Do skora bez ikakve vizije,danas relativno ok.

[malic]

Jer,bez lekova sam se bas namucio,i to psihicki. Bas,bas.

Ali,sada mi pade na pamet zasto se konacno i to dogodilo,(da nadjem lekove i budem bas motivisan i donekle raspolozen)! Ko je jos bio raspolozen drugi dan skidanja?
Ali,meni su ti lekovi izgleda bili i preko potrebni.
Da se vratim zast mislim da se ovo tek sada poklopilo. Jednostavno mi je juce stigla poruka da je sastanak tad i tad,ni rec vise ,ni rec manje.Na kraju je stajao znak pitanja.
Jednostavno stvarno nisam mogao da odem,ali da pomoc nisam trazio,ne bi je ni dobio u vidu ove nabavke i sto je najvaznije znam da je bar troje ljudi juce u molitvi bilo za mene. Tako da je Gospod sigurno umesao prste i u ovo sve sto mi je trebalo.
Ne bih sada da banalizujem koliko mi je tesko bilo da nadjem i sredstva i mogucnost da dodjem do lekova,ali se sigurno nije dogodilo iz cica-mace.

Sada je sve iskljucivo na meni! I,na Gospodu....naravno!
Hvala Gorane

[Gile]

Pa ja sam ti lepo pricao da bez njih. barem u tom periodu ne mozes. sto ybog godina, staza. itd.
I ja sam dobio sms od boga u vidu Sanvile (dr) Marije ( devojke) i naravno Sanele. Jer su mi puno pomogli.
Hvala im jos jednom.
Drz se i ne daj.
Poz :tonqe:

[malic]

hvala tebi...

[malic]

...i to je zašto je zavisnicima najlakše da razumeju i pomognu drugom zavisniku...
Bez namere da ikome prebacujem čak je i meni teško kada čitam kako svima izgleda tako lako ostati čist. Prosto te nervira što si nesposoban za nešto što drugima deluje tako jednostavno. Ali nije. Sve što smo ikada radili, ceo život, bilo je da ne budemo čisti, nikako nije lako. Ipak, jeste malo jednostavnije nego što nam se čini.
Ne treba mnogo da odlučuješ, ne treba da preuzimaš ništa u "svoje ruke", da smo umeli da ostanemo čisti sami već bi to odavno učinili, nebi nam trebao neko na forumu da nam kaže:"Možeš ti to", "Jak si ti" itd. Šta više suspenduj ako moraš sve svoje odluke do daljnjeg, niko od toga neće stradati, baš sve. Sve i ako ništa ne uradiš dobar si jer si ostao čist još jedan sat ili dan. Ne ljuti se na ljude oko sebe, koliko god ne znali kako da pomognu ipak se trude najviše što mogu samo zato što te vole. Iz najbolje namere rade najbolje što umeju, pa zar to nije upravo ono što smo se i mi trudili da radimo sve ove godine. Razumi ih ili ih makar nemoj osuđivati.
Iskoristi broj telefona koji sam ti dao. Ne samo kada ti dođe da se uradiš, jer kada dođe već do toga možda bude kasno. Iskoristi ga čim se osetiš i malo loše ili iziritirano, pa ako je to i odmah sada - neka tako bude. Čujemo se!

[malic]

Evo mene,ponovo zadovoljnog,da ne poveruje covek),prolazi i poslednji dan kada cu piti ono malo lekova koji mi pomazu,skoro neverovatno. A,do kojih sam jedva dosao.

No,to i nije vise botno,vec sam poceo d planiram povratak na Na sastanke ,sto se kod mene zimus-proletos odmah po skidanju nekako automatski "primilo", i dobar deo ove godine me drzalo bas ono kako treba. Super sam poceo. Jedno tri meseca samo odlazio na sastanke i bio jednostavno srecan i zadovoljan. U,tih par meseci,nisam radio program,ali sam Se zato utisao od svoje ekstrovertne glasnoce,u ophodjenju,u nepostovanju tudjeg govora,ne misljenja(mada je bilo i toga,ali vremenom je i to proslo).Nekako sam se skupio,i polako ispocetka poceo da i ne svesno radim na sebi.

Tako bih morao i hocu sigurno i ovaj put. Prvi izlazak iz kuce ce biti na sastanak. To je sigurno.
Sada mi pade na pamet. Sve je ipak zapocelo ozbiljno jos od mog boravka,kratkog u Retu u Nisu.Po povratku sam se "naravno" ponovo uzeo,ali je to kratko trajalo. Ipak,taj boravak,uz lde setnje po strasnom vetru,po nekakvim njivama i samo prisustvo Gospoda u toj kuci,je izgleda da je ono sto mi je trebalo. I,dan danas mislim da je i pored letosnjeg koketiranja pa ponovnog navlacenja,sve ovo u mojoj glavi-dusi zapoceto u Retu,koji je izgleda podsvesno promenio mnoge stvari. Ne gresim sigurno!

[malic]

Evo ga jos jedan dan i to suncan. Odavno sam se probudio i to bez ikakve frke na koju sam skoro pa bio navikao. Ali,to se ovog jutra nije dogodilo. Sto znaci da je fizicki deo prosao,a da skoro nisam ni primetio. Dobro,da bas ne preterujem,ali prilicno lagano u odnosu na onaj "suvi" pokusaj puta 3.

Vise nepijem ni lekove,osim bensedina i to u najmanjoj mogucoj dozi. Cak su mi i u bolnicama davali vise. A,pijem ga dugo,(Nikada nisam mesao sa dopom)! Cak su mi ga prepisali i pre nego sto sam probao heroin,jos sam se bavio sportom.

Ali,sada ne pisem zato sto sam uradio nesto epohalno,jeste korak,vec zato sto imam problem koji ranije bas i nisam imao,ili ga nisam primecivao. A,nisam ga primecivao jer sam po skidanju isao rano ujutru na kos i do iznemoglosti sutirao da povratim malo snagu u rukama. Kako se nisam rokao bar deset godina,moguce je da tek sada se i pojavljuju neke posledice. Mada i dok sam se rokao, nisam to radio do lude iznemoglosti. Jednostavno sam obecao da cu se bar manuti rokanja,i to je jedino sto sam ispostovao kada je drogiranje u pitanju. Bar ovolike godine.

Nego da se vratim na problem,koji nije bas za zanemarivanje.
Imam frku da izadjem iz kuce. Nikakav odredjeni problem,nikakva panika,nikakav strah (bar ne odredjen i svestan),jednostavno sam za sada zadovoljan da sedim u kuci.
A,do pre pre pet sest dana mi je bilo muka svega,i kuce i samog izlaska po dogu.
I,tada sam sedeo kod kuce. Samo sto nisam bio strejt i nisam bio zadvoljan ni ovoliko koliko sam zadovoljan ovog trenutka.

E,sada verovatno bi i lekari rekli da je to neka anksioznost,ili neka druga vrsta ovga i onoga. Nemam problem da ce se nesto lose dogoditi,sto su mi mnogi pricali. Jednostavno,ne izlazi mi se iz kuce!
Tako je bilo i letos,odmah po recidivu. Tako je bilo i kada sam ponovo poceo pre dva tri meseca,tacnije vise nastavio ali ovde u drugom gradu i drugoj zemlji.

Imam i neki bolestan fazon da antidepresive ne pijem,pogotovo zbog njihovih nuspojava.
Mada me i taj fazon oko prepisane terapije,posle skidanja vise podseca na skidanje sa qrca od strane lekara.
A,i doziveo sam da sam bio super i bez ikakvih lekova,pa i bensedina skoro pola godine.
Psihoterapiju znam gde cu naci jos sutra,a do tamo se ta frka nece pojavljivati. Do prostora!
Nadam se da je tako isplanirao Gospod za mene!

[malic]

U,ala sam se nakakio,duzinski. Kao moji kucovi,neki dan...

[diacetilmorphin]

Tako je i u svetu narkomanije. Samo sto ovde od dosta ispovesti i pamtovanja "zajebanih narkomana" od po sto grama dnevno koriscenja i slicnih pametovanja,nisam cuo da je iko napisao da je bio nesto ozbiljnije u zatvoru,osim one devojke iz Italije.

Ako mislimo na istu djevojku , ja sam citajuci zakljucio da je ona otpucala metar( mjesec) istrage. Mislim da nas je vecina to dozivjela, i to u vise navrata.Ali hvala Bogu nista ozbiljnije.A mozda ne mislimo na istu osobu, s obzirom da sam procitao tek nekoliko ispovjesti. Izvinjavam se sto svali put odgovaram na nesto napisano prije 10 ili vise dana, jer rijetko svracam na forum. Malo je cudno citajuci sve te ispovijesti ponekad mi se probudi zelja da se puknem, bez obzira sto su vecina prica tragicne.

[diacetilmorphin]

a slabo imam i vremena za internet. Jebiga poklopile su me obaveze.

[zeleni]

...dicis se nekim narko iskustvom kao da je to neka pozitivna stvar. Pitam se imas li kakvog iskustva u normalnim stvarima.

Samo sto ovde od dosta ispovesti i pamtovanja "zajebanih narkomana" od po sto grama dnevno koriscenja i slicnih pametovanja,nisam cuo da je iko napisao da je bio nesto ozbiljnije u zatvoru...

... ali moje skromno misljenje je da ovo nije mjesto da pisem dozivljaje iz murije,ili sa ulice , sa partija,a najmanje da opisujem kriminalna djela koja sam cinio ili da nabrajam sve vrste opijata koje sam probao

dijaceto, dje ba zapelo?