KONTEMPLACIJE O BESMISLU

[simon_says]

[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=HOxVIGj9kYI[/youtube]
Usamljenost (Loneliness)je mučna i bolna i nije ograničena na fizičku samoću. Mnogi pokušavaju da pobegnu od usamljenosti tako što će se stalno nalaziti u nekoj gužvi i biti neprekidno okruženi ljudima. I, naravno, u tome ne uspevaju. Osoba se može osećati očajnički usamljenom i onda kada se nalazi među ljudima.

Šta stvara osećanje usamljenosti? To je utisak osobe da je drugi zapravo ne primećuju. Da na nju ne obraćaju pažnju. Da ih ne zanima. Da su prema njoj ravnodušni. Da je ne razumeju i ne uvažavaju.

Usamljena osoba se oseća izneverenom, napuštenom, zanemarenom, odbačenom, nepoželjnom, što često podriva njenu veru u sebe i podstiče osećanje lične bezvrednosti.

Usamljena osoba je veoma kivna na svet koji je ne razume, bez obzira da li je ova ljutnja prigušena i prikrivena ili se ispoljava na otvoren i napadan način.

Naravno, čovek se zaista može naći u okruženju koje mu ne odgovara i koje ga suštinski ne razume. Ali ljudi koji pate od hronične usamljenosti ili uopšte ne pokušavaju da pronađu sebi prikladnije društvo ili se u svakom društvu osećaju jednako usamljenim, jednako zanemarenim.

Korisno je, međutim, da se osoba uvek zapita da li drugi za nju zaista ne pokazaju dovoljno interesovanja i uvažavanja ili ona to zapravo zahteva previše? Možda traži da uvek bude u centru pažnje, da joj se uvek povlađuje i odobrava pa neispunjavanje ovih zahteva doživljava kao nepravedno odbacivanje i okrutnu ravnodušnost? Preterani zahtevi za tuđom pažnjom i odobravanjem su čest uzrok osećanja usamljenosti.

Dalje, šta je sa interesovanjem usamljene osobe za druge ljude? Koliko pažnje, brige, topline, razumevanja ona poklanja drugima? Želi li i ume li da daje, ne samo da prima? Oseća li se iznutra iskreno i duboko povezana sa ljudima ili je sa njima prekinula svaku unutrašnju vezu? Mora se osećati usamljenim onaj koji je iznutra prekinuo vezu sa drugima iz jednostavnog razloga što se sam osamio.

I, naravno, uvek se moramo vratiti na suštinsko pitanje. Šta je sa našim interesovanjem za sebe same? Jesmo li sebe zanemarili pa nam se zato čini da nas drugi zanemaruju? Jesmo li sebe napustili pa nam zato izgleda da nas drugi napuštaju? Jesmo li sebe odbacili pa zato verujemo da nas drugi odbacuju?

Usamljenost nije odnos drugih prema nama već nas prema drugima i prema sebi samima. Ko održi i razvije živo interesovanje za sebe i ljude oko sebe nikada se neće osećati usamljenim jer nikada to neće ni biti.

[simon_says]

[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=Pl1nbpzuntI[/youtube]
Duševni bol možemo pokušati da poreknemo, da ga potisnemo što dublje. Možemo pokušati i da bol predupredimo, živeći kao pod anestezijom ili nastojeći da sebe učinimo nepovredivim. Bol možemo i preuveličavati. Nije nestao bol koji smo potisnuli. Naprotiv, nastavlja da rije u nama, nastavlja da truje naš život. Taj potisnuti bol je uzrok mnogih naših postupaka, koji i se i nama i drugima čine nerazumljivim. Uzrok je mnogih naših strahova i nevolja. Što ga dublje potiskujemo, ta nas više prožima i odsudnije nama upravlja.

Da bismo prevazišli duševni bol, neophodno je da se prema njemu otvorimo, da ga doživimo u svoj njegovoj snazi. To je doživljaj koji pročićšava.

U strahu od bola, činimo sebe neosetljivim. Postajemo umrtvljeni, otupeli. Tako životu oduzimamo svaku draž. Tako sebe uništavamo.

U strahu od bola, pokušavamo da se uzdignemo iznad svih i iznad svega, kako bismo sebe učinili neranjivim. Žudnja za nepovredivošću se nalazi u osnovi potrebe za nadmoći. U stvarnosti je nedostižna superiornost za kojom žudimo svom silinom. Zato je postižemo u mašti, umislivši da smo ono što nismo. Tako postajemo još ranjiviji i, samim ti, još uplašeniji. Bolovima koje nam nanosi život dodajemo bolove kojima je uzrok naša umišljenost. Naš naduvani ego se stalno sa nečim sudara i stalno o nešto zapinje. Tako, i nehotice, povređujemo sami sebe.

Bol sebi možemo nanositi i s mahom nesvesnom namerom. Da bismo sebe kaznili jer smo se pokazali nedoraslim zahtevima koje sebi postavljamo.

Događa nam se i da preuveličavamo svoje bolove. Da bismo se njima poslužili kao oružjem protiv drugih. Da bismo im se osvetili, da bismo ih opteretili osećanjem krivice ili ih porobili, predočavajući svu veličinu patnje koju nam nanose.

Preuveličavanje bola nam može poslužiti i kao opravdanje za neprijateljstvo koje gajimo prema drugima ili za povrede koje im nanosimo.

Rastapanjem u bolu možemo pokušati da se rešimo nepodnošljivog osećanja krivice. Preuveličavanje bola nam može poslužiti i kao dokaz vlastite nadmoći jer "plemenite duše" (u koje, naravno, sebe ubrajamo), pade više i dublje od onih običnih.

Duševni bolovi su deo života, ne možemo ih izbeći. Nećemo ih ukloniti poricanjem i potiskivanjem. Nećemo ih onemogućiti oklopom superiornosti, koji bismo da na sebe navučemo. Ukloliko ih umrtvimo opštom otupelošću, učinićemo vlastiti život bljutavim. Sebi ćemo najbolje pomoći ako te bolove istinski proživimo i odbolujemo.

Možemo, međutim, nešto drugo. Možemo izbeći da bolovima, koje nanosi život, dodajemo one koje sami uzrokujemo.

[simon_says]

Ljude češće vezuju zajedničke laži nego zajedničke istine. Na zajedničkim obmanama počivaju mnoga prijateljstva i mnoge ljubavi. Mnogi obmanjuju sebe. I traže one koji će potvrditi njihove samoobmane. Ovo, sasvim pogrešno, smatraju podrškom i razumevanjem.

Mnnogi lažu sebe i zahtevaju da drugi podupru njihovu laž.

Kao najcrnje neprijatelje doživljavaju one koji dovode u pitanje njihova samozavaravanja. Ne podnose tuđu sumnju jer ne mogu da podnesu vlastitu.

Što je samoobmana veća, potreba za spoljnom potvrdom je izraženija. Ponekad poprima očajničke razmere.

Ovom vrstom potvrde se naveliko trguje. Spremno lažemo druge da su bolji nego što jesu, kako bi oni, zauzvrat, lagali nas. Čak se osećamo prevarenim ako se na našu laž odgovori istinom. Tada smo veoma ljuti što smo dali a da ništa nismo dobili.

Veoma često se, umesto ljudi, druže njihove obmane. Tako, zamazujući oči jedni drugima, jedni druge povlačimo sve niže i niže.

Zato se tako lako naizgled velika prijateljstva i ljubavi pretvaraju u neprijateljstvo i mržnju. Zato se tako lako iz ushićenja pada u razočaranje. Dovoljan je dašak istine pa da sruši kulu izgrađenju od zavaravanja i samozavaravanja. Kada pomislimo - ta osoba nije ono što smo mislili da jeste, to najčešće znači - ta osoba nije spremna da naše samoobmane podrži onako bezuslovno i sa onoliko žara koliko smo se tome od nje nadali.

Klonimo se zajedničkih laži. One su najgora usluga koju možemo da učinimo i koju mogu da nam učine.

[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=ZarmRLa2p9Q[/youtube]
-posveceno jednoj grupi ljudi sa foruma-
[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=fBskU96rG3w[/youtube]

[simon_says]

duvanje
[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=F4OXrmxDp44[/youtube]

[Anabela11]

Kefalica - deciji biseri

ko je bio ivo andric?
- on je bio zidar i napravio je najveci most na drini, al mu nisu platili.

Bogatstvo
- to je kad kupujesh sve pa ti opet na kraju bude dosadno

sta je to problem?
pa problem je kad mama kaze da je veliki problem i ja onda dobijem batine!

[simon_says]

na rtsu ide serija,zove se The Cleaner....
lik po narudzbi skida sa gudre,alkohola itd...juce sam zakacio i odgledao mali deo,izgleda da nije lose...
danas je treba da skida zenu i muza sa buza..
oko sebe ekipu bivsih zavisnika koji mu pomazu
nije lose da se pogleda
[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=Lu32uv7odHE[/youtube]

ko trazi,nadje 8)
p.s. jucerasnja epizoda je bila ok..

[simon_says]

[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=ZXbDQ-arkVs[/youtube]
The Cleaner...Serija je uradjena po istinitim dogadjajima.

[simon_says]

..i ako je verovati mudracima, istina život vrednuje. Pazi se, jer nikad ne znaš šta istinito može da bude, jer istina promenljiva je. Otvori istini vrata, prihvati njenu suštinu, poštuj njenu snagu, veruj u njenu dobrotu, pokori se njenom mišljenju... Na tom iskonskom putu ka saznanju, ne izgubi svoju snagu...

I čuvaj se, jer ljudi u dobrotu više ne veruju. U vreme kada dobro loše postaje, dobro u loše pretvara, u dubini tame iskru svetlosti nađi i pusti je neka te vodi. Otkrićeš da i iskra jedna, tek jedan plamičak, može nekom sunce biti...
[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=QDq8Krv6irE[/youtube]
Kada je o istini rec, volim onaj citat koji kaze da je istini sudjeno da se bori protiv lazi. Istina ce pobedjivati, ali ce se laz uvek vracati, te ce istina ponovo morati da se bori sa njom. Ako to ne bude cinila, bice zauvek izgubljena.

[simon_says]

Sedim u tom staračkom domu, u kome se slagalica gleda kao test vida, i zapisujem ocene iz zimskog tromesečja. Brojim tri važna susreta i zapisujem ih hronološki.
Prvi susret je zaključio da sam ja pomalo zaboravan, a da je ona definitivno nezaboravna.
Drugi je protekao u iščekivanju da sat pokaže 17h, dok je treći toliko svež da ne dozvoljava javnu diskusiju. Onda, imali smo i taj doček nove godine, sa tom slikarkom koja je već pročitala sve knjige koje ćemo mi tek napisati.
Kad smo već kod knjiga, na repertoaru smo imali Ostera, Valjarevića, Šlinka, Fantea i tek-sad-otkrivenog-Selindžera.
Od filmova mi se najviše svideo „Tilva Roš“.
Onda drugi doček sa lažnom Anicom Dobrom i čistom votkom.
Jedan privezak sa osmicom i jedan magnet koji je završio na radijatoru, jer mi se Šekspir nikako nije uklapao uz frižider.
Još jedan izgubljeni derbi i već polako počinjem da shvatam kako su se komšije osećale do pre neku godinu. Jedan komentar na rekonstrukciju vlade: Dulići i Dulići uveoci. Dve tekile s nogu. Dva razboljevanja, što je više nego u prethodne dve godine zajedno. Dva puta pobedio u pikšneriju i jednom u asocijacijama! Našao poster Kleša iz osamdeset i neke. Našao klupicu svog života... I tri Rundeka za tri meseca ...
(sve ti je oprošteno).
[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=YDpePRDnm3Y[/youtube]

[simon_says]

Prema novom zakonu o zaštiti prirode, za ubistvo malog balegara predviđena je novčana kazna od 11.300 dinara. Za ubistvo drugih vrsta, zaprećene su sledeće kazne:

Puž - 2.100 rsd
Riđi šumski mrav - 40.000 rsd
Bubamara - 15.000 rsd
Strižibuba - 14.800 rsd
Jelenak - 12.500 rsd
Mali balegar - 11.300 rsd
Leptir-skelar - 11.000 rsd
Mrki medved - 1.000.000 rsd
Vuk - 300.000 rsd
Vidra - 250.000 rsd
Sova - 200.000 rsd
Dabar - 120.000 rsd
Slepa krtica - 120.000 rsd
Patuljasti miš - 80.000 rsd
Slepi miš - 55.000 rsd
Zeba - 25.000 rsd
Kratkonogi gušter - 20.000 rsd
Crni daždevnjak - 20.000 rsd
Mali slavuj - 10.000 rsd
Kos - 10.000 rsd
Drozd - 10.000 rsd
Leptir-kupusar - 10.000 rsd
Rečna školjka - 2.200 rsd

Ovo je za pohvalu, ali trebalo je zaštititi i vrapce, mačke i druga bezazlena bića oko nas.
Naravno, ne treba biti glup i nadobudan i uvoditi zakonske zabrane koje bi poremetile ravnotežu u prirodi; svakako treba ispoštovati lance ishrane, borbu za opstanak, koncept predator-žrtva itd. Ipak, fino bi bilo da postoji neki celoviti zakon o zaštiti svakog entiteta (koji može postati host pri transmigraciji duša) od patnje nastale usled izloženosti ljudskom nasilju, obesti, idiotizmu, sportskoj zabavi itd. Pa ćeš, sine, dvaput da razmisliš pre nego što se, recimo, budeš fotkao sa svojim sportskim ulovom (koji visi pored tebe u zraku okačen na udicu), ili ako ti dune da posečeš cvetove svih lila lala u žardinjeri ispred kafane Inex na Trgu Republike (kao što je neki monstrum uradio proletos).

Ok. Videćemo na koji način vlasti planiraju da sprovedu ovaj zakon. I verovatno će nekome čudno izgledati vesti u sredstvima javnog informisanja nalik ovoj: "Pijani speleolog zaglavio ćuzu jer je uznemiravao porodicu slepih miševa gađajući ih pećinskim kamenjem". A kada se dođe u dilemu ima li smisla stati u zaštitu takvih beznačajnih vrsta (koje mogu biti hostovi pri seobi duša) kao što su, recimo, bubamare ili mravi ili leptiri ili lila lale ili rečni puževi, treba se setiti pesme Duška Radovića:

Sve što raste htelo bi da raste - Neka raste i treba da raste!
Sve što cveta htelo bi da cveta - Neka cveta i treba da cveta!

Neka gleda sve što ima oko, svako krilo nek leti visoko!
Leteti, leteti, lepo je leteti!
Živeti, živeti, lepo je živeti!

Sve što leti htelo bi da leti - Neka leti, i treba da leti!
Sve što peva htelo bi da peva - Neka peva,i treba da peva!

Neka skače sve što ima nogu, neka trče svi koji to mogu!
Skakati, skakati, lepo je skakati!
Živeti, živeti, lepo je živeti!

Sve što trči htelo bi da trči - Neka trči, i treba da trči!
Sve sto kljuca htelo bi da kljuca - Neka kljuca, i treba da kljuca!

Neka peva sve što ima glas, niko lepše, vedrije od nas.
Pevati, pevati, lepo je pevati!
Živeti, živeti, lepo je živeti!

I sada, kada se pojavi čovek, i (iz obesti, idiotizma ili sportske zabave) sprovede nasilje nad nekim od junaka ove Duškove pesme, treba tog čoveka monstruma (kao i onog koji je proletos posekao sve lale ispred Inexa), ako ništa drugo, prezreti ili ,mozda, kamenovati.
[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=WXiEE60TdZw[/youtube]