budjenje

[nanii]

Prva stvar koju sam uradila kada sam došla kući bila je da odbijem tablete koje prije ne bi propustila da uzmem ni u ludilu....bilo je malo borbe i muke taj prvi put ali sam izdržala i poslije te večeri kao da ih nisam nikada ni uzimala.....
Izgubila sam volju i za heroinom, jednostavno više nisam morala da se borim sa željom(crvom ili rovcem) da se drogiram.......i to sad zvuči tako nekako lako, a tako je i bilo, a ja sam se čitav život toliko mučila i borila sa tim i svaki put bi heroin pobijedio, a ja gubila...........a sad odjednom više nisam željela da se drogiram, to je samo Bog mogao uraditi....

Metadon sam smanjivala svake sedmice i na kraju(otprilike u junu prošle godine) došla do nule.

Nema još ni godinu dana da sam čista,a meni se čini da je to bilo tako davno.......
Danas više ni ne pušim, život mi je ispunjeniji nego što je ikada bio (što je najčudnije), nemam vremena ni da se odmorim kako treba, ali prvi put se osjećam stvarno živa, da živim sada i ovdje a ne u nekoj maglovitoj budućnosti...Prije sam samo preživljavala do nekog sutra kada ću se skinuti ili kada ću izaći iz zatvora ili nekog sutra kada će moj muž izaći iz zatvora i mi ćemo biti čisti i sretni..........ali to sutra nikad nije dolazilo, postojalo je samo sumorno i odvratno danas koje treba nekako preživjeti, pregurati..
Uh, kad se samo sjetim onih jutara i buđenja sa osjećajem panike kada nemam robe za ujutro, a ni para niti pojma gdje da ih nabavim.......................kada nisam znala hoće li dan završiti u stanici, u zatvoru, hoće li uopšte i završiti................one ogromne beskrajne praznine kada se nađeš u bezizlaznoj situaciji ili zatvoru i shvatiš da nemaš niti jednog jedinog prijatelja kome bi se mogao obratiti za pomoć pa čak ni brata, sestru ili roditelje............da si prokleto sam i jadan................

Bog je promijenio moj život, On me je izliječio od droge........On me je ponovo oživio, koliko god da je nepopularno govoriti o tome, ja ne mogu da kažem ništa drugo i nije se sad sve sredilo odjednom, to je proces koji još traje, ja i dalje imam hiljadu problema u životu, muž mi užasno nedostaje, ali imam neki čudan mir i neku čudnu radost...........i obećanje mog Boga:


Y O U 'L L---------- N E V E R----------- W A L K --------- A L O N E

[teodora4]

Divno...kakav prelep kraj price, samo napred!!!

punoo pozdrava nanii

[supergenije]

Bas ona najcrnja dop prica, retko ko ko prezivi ovo sto si ti prezivela uspe da se izvuce.

SVAKA TI CAST!!! Pozdrav

[nanii]

Bas ona najcrnja dop prica, retko ko ko prezivi ovo sto si ti prezivela uspe da se izvuce.

SVAKA TI CAST!!! Pozdrav

Ma nije do mene
Hvala
pozdrav back

[nanii]

[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=vS3S4cnztro[/youtube]

[Deno]

[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=vS3S4cnztro[/youtube]

dobro ovo pravo jos kad bi znao sta nam naprica.

[nanii]

dobro ovo pravo jos kad bi znao sta nam naprica.

Ma priča ono znaš kad smo '43 imali zadatak da dignemo prugu u vazduh da ne prođe voz sa municijom za Švabe, pa nas provalili dole u njihovom štabu.
E onda ti pokojni Boško Buha, Mirko(Slavkova bolja polovina), omladinka Mara i ja kažemo: Drugovi, mi ćemo da dignemo prugu u vazduh, pa ako poginemo-neka, Bolje grob negop rob....Na to se drug Peko Dapčević skoro rasplak'o, a mi krenuli u akciju.
Bila je noć, išli smo prema prugi,kad s lijeve strane čujem : das ist ajne partizanen švajne i bacim se na zemlju,a Boško Buha ni pet ni šes', nego onu bombu za pasom pa sve po njima ma zamalo i nas i eksploziv za prugu da raznese.
e ono je junak bijo, ma nema i' takvije sade.



P,s. pjesma se zove llorona, a to znači nešto kao plačljivica ili uplakana i ima veze sa jednom Meksičkom legendom o duhovima........
Drago mi je da ti se sviđa

[winston85]

Pozdravljam 8)

[nanii]

Pozdravljam 8)

:smt028 TAKODŽE 8)

[winston85]

Pozdravljam 8)

:smt028 TAKODŽE 8)

E, nanni, imaš jednu, moje ostale u drugoj jakni...