Do skora bez ikakve vizije,danas relativno ok.

[malic]

Jeste,Smisla je verovatno u pravu. Toliko volim izgleda da mucim da je to neverovatno.
Cinjenica-SEBE NE UMEM DA VOLIM!
Druga-Toliko sam sebican da jednostavno ne mogu sebe da nateram da mi makar malo bude bolje.

Ostale,trenutno i nisu vazne. Guram ovaj dan nekako,koji sse bas vuce. Ali,tako je verovatno svima.

@Smislo,drago mi je da si se javila sa svojim misljenjem,ali nisi bas ni predlozila nesto,makar i maglovito,mada razzne ljude pokrecu razne stvari. Uglavnom neocekivane.
Pokusao sam ovde da ubijem vreme i da kazem,tacnije izbacim iz sebe sve ono sto me proganja. ali,izgleda da sam promasio podforum.
Zar ovo nisu "Vase Ispovesti"?
Nema veze,kada se dovucem do kompjutera pisacu ponovo.
M.

[malic]

Mozda jedna od osnovnih stvrai zbog kojih se ovolike godine koprcam u svemu ovome jeste sto nikada istinski nisam dotakao dno. Ziveo na ulici godinama,morao da kradem za hranu,pa onda i za drogu. Uvek sam imao sigurnost tacnije odstupnicu,povratka u roditeljski dom ili svoj stan. Pa,makar i to bilo i sa drugog kontinenta,a bilo je i toga.
Sada kada se osvrnem na svih dvadesetak godina,prosto mi nije jasno gde prohujase!?

Kada se saberu sva lecenja,moja razmazenost od strane roditelja i skoro na sve strane protekcije,iz raznih razloga,nikako nije lako krenuti povratak u ZIIVOT!

Nema nikakvog opravdanja za ovoliku moju slabost i ponovnom vracanju drogiranju. Nr trazim nikakve izgovore.Evo,sve zivo me boli,i ja sedim i ovde i pisem........poziv u pomoc,trazenje snage od samog sebe....
Dok sa druge strane sam iskusio mnogo vise bola,fizickog maltretiranja,i jos vise verbalnog.Po raznim institucijama zatvorenog tipa. Sto bi ona devojka rekla,muz spuz,poseta!
To sam nekako idrzao bez vecih posledica,osim smrti voljenih osoba.Koje su mene volele vise nego ja njih,to je sigurno.Posto sam ja vec napisao da NE UMEM DA VOLIM SEBE,ocigledno.

Bilo je tu svega jos,ali sva ta zadovoljstva kao i lepi,bar su se meni tako cinili,momenti su trajali samo taj momenat. Ziveo sam i jurio Kairosa. Ziveo sam za trenutak. A,sve se pretvorilo u jednu ogromnu patnju. Naravno, ne samo moju.Svi zavisnici znaju koliko razaramo sve oko sebe! Sebicnost......................

[MasacreEnElDiscoBar]

Da, sebichnost!! To je ono shto ljude sputava, i neda im moguchnost da se pomire s chinjenicom da droge vishe neche biti, ko npr. smrt voljene osobe, zalosni smo samo zbog svoje sebichnosti, jer smo navikli da nam bude tu ta osoba i da nam bude ugodno uz nju...To moze bit dobar primjer zashto je tolko teshko ostavit se droge ili ostavit je, pa joj se vrachat stalno...Kako prestat bit sebichan?? Jednostavno prihvatit stvari kakve jesu i iz njih izvlachit samo dobro, ali poshto smo ljudi i svaki chovjek je ovisan o nechem, dali je to komfor, neznam kompjutor, tv ili neshto drugo...Ako mu se to oduzme nastane nezadovoljstvo, jednostavno zato jer smo ljudi!!! Prvo trebamo bit nesretni da bi bili sretni, a ne samo bit sretni i zadovoljni nesrechom jer uvjek mozemo biti sretniji ili nesretniji...Znachi samo trebamo zivjet za sad, jer onda netrebamo bit prvo nesretniji da bi bili sretniji, nego samo zadovljni nesrechom jer znamo da uvjek moze bit loshije ili bolje!!

[malic]

Ima,dosta toga sa cime se slazem.
Ali mene ovako sjebanog trenutno muci interesueje,da pobedjujem iz dana u dan.A, kada dodje do nekog dana kada se jednostavno ne budem osecao ovako lose,onda se prelazi na isto tako dan po dan,ali malo vise bistijeg uma i pogleda.
E,kako pobedjivati sam sebe iz momenta u momenata dok to ne dodje,i dok ne dodje nekih nedelju dana od zadnjeg uzimanja..,sa time sa ja borim. Tenutno.............
hvala ti Motorno-bitni na javljanju.

[Šmizla]

Šta da ti predložim?! I da ti dam ne znam kakav savjet da li ćeš me poslušati? NEĆEŠ! Jer riješenje je u tvojoj glavi a spas u samom tebi.
Nisi pogriješio forum...vjeruj mi da nisi...ali svi mi sa foruma kad bi se skupili i dali ti po savjet i predlog ne vrijedi ako ti nisi čvrsto odlučio da se mijenjaš. Ali smo ovde bar da ti pružimo podršku u toj tvojoj borbi.
Nema odustajanja...baš kao nekad što si se fajtao da završiš robu (a sam si priznao da te taj dio najviše ložio) tako neka bude sad za tvoj život. Onaj bolji i ljepši život bez poroka! Naprijed!

[nanii]

Ma joj, znaš zašto se ti koprcaš toliko prijatelju, zato što se koprcaš sam. I nije tu u pitanju više ni slabost ni sebičnost, ni volja. Droga je prejaka za jednu osobu, pogotovo kad je koristiš tako dugo..........

Tebi treba pomoć, podrška.....komuna, AN, nešto.

Tako se samo vrtiš u krug, pa zar ti nije više dosadilo. I o kakvom ti zatvorskom liječenju pričaš, to je ništa, samozavaravanje. Kao da je zatvor nekog promijenio, može te samo još gorim napravit. Ja sam zadnji put nakon 2 g. odležane , čista i od terapije i svega opet uzela kad sam izašla, ni samoj sebi nisam umjela da objasnim zašto i prezirala sam sebe samu i svoju "slabost". Ali to nije slabost, to je nešto mnogo jače, znaš i sam , da sad ne filozofiram.
Potraži pomoć, žrtvuj vrijeme i ponos. Možeš samo da dobiješ, ionako si predugo na stalnom gubitku.

Stvarno ti od srca sve najbolje želim.
Pozdrav

[nanii]

Bilo je tu svega jos,ali sva ta zadovoljstva kao i lepi,bar su se meni tako cinili,momenti su trajali samo taj momenat. Ziveo sam i jurio Kairosa. Ziveo sam za trenutak. A,sve se pretvorilo u jednu ogromnu patnju. Naravno, ne samo moju.Svi zavisnici znaju koliko razaramo sve oko sebe! Sebicnost......................

Dobro rečeno, baš tako...........kao da moj život i emocije iz prošlosti opisuješ

[malic]

Hvala vam devojke,bas mi je drago da ste napisale,svaka iz svog ugla sta i kako ste doziveli ovo moje stanje

Stvarno hvala,i to bas sada u tri i nseto izjutra! Bas mi prija kada to u ovo gluvo doba citam.
Zaspao sam uz neki lek,oko 21:00 i u 03:00 se probudio.Treci dan krece........njegov problem.

Da,ima toga sto bih vam dosta toga napisao,samo ni sam ne znam u kom pravcu bih krenuo.
To,sto sam pomenuo zatvorsko lecenje,to je sudska presuda i na njeno izvrsenje,poziv cekam. Zato sam ga spominjao. Ipak je to bolnica,(kakva takva). A,tamo me znaju isuvise dobro. Meni tih nekoliko meseci izolacije stvarno treba. Proveo sam tamo preko dve godine u jednom dahu,tada je bilo preterano. Sada bi mi bas "prijalo",mozda navodnici i ne trebaju,jer je oko 6.meseci taman da covek iz ovakve,(ne samo moje pozicije),dodje k'sebi.Za godinu,skroz prava stvar. Moze da cudno zvuci,ali je tako. Ovde ne pricam o zatvoru,vec o bolnici i lecenju narkomana,od koga nema nista narocito,ali je ipak sve mnogo bolje nego u zatvoru!


Da, stvarno je nenormalno i nerealno ocekivati da se sam covek skine i da se sam uklopi ili napravi neki svoj zivot. To je bas tako! Bio sam ,pokusao u Retu,ali 4 dan dosla policija i odvela me,kao da mi neki poziv uruce,od pre sto godina. Mada,cela ta Reto prica mi se i nije dopala,mada sta ima da mi su te tu dopada,borim se za zivot. Cak,sam i namerno tamo otisao jer je najrigidnija za moj narkomanski ugao gledanja,kada su u pitanju lecenja.Ali,dobro. To se tako zavrsilo,i kao nemam drugu sansu,tako rekose,mada i sada ne bih mogao,a i ne bih zeleo. Imao sam divnu pricu sa Na,ali se dogodio kurslus za koji sam samo ja kriv,neko drugi ga je sproveo u delo. No,ni to nije vazno,tamo se uvek mogu vratiti,sto ce se skoro i sigurno dogoditi,samo da prodje jos neki dan.

[saša-ex]

Rekli ti u Retu da nemas drugu sansu? Ma daj.... Ti si onda prvi covek, u 30 godina, kome su to rekli.

[malic]

Nisu rekli doslovno,ali ,kao bice teze,mozda nece,uostalom ako ti je stalo Sale pitaj Splicu U Nisu. Znam da si ih obilazio povremeno.
Pozdrav.