Tesko mi je

[Maloljetnik]

....

[teodora4]

to je uvek tuzno tesko i nerazumljivo, bolesti...grozno, moj ujak ima rak krvi...ali BRAVO za tebe, cini se da si dosta razuman za svoje godine:) samo napred, cuvaj se i cuvaj mamu!!
javi kako ide!!!

[Boban]

Hvala Bogu da sam usao na ovaj forum...

Nekada isao u "vjerske objekte" molio se Bogu, iskren bio, kada sam krenuo u srednju skolu zalutao sam sa puta, najteze mi je zbog toga sta sam bio, gledam sebe prije dvije godine i sad...
onda ono kao nalozen na rastamane, jamajku, kuliram i varim i kad bi bio strejt ...
Sada drugi razred, i dalje pusim travu, ali plasim se sebe, svojeg karaktera, ne znam kako to da ostavim, da se zanimam necim, iako ima dosta stvari koje volim da radim nekako nemam volje, ili sredstava, najvise se plasim heroina, brzine, uvijek govorim sebi NIKAD ali ponekad osetim nekog djavola koji me nagovara, jedanput sam vidio spric i zuto napusen i takva me paranoja uhvatila da sam odma otisao i mislio sam da ce dusa da mi ispadne,
marihuanu ne pusim zato da bih bio kul u ocima djevojaka il vrsnjaka, vec zato sto volim taj osjecaj kad vidim svijet nekim drugim ocima, crvenim, usporenim..
Ali opet nakon tripovanja shvatim da moju psihu oblikuju drugi, da nije vise normalno odvijanje mozgovnih radnji..Sada ovo napisao pjan i trazim savjete kako da se oduprem porocima...

Pozdrav maloljetnik.Odlucio sam da postam na tvoju temu jer sam se prepoznao negde tamo 92,93 godine kada sam mogao "da citam misli" drugima kad sam napusen.Dugo sam mislio da je to ustvari stvaran svet kad se napusim vutre i da mi percepcija za mnoge stvari raste ali to je LAZ I PREVARA.Vutru sam prvi put probao sa 10 godina dao mi je stariji brat od strica,neka sansemilija secam se da sam tripovao da sam ona ptica mig-mig iz crtanog filma kojotov neprijatelj i secam se da kada bih se napusio trcao bih iz sve snage ulicama.Prolazile su godine i negde 2006 mi je ustanovljena paranoidna psihoza u klinickom centru u Novom Sadu.Bio sam sav rasut paranoje su me sibale nemilice,mislio sam da roditelji zele da me otruju,da me svi mrze nisam smeo na ulicu da izadjem.Otisao sam u komunu i tamo upoznao Boga.Pomogao mi je da se resim mnogih strahova i paranoja,bukvalno me ocistio od toga a sve sto je bilo potrebno je bilo moje DA, ZELIM.Danas zivim bez tog tereta i za mnoge stvari me nije briga a koje su me pogadjale pre jer sam siguran u njega u Gospoda.Znam da je on tu i kada skrenem sa puta znam da je veran i da ce mi pomoci kada padnem.To sto si zalutao je normalno,svi mi ponekada zalutamo ali se borimo da iste greske ne cinimo.Ja licno nebih mogao ostaviti Gospoda jer znam sta je on napravio za mene.Sada cu ti copy-paste Vukov tekst za "samo danas" koji je dosta poucan.Zelim samo da znas da je Gospod veran i da te ceka da se spasis lazi i zivis punim plucima bez straha jer sa njim nema straha.Nemoj misliti da te upucujem u komunu jer Bog nije samo tamo,ali je lakse nekako kada si odaljen od sveta i ludila doci do njega.Mozes ga ponovo potraziti bilo gde ali onako iskreno kao pre,svestan puta kojim ides sada.Pozdravljam te i cuvaj se.

Program kaze:
"Ludilo je ponavljati iste greške i očekivati
drugačije rezultate."

v

Greške! Svi znamo kako se osećamo kada ih pravimo. Mnogi od nas osećaju da je čitav naš život bio greška. Često se odnosimo prema svojim greškama sa osećanjem srama ili krivice - u najblažem slučaju sa razočarenjem i nestrpljivošću. Skloni smo da svoje greške vidimo kao dokaz da smo još uvek bolesni, ludi, glupi ili previše oštećeni da bismo se oporavili.
U stvarnosti, greške su vrlo vitalan i važan deo naše ljudskosti. Za posebno tvrdoglave ljude (kao što su zavisnici), greške su često najbolji učitelji. Nije sramota praviti greške. Zapravo, pravljenje novih grešaka često pokazuje našu voljnost da preduzmemo rizik i rastemo.
Ipak, pomaže nam ako učimo iz svojih grešaka. Ponavljati uvek iste možda je znak da smo negde zapeli, a očekivati drugačije rezultate od istih starih grešaka – pa, to je ono što zovemo "ludilo". To jednostavno ne funkcioniše.

v

Samo danas: Greške nisu tragedija, ali molim te, Viša silo, pomozi mi da iz njih učim.

[Vceikruna]

Drzimo ti palceve da se ne pretvoris u ono sto smo vecina nas postali,znaci:"Obrazovanju daj najveci znacaj,sa knjigom u ruci pobedi sav ocaj"! Pozdrav! Sve najbolje!

[Maloljetnik]

Hvala narode..
7 dana sam bez trave, imam onu psihicku zavisnost, kao suncan dan, kako bi bilo dobro da sam napusen tog tipa..
I usput da kazem nesto o mojim paranojama bez trave, cesto kada sjedim sa nekim i pricam a on gleda negdje drugo umislim da je kao nesto protiv mene da mu se ne svidja sto je sa mnom u drustvu, onda kada prolazim pored nekih tako poznanika umislim da me ogovaraju, bas ono pukne me blaga vrtoglavica i blag znoj..

[Maloljetnik]

/....

[Maloljetnik]

samo me paranoje savatavaju, tresem se citav, kad me udari ja kazem sebi covece smiri se nije ti nista, al ne mogu da povjerujem u to.. hitno moram da nadjem nekog da vidim u cemu je problem,

[klara60]

majka mi je nasla rizle par puta, i znam da nije glupa da ne ukapira, i svaki put me kada se vratim kuci proverava oci i sve to

razgovarao sam sa majkom o mojem problemu, posjeticemo jednog specijalistu u drugom gradu..

Maloljetniče, vidim da su ti već mnogi ovdje,pored ukazane dobrodošlice, dali dobre savjete, ali kada si spomenuo majku, ne mogu da ne odreagujem, tj.da se ne prudružim sa komentarima. Naime, ja sam majka i imam iskustvo sa kćerkom koja je bila i na heroinu.
Moram ti priznati, da koliko god mi majke bile obrazovane, načitane i kao znale sa omladinom, kada se problem pojavi u našoj porodici (ono što navodiš da ti je majka pronašla rizle i kao gleda ti u oči) mi prve guramo taj problem pod tepih-prosto nećemo da prihvatimo, i pored tih dokaza da je naše voljeno dijete u problemu. I ako, na trenutak se zamislimo, brzo se stresamo od tih misli rečenicom: "Daj, to ne može biti mom djeteu! Ako je probalo-to većina radi iz radoznalosti. Popričat ću malo s njim, uplašit ga itd.itd..."Znači treba mnogo vode da proteče da mi ukapiramo problem.
U drugom postu navodiš (čini mi se 11.05.) da si razgovarao s mamom i da ćete posjetiti specijalistu u drugom gradu. Poslije toga, danas 17.05. pišeš o svojim paranojama!
Sad se pitam zašto već niste posjetili tog specijalistu (a dodatno-zašto u drugom gradu? Pretpostavljam odgovor na ovo: Stid- da neko sazna u našem gradu i pored toga ne shvatanje problema dovoljno ozbiljno). I ja sam krila u početku, zataškavala, a kada je problem kulminirao, onda nisam gledala ni na šta i ni na koga-htjela sam samo spasiti svoje dijete!
Da ne dužim (a imala bih svašta napisati jer više nisam naivna i neupućena po ovom pitanju) savjetujem ti da još danas ponovo pričaš sa svojom majkom, da joj kažeš sve iskreno šta osjećaš i da još sutra idete tražiti adekvatnu pomoć, bilo u drugom ili svom gradu. Pomozi svojoj majci da shvati problem ozbiljno kako bi i ona tebi pomogla. Razgovaraj što više s njom-pričaj iskreno, objasnio joj ovo što pišeš ovdje. Majka će razumjeti i sigurno pomoći.
Mnogo pozdrava. Vjerujem u tebe da ćeš se izvući.

[Maloljetnik]

....

[alma]

pozdrav svima,ja sam isto majka sina koji se drogira,danima sam na internetu dok nisam naisla na ovaj forum.LJudi pomozite u velikim sam problemima ,pisem ovo i placem ne znam sta da radim.Skoro sam otkrila da se moje djete drogira ,mada sam i prije sumnjala ali ja i muz nismo mogli da vjerujemo ustvari sami smo sebe zavaravali.Kada sam mu dzepu jakne nasla paketic marihuane sve mi je bilo jasno a posto je negirao da to on trosi onda smo kupili test na drogu i testirali ga ,test je bio pozitivan na marihuanu.Od tada sam na internetu citam ,kako da mu pomognemo jer odbija da ide psihijatru ,cim spomenemo doktora pocne se derati ,znam da je bezobrazan do kraja ,nekad mi ga zao a nekad ga da kunem, nije pred njim, pa onda kazem Boze oprosti mi za moje rijeci i pomozi mome dijetu.A znam da mu niko ne moze pomoci ako mu mi roditelji ne pomognemo.Moje dijete ima 20 g.bavio se sportom i bio pametan momak ,lijep ,dobar ucenik i onda se poceo mjenjati ,upao je u lose drustvo uvjek sam ga savjetovala ali me prestao slusati, poceo je piti nista mu nismo mogli.Nismo imali problema u porodici zivjeli smo normalno ,niti moj muz ni ja ne pusimo niti pijemo uopste ,isto i kcerka.Nismo ni bogati ni siromasni ne znam sta nas ovo snaslo.Moj sin sada radi ,dobro zaradjuje i skoro sve potrosi na drogu ,ne mora mi niko reci, vidim.Agresivan je kada izadze nekoliko puta se i potukao,u kuci je isto agresivan ne mozemo mu nista reci pocne lupati po kuci.Ne znamo sta da radimo ,da li da ga nagovorimo da napusti posao,tada nece imati para ali kad bolje razmislim ,onda ce poceti mozda krasti da kupi drogu.Ne mogu vise bez tableta da se smirim ,dabogda ovo niko ne dozivio.Gledam svoje djete a ne mogu mu pomoci,unistit ce nam svima zivote ,prvo sebi pa onda i nama roditeljima,ali i ne mislim na sebe umrla bi za svoje djete samo da ga mogu spasiti