dok se imalo para bilo je sve kako treba. U stvari,bolje receno dok nasa tolerancija nije porasla a izvori kinte presusili bilo je sve u redu. I ja i moj drug svaki dan i svake veceri uzivali smo i lebdeli zajedno. Voleli smo da se uradimo i da odemo negde van grada na neko brdo odakle bi posmatrali grad kako prelepo svetluca. Tada bi pricali o raznim stvarima,ali u glavnom nikako nismo razumeli "spoljni" sve i ljude u njemu, osecali smo da smo neshvaceni i usamljeni, a bili smo deca.
Kao sto rekoh,sve je bilo u redu neko vreme..a onda je nastao pravi pakao. Nedostatak kinte. Pronasla sam kutiju sa naninim nakitom i uzela jednu zlatnu ogrlicu. Kasnije sam pocela da uzimam i narukvice i prstenje, krala sam joj novac-u to vreme je jos uvek bila marka- dakle krala sam joj marke iz jedne torbice. Nije me bilo briga da li ce primetiti, u stvari nisam ni mislila na to. Vazno je bilo snaci se i naci drogu. Krizu nisam mogla nikako da izdrzim, to je za mene bilo gore nego da me zivu stave na lomacu i sagore.Onda smo nasli novog dilera kod koga smo mogli da se lerkamo i davao nam je vise jer se poznavao sa M.
Totalno sam se izmenila, postala sam cutljiva, povucena u sebe, sa svojima sam slabo komunicirala, u glavnom bih se zatvarala u sobu i slusala The Doors ili Tool po ceo dan, lezala na krevetu ili pisala. Oblacila sam se konstantno u crno nisam ni marila za izgled, uvece bih izlazila sa iscrtanim ocima crnim kreonom,preko dana bih bila u crnom, tada sam imala kratku kosu pa se moje lice jos vise isticalo,a licila sam na zombija.Nista oko mene me vise nije zanimalo, imala sam dva prijateja – jedan je bio M koji se u to vreme zaljubio u mene, a drugi je bio Heroin u koga sam bila zaljubljena ja. Cudna je ta ljubav, cudan je taj heroin koji je lukav,prevrtljiv...Cini da se zaljubis u njega, postane ti jedina opsesija, jedina zelja i jedini prijatelj, daje ti svu toplinu i ljubav,a kada ga nema nastaje pakao u telu,mozgu i dusi. Moja nana je u to vreme primetila promenu,i primetila da joj nedostaje zlato i novac. Nije me nista pitala,nije mi nista govorila. Cutala je,a ja sam se naravno pravila malo nevinasce....Ni ja ni M nismo znali da su nase majke odavno primetile promene i stupile u kontakt, nismo imali pojma da smo isprovaljeni do daske. Samo se cekao momenat kada ce sve izaci na povrsinu.
Uskoro se i to desilo, brze nego sto sam ocekivala. Moja mama pozvala je M mamu nakon sto je naterala mene da pozovem njega da dodje. Onda se napravio pravi mali skup, nas dvoje – narkomani, i dve majke koje zele da svoju decu izvuku iz pakla u kome su. Kada je moja majka rekla sta sve zna – ostala sam zabezeknuta, jer nekim cudom je znala SVE, ali bukvalno. Onda je pao dogovor da za 15 dana idem na test, i da od te veceri pocinjemo sa drugacijim zivotom. Izvadila je mesecnu karticu za autobus i rekla da me seli kod nje u Nish, u skolu cu putovati autobusom, necu vise imati kontakta sa starim drustvom, u drugom gradu cu upoznati druge ljude...Sa neke strane jesam zelela da idem a sa neke ne. Secam se slusala sam konstantno Tool dok sam pakovala stvari, razocarana u sebe, sa strahom od toga sta ce biti sutra, kako dalje, sa tugom jer nisam od sramote mogla pogledati nanu u oci koju sam pokrala, sa tugom jer sam porodici nanela zlo i tamu.
To vece nakon malog skupa bilo je dozvoljeno meni i M da izadjemo. Zavrsili smo heroin. Ja sam rekla – Ovo je poslednji put da uzimam ovo djubre,od sutra za mene pocinje novi zivot....
Naravno....od tog jutra i od tog dana trodoni su za mene izgubili znacaj, kao i za mog druga M. Vec taj dan kad smo se nasli zavrsili smo semu. Prvo smo uzimali od tog decka, brata nase drugarice. Osecala sam se odlicno,poletno i radosno, ceo svet je bio samo moj, gledala sam na njega kao na veliko prostranstvo koje samo ja posedujem i koje mogu obuhvatiti mislima,totalno. Lebdela sam. Nekim cudom moja kreativnost se povecala i pocela sam da pisem poeziju koju pisem i dan danas. Otvorila su se neka skrivenavrata u mom mozgu i ja sam postala totalno drugacija osoba. Jako puno sam citala, i u skoli sam ako ne bi prestondirala ili bolje receno prespavala cas, citala zanimljive knjige i prepisivala citate iz njih. Niko me iz odeljenja vise nije ni zanimao, imala sam samo jednu drugaricu koja mi je bila najbolja i koja je znala celu pricu. Ostale su samo sumnjale. A kasnije kad su vec bile sigurne u pricu pobegle su od mene ko djavo od krsta,kao da sam bolesna ili kao da cu i njih naterati da se drogiraju. Trudila sam se da sto vise budem u skoli jer sam vec imala gomilu izostanaka i ocenu iz vladanja 2. Povremeno sam imala takve izlive besa prema profesorima da sam licilana monstruma, stalno sam se raspravljala sa njima, bila sam jako nemirna po nekad. Jednom sam se posvadjala sa profesorkom srpskog jezika i gadjala je stolicom,onda sam iznervirana otrcala u skolsku ambulantu i trazila da mi udare neku injekciju za smirenje. I naravno,odmah nakon toga na malom odmoru sam otisla u wc da izvucem liniju. Na zalost,to sam u skoli radila sama. M, moja najbolja drugarica nije zelela da da mi pomogne,tj, da mi pridrzi ogledalce ili svesku, uopste nije ni zelela da gleda to i stalno mi je ponavljala kako to ne valja,kako je to zlo. Nisam je slusala, moj svet je bio samo moj, oko njega sam uz pomoc heroina podigla zid i bilo mi je lepo. Bila sam ususukana u svetu koji mi je odgovarao, svet u kome sam ja bilabezbedna isrecna, gde unutrasnji mir zavlada u meni pri svakoj liniji heroina. Realnost sam videla kao nesto okrutno i ruzno,i zelela sam od nje da pobegnem sto dalje,moj mali vestacki raj postao je moje utociste.
Dok se imalo para bilo je sve kako treba. U stvari,bolje receno dok nasa tolerancija nije porasla a izvori kinte presusili bilo je sve u redu. I ja i moj drug svaki dan i svake veceri uzivali smo i lebdeli zajedno. Voleli smo da se uradimo i da odemo negde van grada na neko brdo odakle bi posmatrali grad kako prelepo svetluca. Tada bi pricali o raznim stvarima,ali u glavnom nikako nismo razumeli "spoljni" sve i ljude u njemu, osecali smo da smo neshvaceni i usamljeni, a bili smo deca.
Kao sto rekoh,sve je bilo u redu neko vreme..a onda je nastao pravi pakao. Nedostatak kinte. Pronasla sam kutiju sa naninim nakitom i uzela jednu zlatnu ogrlicu. Kasnije sam pocela da uzimam i narukvice i prstenje, krala sam joj novac-u to vreme je jos uvek bila marka- dakle krala sam joj marke iz jedne torbice. Nije me bilo briga da li ce primetiti, u stvari nisam ni mislila na to. Vazno je bilo snaci se i naci drogu. Krizu nisam mogla nikako da izdrzim, to je za mene bilo gore nego da me zivu stave na lomacu i sagore.Onda smo nasli novog dilera kod koga smo mogli da se lerkamo i davao nam je vise jer se poznavao sa M.
Totalno sam se izmenila, postala sam cutljiva, povucena u sebe, sa svojima sam slabo komunicirala, u glavnom bih se zatvarala u sobu i slusala The Doors ili Tool po ceo dan, lezala na krevetu ili pisala. Oblacila sam se konstantno u crno nisam ni marila za izgled, uvece bih izlazila sa iscrtanim ocima crnim kreonom,preko dana bih bila u crnom, tada sam imala kratku kosu pa se moje lice jos vise isticalo,a licila sam na zombija.Nista oko mene me vise nije zanimalo, imala sam dva prijateja – jedan je bio M koji se u to vreme zaljubio u mene, a drugi je bio Heroin u koga sam bila zaljubljena ja. Cudna je ta ljubav, cudan je taj heroin koji je lukav,prevrtljiv...Cini da se zaljubis u njega, postane ti jedina opsesija, jedina zelja i jedini prijatelj, daje ti svu toplinu i ljubav,a kada ga nema nastaje pakao u telu,mozgu i dusi. Moja nana je u to vreme primetila promenu,i primetila da joj nedostaje zlato i novac. Nije me nista pitala,nije mi nista govorila. Cutala je,a ja sam se naravno pravila malo nevinasce....Ni ja ni M nismo znali da su nase majke odavno primetile promene i stupile u kontakt, nismo imali pojma da smo isprovaljeni do daske. Samo se cekao momenat kada ce sve izaci na povrsinu.
Uskoro se i to desilo, brze nego sto sam ocekivala. Moja mama pozvala je M mamu nakon sto je naterala mene da pozovem njega da dodje. Onda se napravio pravi mali skup, nas dvoje – narkomani, i dve majke koje zele da svoju decu izvuku iz pakla u kome su. Kada je moja majka rekla sta sve zna – ostala sam zabezeknuta, jer nekim cudom je znala SVE, ali bukvalno. Onda je pao dogovor da za 15 dana idem na test, i da od te veceri pocinjemo sa drugacijim zivotom. Izvadila je mesecnu karticu za autobus i rekla da me seli kod nje u Nish, u skolu cu putovati autobusom, necu vise imati kontakta sa starim drustvom, u drugom gradu cu upoznati druge ljude...Sa neke strane jesam zelela da idem a sa neke ne. Secam se slusala sam konstantno Tool dok sam pakovala stvari, razocarana u sebe, sa strahom od toga sta ce biti sutra, kako dalje, sa tugom jer nisam od sramote mogla pogledati nanu u oci koju sam pokrala, sa tugom jer sam porodici nanela zlo i tamu.
To vece nakon malog skupa bilo je dozvoljeno meni i M da izadjemo. Zavrsili smo heroin. Ja sam rekla – Ovo je poslednji put da uzimam ovo djubre,od sutra za mene pocinje novi zivot....
Last edited by DarkAngel on Fri Oct 20, 2006 3:53 pm, edited 1 time in total.
Bunar želja ne postoji.
Da postoji skočila bih.
Jedem laž ko keks i ćutim.
Što da znam?I ko da ne znam.
To sam ja i tu je problem,
Silom neću da se menjam.
Da postoji skočila bih.
Jedem laž ko keks i ćutim.
Što da znam?I ko da ne znam.
To sam ja i tu je problem,
Silom neću da se menjam.
Uhhhhhhhh,taj novi život...predpostavljam da je jako brzo i taj novi postao onaj stari samo u nišu...znam taj osećaj tuge....griže savesti zbog porodice,majke pogotovo,brata kog ja imam...rasuta osećanja....ajde piši dalje da ja ne bi sad nastavila ovde svoju ispovest malo si me podsetila na neke stvari pa mi je samim tim malo teško palo ovo što sam pročitala....piši dalje!
NEKO TO OD GORE VIDI SVE!
Juce je istorija
Sutra je misterija
Ali danas je dar!!!
Juce je istorija
Sutra je misterija
Ali danas je dar!!!
Uz rizik da se ponavljam, kazem da je odluka i volja da se ista sprovede jedino sto je bitno.Sve ostalo su trice i kucine.Ako imas volju da pocnes novi zivot, poceces ga; ako nemas, ne vredi nista.
Gladsheimer next succeeds - the land
Where bright Valhalla's towers stand:
In burnish'd gold they proudly rise
And lose their radiance in the skies.