EMOCIJA JEDNOG TRENUTKA

[dete svemira]

[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=N4nm49injsY[/youtube]

Dan je poceo mnogo lepo.Cenim da je bilo oko 6h kad sam se probudila.Majka me je poljubila za dobro jutro.Kao dete sam bila.Zmurila sam i smejala se.Drzi me ta toplota.Srce mi je ususkano...S druge strane...ljudi svasta pitaju.Ko,sta,kako,zasto...Ja samo kazem pssst....ja sam dobro.
A ovo je bila moja omiljena pesmica sa kojom sam se uspavljivala...Jako dugoooo...I dan danas-vollim da je pevam...

[dete svemira]

Sinoc je opet bio preklop po mojoj glavi sa strane majke.
I opet ista situacija-Ama da me nema za svagda.
Medjutim-ustala sam,nasmejala se-NECES vise-pomislila i otisla u sobu i zatvorila vrata.
AMA DOSTA.DOSTA!

Hoces ljubav-hoces.Neces ljubav-NECES-ZDRAVO!

Gubim snagu i mir za tren oka.
Da li su ovo ti nesretni hormoni ili koji mi je Q sve u svemu-umesto uzivanja-osecam samo pritisak oko sebe i mogu do sutra da vicem da je sve dobro kad u toku dana ce bar 5 ljudi da mi sedne za vrat kako sam ja ovakva i ovakva,kako je ON ovakav i ovakav...Ama,za Boga miloga-neka zive vise svoje zivote...

Idem za BG sad da napunim baterije.Potrudicu se da udahnem vazduh PUNIM PLUCIMA,da uzivam u svakom drvetu,da pitam svaku pticu kako je,da vidim svaki list koji nagovestava jesen,da vidim rupice u zidovima zgrada,da osetim vetar i sunce koje me obasjava.I da uradim posao.NEmam snage da se bakcem sa ljudima...NJihovim razmisljanjima i njihovim inventarima.

I opet-ti gazis po meni.
Tu provristim-sad cu gaziti po svima ko god mi stane na put i sad ces videti sta je PRAVI zavisnik.E,sad ja.
OVO je egocentrizam.
Do sad sam bila divna cerka,unuka,devojcica.
DANAS ja volim sebe i mozes da ZABORAVIS da cu ikad vise dici ruku na sebe zbog tebe i toga sto je TEBI LOSE.Oces da me izbacis vani?Uradi sta je najbolje za tebe.A to ce biti ok i za mene.
Treba mi sastanak,priroda i korak....JAKO mi treba...Sta god,samo da osetim da idem napred.Iako idem svakako...treba mi pisanje.
Zadnjih desetak dana-bukvalno trazim odgovore na kanticama od marmelade.Gde god...Citanje SVEGA gde god mogu da se izvucem iz sebe.Ubise me ljudi.
Imaju svoje verzije prica,napadaju me,apsolutno me ne slusaju-niti zele da cuju niti...ama nista...Ispucavaju svoje smece kod mene i ZATRPAVAJU ME!Sklonila sam se sa neta tj nesretnog fb i mislim da cu i ovaj nalog da gasim.Dosta bilo.Za ovo mesto-manje vise niko ne zna...I to je ok.Jednostavno mi pomaze.Isto kao sve sveske.
Bar mi niko ne mase prstom-no,no-nevaljala devojcica...

Destrukcija me vozi-koliko ljudi bi bilo srecno kad bi ocistila dete ili kad mene ne bi bilo?KOliko ljudi bi bilo sretno da odustanem od cveca i radim u trafici cao zivot...MNOGO...
Ostavi svoje snove,ostavi svoje zelje i budi NORMALNA.

Mrzim ovaj grad.Mrzim sto su svi namrsteni.Mrzim sto svi kukaju oko para.Mrzim sto mrze sami sebe i sto ne mogu da nadjem osobu sa kojom cu da popijem kafu a da mi se pritom zivot ne zgadi od depresije.
Mrzim sto je ovo selo bilo i ocigledno ostalo gde vlada sistem i gde ce se raditi mocart ruza narednih 20 godina-ljudi ne zele napred.Ne zele dalje.U grad se ne ulaze,u zivot se ne ulaze.LJudi prezivljavaju,apsolutno u jednoj kolotecini-prijo moja sta cemo?!Ama nista braca.I to tako ide.I GUSI ME sve.
Nema veze mali-veliki grad.OVde ZELE da budu lose.Navikli su na LOSE.
Gde god se mrdnem-LOSE.
Imam jednu osobu koja je pozitivna,al ne mogu piti kafu sa njom i cimati zenu svaki dan....
Idem sutra na sastanak,mozda dodje neki odgovor ili STA GOD...
Sad idem da poklonim sebi jedan lep dan...
Smejacu se i uzimati svaki zrak sunca....Treba mi ljubav i mir prema sebi.MOj krug u meni.

[dita]

Draga moja, (sad si potakla neka sjećanja i osjećaje kod mene)…
Ne znam, ne mogu reći da sam ja nešto planirala u životu. Kod mene je išlo onako prema osjećajima, prema srcu, a često kontra razuma. U tri godine - troje klinaca. Još s narkomanom. Nikad nisam požalila, sekunde jedne. Mogu samo zamisliti kako su ljudi gledali na to. Nisam ni ja naizgled djelovala kao majčinski tip. Ne sjećam se da mi je bilo teško. Mislim nije bilo lako, pogotovo kada su bili skroz mali. Bila sam često sama s njima. Pogotovo je sva odgovornost bila na meni. Ali nije mi teško padalo. Svaki posao vezan uz njih je zapravo bio užitak. U kojoj god dobi da su bili i ja sam se mogla osjećati s njima da mi je toliko i biti dijete. Uživala sam s njima, odnosno uživam i danas.
Na neke kompromise u životu sam pristajala. Pogotovo vezano uz posao, radi egzistencije. Na neke kompromise nisam pristajala i neću.
Posložit će se onako kako treba, samo idi u tom smjeru…
Mašem ti iz mog sela :smt006

[sunrise]

pozz

[dete svemira]

Hvala na javljanju i na recima-od srca..

I-danas je bio jedan zaista -neverovatno lep dan.Izgledalo je kao da zaista sebi sa Vs poklanjam dan.
Sve je bilo u balansu.Bilo je par problema-koji su na kraju ispali reseni,cak ne ni samo reseni...Ceo dan sam dobijala...Iz situacije u situaciju...Nekako sam pratila samu sebe u mislima,ponasanju-ne opsesivno-vec jednostavno posmatrala svoje telo,pratila otkucaj srca,slusala sta mi se vrti u glavi-bila prisutna-ali na neki cudno miran nacin.I gde je bila frka-opet je dolazilo resenje...

Sad idem da spavam tj da legnem jer me ledja ubise.
Meni divno-sto vidim koliko mi se vraca ili stvara nova JA.
Ne govorim o trudnoci.Ona je samo pogurala stvari koje sam svakako trebala krenuti-ali je svakako divan osecaj.

I jako mi puno znaci to sto nema fb i ostalih ludosti.Nekako-mir.
Radim sa cvecem,malko raspremam stan,pa malko setam,pa citam,crtam,pisem...
oko posla moram jos malko vise da se pozabavim,ali ok..Za pocetak-ovo je lepo sve...Idemo dalje...
Hvala vam...
I VELIKI zagrljaj od mene...

[dete svemira]

Opet bes.
Zove me baka da dodjem po sir.I odem ja.
Skuva kafu i krene pricu:
ON je takav,takav-ali ljudi moji-ja od mog oca-koji je ,,takav,, kakav je nisam cula takav recnik i izrazavanje.
Kako ona govori,a ja-ko fitilj od svece-kraj-vise ne gori.
Kazem tiho dosta-ona nastavlja.
Ti razumes pojam reci DOSTA?

Mogu ja da odem na Veneru i Mesec u jednoj turi,mogu da pobegnem gde god-ALI ljudi ce nastaviti da baljezgaju gde god da odem i u koju god rupu da se sakrijem.

Kontam da samo trebam da pustim vreme da prodje i da zaborave SVI.Ili vreme da naucim da ce me odredjeni ljudi UVEK ispitivati o NJEMU i da ce ga pljuvati-ne mogu ga braniti-jer nemam sta da branim-jer ja ne osecam nista lose u vezi sa njim.On covek je doneo svoju odluku,donela je i ja-razdvojili smo se i to je to.Ne vidim razlog za sve te reci...
Opet drugi...
Ovo je valjda moj rast i odrastanje-odvajanje od ,,drugih,,
Neko mora da mi sedi na ledjima...
Ljubav...sve je ok.Ja sam dobro...I nemocna sam.
Idem po cvece pa dalje na rad...

[sunrise]

toliko boli i snage u jednome

[dete svemira]

Dugo sam razmisljala o tome.
To neko vreme pre svega sam se molila-Boze daj mi snage da prihvatim stvari koje ne mogu da promenim...itd..
Onda sam pre 2 godine pocela sa Boze daj mi spokoj...

a sad mislim da moram da se molim i za jedno i drugo.Tj to znam zadnjih 6 meseci i trebam da je spojim u jedno.

Inace-zivot ide...
Dani lepo prolaze...
Ja rastem psihicki,duhovno i fizicki -to fizicki mi je trenutno najinteresantnije.
Malo imam problem sa trosenjem para,trebam nekako da skontam nacin da ih sacuvam,mozda napokon napravim ,,belu kutiju,, sa katancem Nekako mi uvek ,,nesto,, treba.

Nesto ne verujem ni drzavi ni onim karticama-a opet-najlakse je potrositi.A treba mi odluka-JA NECU DA DIRAM OVE PARE. E,lako napisati a mozda za pocetak i jeste dovoljno da napisem?!Mozda.Probacu.
Mislim da je doslo vreme da prestanem da zivim ,,danas,, bar po pitanju para.Godinama sam zivela sa time da ako bi me udario autobus-ne bi mogla da umrem ako znam da imam 1000 din u novcaniku.
Mislim da je vreme da ne umirem vise i da pocnem -da malko stavljam pare u jastuk

Eto tako kod mene danas...
Jos malo pa ce ovo leto da prodje napokon....Jedva cekam kisu...Ubi ovo sunce...

[dete svemira]

Život mi je godinama bio BORBA.
Borba sa sobom i sa drugima.
Padala sam a da nisam bila svesna da u toj borbi-ja gubim sebe sve više i više.
Težila sam čistoći.Težila sam nerealnoj-meni realnoj ljubavi-da će me neko prihvatiti OVAKVU.
Međutim,to niko nije hteo.
Dugo sam razmišljala šta je sex i šta je ljubav.
Na kraju-sam ja luda-a svi ostali-nezne životinje koje uživaju u svojim fizičkim potrebama.
Samo sam želela ljubav i prihvatanje.Strpljenje i razumevanje.Ne sex i fizički kontakt.Želela sam da me neko zagrli,da neko umesto da viče na mene-jednostavno i prijateljski bude tu.
Negde sam se nadala da je i sex ok,ako taj neko ne viče na mene i ako postoji miran razgovor.
Ali-to nisam našla.
Oni su želeli da me kupe,poklone,iskoriste-a ja sam puštala.
Juče je rečeno-nisam znao da kažem ne.Definitivno za mnoge stvari u životu nisam smela da kažem ni da ni ne.Strah.

I onda sam naučila da budem sama i da mogu sebi da budem prijatelj i oslonac.Naučila sam da se zaglim u ogledalu i da dam sebi ljubav.Da uvek mogu da budem u svom krugu-ali da postoje određena pravila koja moram da poštujem.

JA nisam žrtva njih već sebe-bilo da je pitanje muškarca,porodice,prijatelja...
U prošlosti sam radila SVE da bi došla do para,hrane,emocije.
To je moj prvi korak.
NOvac-danas-nije opsesivno zarađivanje.
Želim da nastavim sa cvećem,prvo zbog koraka-jer mi je tako najlakše da prođem i dođem do poricanja i spoznaje.Sa jedne strane sveska,sa druge strane cveće.
Moj svet ludila je cveće.
To je moj svet u kojem moja mašta-ludilo-srce ili razum-vozi svoju priču.Divna stvar je što uz korak-ja kontrolišem tok misli.Ono što me žulja,u čemu uživam,ko ja jesam,ko ja nisam,šta želim i šta ne želim.
Prva važna stvar za mene je da radim.Ne zato da me neko tapne po ramenu od prijjatelja,porodice,mušterija-više ne radim da bi dobila aplauz.Danas radim-jer uživam u svom poslu.Uživam u ljubavi koju gradim kroz posao.Da,jesam umorna.Da neki put mrzim i sebe i cveće-ali na kraju-mnogo lep i ispunjen osećaj je.
Moja želja je cvećara sa prodavnicom poklona.Ha,izgovorena reč.
I kad dodje ta tema,uglavnom ide-ne maštaj,idi u trafiku i radi.I tu nastaje da sam ja nesposobna,da ne znam ništa o životu itd...
I povlačim se u sebe.Radim za ulicu i odustajem od sebe i svog cilja.Plačem i proklinem samu sebe zašto nemam snage,zašto ne uradim nešto i ne ostvarim sebe.I dalje-nemam snage.Onda krenem da šibam samu sebe po leđima i glavi-pa u pravu su.Ja sam maštar,ja to ne mogu,nemam snage i ne zaslužujem ništa drugo do ulice.Samosažaljenje me tu lepo pojede-sad-ovog časa.Odustajem.

Na emotivnoj osnovi-idem ka čistoći.Onda ide jedna prevara,druga,onda ja varam i kraj.Obrazac od 96 godine.
Samo jednom sam bila ,,verna,, sebi i njemu.Ovo je sad prekratko vreme-3 meseca sa zadnjim dečkom-ali sam negde sigurna da bi bila u stanju da se smirim.No,tu sad nema nazad.Manastir-nije začilo udaju-več moje prihvatanje da on bude muškarac koji će koračati pored mene.Ali-on nije želeo da korača pored mene.I to je donekle ok.Ima pravo da nastavi da traži dalje.JA-želim da budem sama i da gradim svoj krug.
Možda-će jednog dana doći to nešto što želim-a možda i neće.Sve u svemu-NEDAM na sebe više.Nema VOLIM te do kraja života.Meni bilo dosta.Nisam ljuta.I nisam zatvorena da jednog dana-možda-prihvatim to nešto i tog nekog.Danas-ne.Želim sebe.Želim svoj korak i sebe.Želim da vidim šta JA volim.Želim sebi da spremam večeru sa dekoracijom i da sebi ukrašavam čaše i salvete.

Porodica?
Treba mi mir.Treba mi postavljanje granica i radost.Osmeh.Da mogu-sad bi iznajmila stan za 50-100ev i otišla sama da živim.Ako napravim recidiv-to je moja nemoć nad njima.Nad tim-ti si mala i glupava,ti si kreten i ti ništa ne možeš.Ti si nesposobna i ne možeš apsolutno ništa sama.Šta god da uradim-NIŠTA ne valja.Radila venčiće,radila ŠTA GOD-udaj se,zaposli se ko spremačica ili u trafici i da imamo dovoljno para-sve je novac...NIJE SVE NOVAC.
Znam gde mi je dno sa novcem.I znam da sam u stanju SVE da uradim da bi došla do njega.I sad.Sad pogotovo-jer sam sama i LUDA.I pokušavam svim snagama da se dam u cveće,da zaradim za sebe da ne bi otišla u ludilo i zaista zaradila za 5 minuta 100ev.I gura me u to.Pare,pare,pare...Nije bitno sta i kako-bitno je da ima para.Odvratno.I to nije destrukcija-već nemoć.Apsolutna nemoć nad bednom materijom sa kojom kupujemo stvari,hranu,emocije i prijatelje.Porodicu.Ljigavost.Ne želim dalje o tome.

Danas mi je rečeno-život je težak.Treba se boriti.Treba,treba,treba...

MOžda ja jesam luda.Stvarno luda.Ali jedina stvar koja mi danas treba jeste zagrljaj majke.Razgovor sa ocem.
Život je lep i život je uživanje u savladavanju prepreka.Veliko srce koje se puni ljubavlju.Cveće i proleće?!Da.I nastaviću da verujem u to.Jedino tako mogu da sačuvam samu sebe.Ljudi nisu zli-već nemoćni.Život je iskustvo i iskušenje.Život je ljubav.Da li želim ovom svom detetu da dam zagrljaj ili da mu pričam kako je život sranje i kako ...ma...radim program....

NIšta...ovo će biti još jedan dan koji ću pokloniti sama sebi.Ustaću sa stolice i zagrliti se u ogledalu.
Čista sam,živa i zdrava.
Moliću se,pisaću i praviću venčiće.
Povlačim se u sobu sa svojim cvećem...sa mojom sveskom.
E,to je obrazac od moje 12-te godine.
Povlačenje u sebe i sveska.Cveće.Tamo mogu da zagrlim majku u svojoj glavi,da kažem ocu da ga volim i da ne dobijem šamar ili optužbu da volim te znači manipulacija.U mojoj svesci i glavi-SMEM da budem srećna,da se smejem ili da budem tužna i da plačem i da me niko ne optužuje.
Sa nekih 15-16 godina sam imala gostovanje na jednoj TV emisiji na kojoj sam voditeljki rekla-100 trnja ruže-ne može da povredi kao jedna čovekova reč.Ruke su mi 10000 x bile krvave od trnja ruže i žice-ali to ne boli naspram reči ljudi koje volim.Ne moraju da me vole-samo neka me ostave da živim život onako kako znam i umem.Neka ne prave od mene kretena-jer to nisam.Trebam samoj sebi jako...Trebam sebi i trebam bubici i moram se menjati...I moram se brzo menjati.Treba mi korak čim pre...Treba mi zadatak...trebam samoj sebi...Treba mi mir.Nisam usamljena.Znam da nisam sama.Znam da sve ide dobrim putem i verujem u svoj put.Verujem da je sve ok...Sve ovo je rast i prihvatanje.Kako mene-tako drugih...Sve što boli danas,sad-za minut,sutra-biće prošlost...Sve prolazi...
Idem dalje...

[dete svemira]

[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=8_96uyfmqgo[/youtube]

Ovo zelim da podelim sa vama...
Pesma mog oca.
I pesma-koju sam ja sa nekih 7-8 godina skinula note na slepo.Tj uzela sam flautu i pocela da sviram.
Onda je tata cuo i maltretirao me x sati dok nisam dobila TACNO takvu melodiju.
No,pesma koju i danas jako volim...