Samo za Danas (Just for today)

[Vuk]

24. april
Dvanaest koraka života

"Putem apstinencije i prorade Dvanaest koraka
Anonimnih narkomana naši životi postali su korisni."

v

Pre dolaska u Anonimne narkomane naši životi su se vrteli oko drogiranja. Uglavnom nam je ostajalo vrlo malo energije za posao, veze ili druge aktivnosti. Služili smo jedino svojoj zavisnosti.
Dvanaest koraka Anonimnih narkomana pružaju nam jednostavan način da potpuno promenimo svoje živote. Počinjemo tako što ostajemo čisti, dan po dan. Kada nam energija više nije usmerena na našu zavisnost, uviđamo da imamo energije i za praćenje drugih interesovanja. Kako rastemo u oporavku, postajemo sposobni da održavamo zdrave odnose. Postajemo zaposlenici od poverenja. Hobiji i rekreacija nam izgledaju privlačnije. Učestvovanjem u Anonimnim narkomanima pomažemo drugima.
Anonimni narkomani nam ne obećavaju da ćemo naći dobre poslove, ljubavne veze ili ispunjen život. Ali kada radimo Dvanaest koraka, najbolje što možemo, otkrivamo da možemo da postanemo ljudi koji su sposobni da pronađu zaposlenje, održe ljubavnu vezu i pomognu drugima. Prestajemo da služimo svojoj bolesti i počinjemo da služimo Bogu i drugima. Dvanaest koraka su ključ za promenu naših života.

v

Samo danas: Ja ću imati mudrosti da koristim Dvanaest koraka u svom životu i hrabrosti da rastem u svom oporavku. Praktikovaću svoj program kako bih postao odgovoran i produktivan član društva.

[Vuk]

25. april
Prigrliti stvarnost

"Oporavak je danas za nas stvarnost."

v

Bol i patnja bili su stvarnost naših života dok smo se drogirali. Bili smo nevoljni ili da prihvatimo svoju životnu situaciju ili da promenimo ono neprihvatljivo u svojim životima. Pokušali smo da pobegnemo životnoj patnji drogirajući se, ali drogiranje je samo nagomilalo naše probleme. Naš izmenjen pogled na realnost postao je noćna mora.
Življenjem programa Anonimnih narkomana učimo da naši snovi mogu da zamene noćne more. Rastemo i menjamo se. Stičemo slobodu izbora. Sposobni smo da damo i primimo ljubav. Možemo iskreno da delimo o sebi i više ne preuveličavamo niti umanjujemo istinu. Prihvatamo izazove koje nam stvaran život nudi i suočavamo se sa njima zrelo i odgovorno.
Iako nam oporavak ne daje imunitet od stvarnosti života, u Udruženju NA možemo da pronađemo podršku, iskrenu brigu i pažnju koji su nam potrebni da se suočimo sa tom stvarnošću. Više nikada ne moramo da se krijemo od stvarnosti uzimajući drogu ponovo, jer nam jedinstvo sa drugim zavisnicima u oporavku daje snagu. Danas nam podrška, briga i saosećanje oporavka daju čist i bistar prozor kroz koji gledamo, doživljavamo i cenimo stvarnost onakvu kakva jeste.

v

Samo danas: Dar mog oporavka je življenje i uživanje u životu kakav on stvarno jeste. Danas ću prigrliti stvarnost.

[Vuk]

26. april
Samoprihvatanje

"Najuspešniji način za postizanje samoprihvatanja je
primena Dvanaest koraka oporavka."

v

Većina nas došla je u Anonimne narkomane ne prihvatajući sebe. Gledali smo pustoš koju smo napravili u svojoj aktivnoj zavisnosti i prezirali smo sebe. Bilo nam je teško da prihvatimo svoju prošlost i sopstvenu sliku proizašlu iz nje.
Samoprihvatanje dolazi brže kada prihvatimo da imamo bolest koja se zove zavisnost, jer nam je lakše da prihvatimo sebe kao bolesne nego kao loše ljude. A što nam je lakše da prihvatimo sebe, to nam lakše postaje da prihvatimo i odgovornost za sebe.
Postižemo samoprihvatanje kroz proces stalnog oporavka. Prorada Dvanaest koraka Anonimnih narkomana uči nas da prihvatimo sebe i svoj život. Duhovni principi kao što su predaja, iskrenost, vera i poniznost pomažu da se oslobodimo tereta naših prethodnih grešaka. Naši stavovi se menjaju primenom ovih principa u svakodnevnom životu. Samoprihvatanje raste kako rastemo u oporavku.

v

Samo danas: Samoprihvatanje je proces koji pokreće Dvanaest koraka. Danas ću verovati tom procesu, primenjivaću korake i naučiću da bolje prihvatim sebe.

[Vuk]

27. april
Prepoznati i osloboditi se ogorčenja

"Želimo da pogledamo svojoj prošlosti u lice, da je sagledamo
kakva je zaista bila i otpustimo je kako bismo mogli
da živimo danas."

v

Dok smo bili novi u oporavku mnogi od nas su imali problem da prepoznaju svoja ogorčenja. Sedeli smo sa svojim Četvrtim korakom ispred sebe, mislili i mislili, konačno odlučivši da mi jednostavno nismo imali nikakvih ogorčenja. Možda smo ubedili sebe da ipak nismo ni bili toliko bolesni.
Takvo nesvesno poricanje ogorčenja proizlazi iz uslovljavanja naše zavisnosti. Većina naših osećanja bila je potisnuta i duboko zakopana. Nakon nekog vremena u oporavku razvija se novi način shvatanja. Naša najdublje zakopana osećanja izlaze na površinu, a ona ogorčenja, koja smo mislili da nemamo, iznenada se pojavljuju.
Kako ispitujemo ova ogorčenja, možda budemo u iskušenju da zadržimo neka od njih, naročito ako mislimo da su "opravdana". Ali ono što treba da zapamtimo je da su "opravdana" ogorčenja jednako teško podnošljiva kao i bilo koje drugo ogorčenje.
Kako raste naša svest o obavezama, tako raste i naša odgovornost da pustimo. Više ne moramo da se držimo svojih ogorčenja. Želimo da se rešimo onoga što je nepoželjno i oslobodimo ga se da bismo se oporavili.

v

Samo danas: Kada otkrijem neko ogorčenje ja ću ga videti kakvo zaista jeste i osloboditi ga se.

[Vuk]

28. april
Ko zapravo postaje bolji?

"Možemo da koristimo korake i da bi poboljšali svoje ponašanje.
Naše najbolje ideje dovele su nas u probleme.
Prepoznajemo potrebu za promenom."

v

Dok smo bili novi u oporavku, većina nas je imala makar jednu osobu koju jednostavno nismo mogli da podnesemo. Mislili smo da je ta osoba najprostija, najodvratnija osoba u programu. Znali smo da postoji nešto što možemo da uradimo, neki princip oporavka koji možemo da primenimo da prevaziđemo to što smo osećali prema toj osobi - ali šta? Pitali smo svog sponzora za savet. Verovatno nas je, sa interesantnim osmehom na licu, uveravao da ćemo, ako samo nastavimo da dolazimo, videti kako će se ta osoba popraviti. To je imalo smisla. Verovali smo da koraci NA funkcionišu u svačijem životu. Ako mogu da rade za nas, mogu takođe da rade i za tu užasnu osobu.
Vreme je prolazilo i u nekom trenutku smo primetili da ta osoba ne izgleda više tako prosto niti mrsko kao ranije. Zapravo, postala je sasvim podnošljiva, možda čak i draga. Stresli smo se od prijatnosti kada smo shvatili ko je zapravo postao bolji. Zbog toga što smo nastavili da dolazimo i što smo nastavili da radimo korake, naše viđenje te osobe se promenilo. Osoba koja nas je mučila postala je "podnošljiva" jer smo mi razvili neku toleranciju, postala je "draga" jer smo mi razvili sposobnost da volimo.
Pa ko onda zapravo postaje bolji? Mi! Kako primenjujemo program, stičući novi pogled na sebe, stičemo potpuno novi pogled na one oko nas.

v

Samo danas: Kako ja postajem bolji, tako će i drugi. Danas ću vežbati toleranciju i pokušaću da volim one koje upoznam.

[Vuk]

29. april
"Šta ako..."

"Živeti samo danas oslobađa nas tereta prošlosti i straha
od budućnosti. Naučili smo da preduzmemo šta god je potrebno
i ostavimo rezultate u rukama naše Više sile."

v

U aktivnoj zavisnosti, strah od budućnosti i od onoga što bi se moglo dogoditi bio je stvarnost za mnoge od nas. Što ako nas uhapse? Ako izgubimo posao? Ako naš supružnik umre? Ako bankrotiramo? I tako dalje i tako dalje. Nije nam bilo neobično da provedemo sate, čak i čitave dane razmišljajući o onome što bi moglo da se dogodi. Vrteli smo čitave razgovore i scenarija pre nego što bi se uopšte odigrali, a zatim planirali svoje postupke bazirane na "šta ako..." Čineći to, pripremali smo se na jedno razočaranje za drugim.
Slušajući na sastancima, učimo da je život u sadašnjosti, a ne svet "što ako", jedini način da zaustavimo samoispunjavajuća proročanstva propasti i mraka. Možemo da se nosimo jedino sa onim što je stvarno danas, a ne sa zastrašujućim fantazijama o budućnosti.
Verovanje da nam naša Viša sila želi samo najbolje, jedan je od načina da se borimo protiv tog straha. Na sastancima čujemo da nam naša Viša sila neće dati više nego što taj dan možemo da podnesemo. Iz iskustva znamo da će se Bog, kako smo ga shvatili, sigurno pobrinuti za nas ako ga zamolimo. Ostajemo čisti u teškim trenucima veujući u brigu Sile veće od nas samih. Svaki put kada to uradimo, manje strahujemo od "šta ako" i prijatnije se osećamo sa onim šta jeste.

v

Samo danas: Ja ću se radovati budućnosti sa verom u moju Višu silu.

[Vuk]

30. april
Bog radi za nas

"Nastavak našeg oporavka zavisi od veze sa Bogom koji nas voli
i brine za nas i koji će uraditi za nas ono što je nama
samima nemoguće da uradimo za sebe."

v

Koliko puta smo čuli na sastancima da "Bog za nas čini ono što sami ne možemo da učinimo za sebe?" Ponekad možda zapnemo u svom oporavku, nemoćni, uplašeni ili nevoljni da donesemo odluke za koje znamo da ih moramo doneti da bismo napredovali. Možda ne možemo da prekinemo vezu koja jednostavno ne funkcioniše. Možda je naš posao postao izvor previše sukoba. Ili možda osećamo da treba da pronađemo novog sponzora, ali se plašimo da započnemo potragu. Pomoću milosti naše Više sile, neočekivana promena može da nastupi upravo u oblasti za koju osećamo da sami ne možemo da izmenimo.
Ponekad sebi dopuštamo da se zakopamo u problemu umesto da krenemo napred prema rešenju. Tada često shvatimo da naša Viša sila radi za nas ono što sami ne možemo da uradimo za sebe. Možda naš partner odluči da prekine našu vezu. Možda nas otpuste. Ili nam sponzor kaže da on ili ona više ne može da radi sa nama, prisiljavajući nas da potražimo novog sponzora.
Ono što nam se događa u životu ponekad može da bude zastrašujuće, kako se promena često i čini. Ali čujemo takođe da "Bog nikad ne zatvara vrata ukoliko ne otvori druga." Kako napredujemo u veri, snaga naše Više sile nikada nam nije daleko. Naš oporavak jača kroz ove promene.

v

Samo danas: Ja verujem da će Bog, kako ga shvatam, učiniti za mene ono što sam ne mogu da učinim za sebe.

[Vuk]

1. maj
Dostojanstvo i služenje

"Učestvovanje u služenju čini da se
osećam dostojnim."

v

Kada smo stigli u Anonimne narkomane, većini nas ostalo je vrlo malo dostojanstva koje smo mogli da sačuvamo. Mnogi članovi kažu da su tek kroz služenje u svom ranom oporavku počeli da razvijaju samopoštovanje. Nešto slično čudu događa se kada počnemo pozitivno da utičemo na živote drugih svojim nastojanjem da im služimo.
Većina nas nema mnogo iskustva, snage ili nade koje bi podelili nakon trideset dana čistoće. Zapravo, neki članovi će nam čak jasno reći da najbolje što tada možemo da uradimo jeste da slušamo. Ali sa trideset dana mi imamo da ponudimo nešto tom zavisniku koji je tek ušao u prostorije NA, boreći se da ostane čist dvadeset i četiri sata. Najnoviji član NA, onaj koji ima samo želju da prestane sa drogiranjem, bez ijednog alata, teško može da zamisli da iko ostaje čist godinu, dve ili deset godina, ali on ili ona mogu da se identifikuju sa nekim ko je čist trideset dana i ko sa ponosom i nevericom na licu uzima svoj privezak.
Služenje drugima je naš jedinstveni dar - nešto što niko ne može da nam oduzme. Mi dajemo i dobijamo. Služenjem drugima mnogi od nas započinju ponekad dug put ka tome da ponovo postanemo produktivni članovi društva.

v

Samo danas: Ja ću biti zahvalan za mogućnost da služim drugima.

[Vuk]

2. maj
Možda ipak...

"Postoji jedna stvar koja bi više od bilo koje druge mogla da nas porazi u oporavku.
To je ravnodušnost, odnosno netrpeljivost prema duhovnim principima."

v

Kada smo tek došli u NA, mnogi od nas imali su velike poteškoće da prihvate duhovne principe sadržane u ovom programu – i za to smo imali dobar razlog. Kako god smo pokušavali da kontrolišemo svoju zavisnost, bili smo nemoćni. Postajali smo iziritirani i ljuti na bilo koga ko bi rekao da za nas ima nade, jer mi smo znali bolje. Duhovne ideje su možda imale neki uticaj na živote drugih ljudi, ali ne i na naš.
Uprkos našoj ravnodušnosti i neprihvatanju duhovnih principa, privukli su nas Anonimni narkomani. Tamo smo upoznali druge zavisnike. Oni su bili tamo gde smo i mi bili, nemoćni i bez nade, pa su ipak pronašli način, ne samo da prestanu sa drogiranjem, već da žive i čisti uživaju u životu. Pričali su o duhovnim principima koji su im pokazali put u novi život u oporavku. Za njih ti principi nisu bili samo teorija već deo njihovog praktičnog iskustva. Da, imamo dobar razlog da budemo skeptični, ali izgleda da ovi duhovni principi o kojima govore drugi članovi NA zaista deluju.
Kada smo jednom to priznali, nismo nužno prihvatili svaki pojam duhovnosti za koji smo čuli. Ali jesmo počeli da mislimo da će ti principi, ako su valjali za druge, možda ipak valjati i za nas. Za početak je ta voljnost bila dovoljna.

v

Samo danas: Možda će ipak duhovni principi o kojima govore u NA valjati i za mene. Ja sam u najmanju ruku voljan da se otvorim za tu mogućnost.

[Vuk]

3. maj
Podeliti svoju zahvalnost

"Moja zahvalnost govori kada sam brižan
i kada delim sa drugima NA put."

v

Što duže ostajemo čisti, doživljavamo više osećaja zahvalnosti za svoj oporavak. Ta zahvalnost nije ograničena samo na određene darove kao što su novi prijatelji ili sposobnost da se zaposlimo. Ona mnogo češće izvire iz sveukupnog osećanja sreće koji doživljavamo u svojim novim životima. Ova osećanja pojačana su našom uverenošću u ono što bi se dogodilo sa našim životima da nije bilo čuda koje smo doživeli u Anonimnim narkomanima.
Ovi osećaji su tako sveobuhvatni, tako predivni i ponekad tako preplavljujući da često za njih ne nalazimo prave reči. Ponekad otvoreno plačemo od sreće dok delimo na sastanku, pa ipak tragamo za rečima kako bismo izrazili ono što osećamo. Iz sveg srca želimo da prenesemo novajliji zahvalnost koju osećamo, ali izgleda da nam nedostaje superlativa da je opišemo.
Kada delimo sa suzama u očima, kada se gušimo i ne možemo uopšte da govorimo - tada naša zahvalnost govori najjasnije. Delimo svoju zahvalnost pravo iz srca, a svojim srcima drugi nas čuju i razumeju. Naša zahvalnost govori izražajno, iako možda ne i naše reči.

v

Samo danas: Moja zahvalnost ima sopstveni glas. Kada ona govori, srce razume. Danas ću podeliti svoju zahvalnost sa drugima, bilo da mogu da nađem reči ili ne.