Pa nije mu baš pomogo. A ako mene pitaš, ne bi ni trebalo, ima on dovoljno svojih briga i problema, a i mi ostali ih imamo. Moraš prvo svoju guzicu zbrinuti i svoj život srediti, pa onda ako nađeš vremena i volje, onda pomogneš i drugima. A taj lik može biti i na heroinu, a ne metadonu, ko zna. I da ti dođe u kuću kad si labilan, eto ti recept za recidiv.
Što ne pitaš doktora da ti prepiše neki dobar antidepresiv? To može da pomogne kad imaš jaku želju za drogom. Jer voljom i suzdržavanjem možeš odložiti recidiv, al ne zaustaviti, niti uspostaviti kvalitetnu apstinenciju. Takvi lekovi ne koriste se samo za depresivce, nego i bivše ovisnike da pomognu da ti se uspostavi balans serotinina u mozgu, odnosno supstance zadužene za sreću i emocije. Za mene je velafax činio čuda, psihički imao jako pozitivne efekte, al kod nekih ljudi ima nuspojave jer deluje ne samo na serotinin već i noradrenalin, tako da sam na kraju morao da ga prekinem uzimati, jer me je kočio levi grudni koš, ubrzavao mi rad srca i podizao pritisak u nebesa.
Što se tiče žena(devojki,odnosno,još uvek sam malo mlađi da ih zovem žene), jebi ga, ja sam umeo da lupim, al samo kad one mene lupe prve. Ne ponosim se time, al to mu dođe više kao neka refleksna reakcija, nisam znao baš da se iskuliram istog trenutka kad pohisterišu pa me ošamare. Mada nikad to ne pređe u batine, obično jedan šamar, i onda se prebacim da udarim par puta u vrata, zid, ili razbijem neke beživotne stvari dok se ne smirim. Al duša mi se kida kad ih vidim posle kad se rasplaču. Šta da kažem, čudni su putevi predigre
.
