Pitanje o dnu

[outlow]

juce je ovjerio jedan lokalni narkoman,inace dobar poznanik.
u zadnje vrjeme bio je na nekih par tabletica,imao prilicno dobar imidz-cinilo se da skoro iscupao....
i onda se zabio "samo josh jednom" i zadnji put.
sad neshto kontam,mozda je sad dodirnuo dno ili nebo..ko zna?
uglavnom,vishe ne postoji,osim u mislima svojih roditelja i bliznjih.
danas su svi pricali o njemu,a sutra vec,izblijedice slika i skoro niko ga nece spominjati.
sto ti je zivot jednog ovisnika,zalosno,pateticno,nikakav trag iza sebe nije ostavio osim posljedica...odahnuce lokalno obezbjedjenje po supermarketima,policiju zaboli kurac,jedan isfur manje...a bio je zanimljiv lik,extrovertidan,zajebant i saljivdzija...u svoje vrjeme je odvaljivao retrovizore sa auta,da bi se pukao u vrat i to na javnim mjestima(bolio ga racku za sve).Bio je kvalitetan dzanki,uvjek spreman da udje u biznis i da ti skine majmuna sa ledja,a takvih je malo ostalo.

stara shkola izumire.

Tito,buen viaje!

[7474]

ne znam da li ima smisla i potrebe izvlačiti ovu temu iz naftalina..

mislim, nekako da ipak ima..
pre svega, to dno je tako relativna stvar.. ne samo za mene-za svakoga je!
koliko samo svako od nas ima crnih, sramnih, bolnih momenata u svom narkomanskom stažu da prepriča, pa opet nijedan od tih momenata, pokazalo se (u najvećem broju slučajeva, čini mi se) nije bio ono što nazivamo DNOM.


ja nešto kontam da bi moje dno bilo kad bih overio usred nekog bitnog, prometnog mesta.. negde gde bi to video neko ko ne bi trebalo to da vidi..
takva bedna smrt tipa da me rodjeno dete zatekne mrtvog, sa ganom u ruci (ili me vidi isto takvog, samo ne LIVE nego u novinama ili na TVu) to bi meni bilo dno...ostalo sam već nekako preživeo..
čini mi se da za narkomane, više nego za "normalne" važi ona ŽIV SE ČOVEK NA SVAŠTA NAVIKNE...
da zaključim, za mene DNO NE POSTOJI... previše puta sam ga dotakao da bi to sad značilo išta više od obične troslovne reči..


znate još kako kažu, parafraziraću, jer nemam predstavu ko je to i kada rekao: PROKLETI SU OPASNI JER ZNAJU DA MOGU DA PREŽIVE!

JBG!
jbg, ajd šarajte još na ovu temu, jer kontam da je nismo sasvim iscrpeli..

ili probajte ovako:

za koje momente u svojim životima ste pomislili da su DNO (a ispostavilo se da oni to nisu..)

[klara60]

[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=H43Cg8rpghI[/youtube]

[jana]

Kako sjedi ova maca,klara,bas sam se nasmijala od sveg srca!

[klara60]

Draga Jano,
bas mi je drago da ste se nasmijali...

Pokusali smo djeca i ja da i naseg macka stavimo da ovako sjedi, ali ne uspjeva nam. Izgleda da on jos nije dotakao dna...Mada, u poslijednja vrijeme prespava cijeli dan, oci mu se nocu sjaje. Damo mu da jede, a on i dalje ima nekih primjedbi, ocigledno prebacuje neku krivicu na nas. Kad ode napolje, nema ga satima...A tek drustvo kakvo ima?!Strasno! Svi oblijecu oko kuce i crni i sareni, bijeli, zuti...ama svakakvi, a nikome ne znam imena. On tako lezi, vidim nesto napet, pa kad cuje nekog od njih uznemiri se, onda oni nesto u siframa govore i njega ne mozes zadrzati da ne ode. Par puta sam ga uhvatila da nesto "steka"...
Cudan neki macak! :smt017

[AnAna_mo]

Klaro, mislim da se vaš mačak drogira!

[PsyTechGirl]

Ja bas sada (ili tek sada) mogu da vam dam definiciju MOG DNA, posto sam pre nekoliko dana bila u poseti kod mojih u Novom Sadu, prvi put posle svega sto mi se desilo tamo..
Znaci, nije mi bilo dovoljno sto smo decko (sa kojim sam bila tada skoro 5god) i ja pali, nije bilo dovoljno sto je on zavrsio u zatvoru i sto sam shvatila da moja zamisao o idili i harmoniji sa njim vise nema smisla. Nije bilo dovoljno ni sto mi je mama sasznala da sam navucena, sto je saznala za dugove kod kamatasa, sto je sve dugove sa momkovim roditeljima namirila, pa cak ni to sto nikome od rodbine nije rekla nego je celu sebe ulozila da mi pomogne, da me skine i vrati u normalan zivot.. Tada sam nekim taktikama a mozda cak i pustom srecom zaobisla tvorza i svu sramotu od rodbine, ali mi je tacno to trebalo da zauvek prestanem..
Posle par meseci nasla sam se u Novom Sadu.. nisam bila par godina i tek sto sam stigla.. Dobila sam terapiju, dr predlozio blokatore.. Kako smo mama i ja bile nedovoljno upucene u pricu sa blokatorima, ja sam ih ponela sa sobom sa tim da pocnem u NS-u daih pijem. Uzela sam dva kvotera da imam za put i kad stignem da se iscooliram i onda prelazim na blokatore.. Uzela sam blok dva sata posle dopa..
Mozete zamisliti sta mi se desilo..a ja sama u stanu, niko jos ne zna ni da sam dosla, mama u CG (jedina koja zna za moj problem)..
Tada je poceo pakao da se desava.. Postajalo je tako hladno, tresla sam se, pocela da padam u komu.. Zvala sam hitnu pomoc, nisu hteli da dodju.. Govnari kazu da hitna ne dolazi za slucajeve vezane za drogu, nego da dodjem nekako do psihijatrije..
Kako do psihijatrije kad vise ne znam gde se nalazim..
Tada krece zurka..
Nazvala sam mamu u CG i rekla joj sve, ona je onda nazvala tetku u NS i njoj objasnila sve i rekla joj da hitno ide kod mene u stan. Dosle su tetka i sestra, ja vec skoro nisam bila svesna.. Zvale su taxii ondele me u njega.. Do psihijatrije, pitanje koliko samcega uzimala, tetka prica u moje ime.. inekcija.. povratak u kola.. odneli me u krevet, ponovo gubim svest.. Budim se kad oko mene tata, njegova sadasnja zena, baba i deda, tetka i teca, sestra... Katastrofa.. Svi oko mene i iznad mog kreveta.. Mama nece ni da dodje iz CG da me vidi, nakljukana tabltama samo hoce da se ubije..
Cujem pricu kako baba i deda hoce da me vode u vinograd da tamo radim i budem sa njima narednih 1-2god, cujem tatu kako govori da treba da idem sa njim.. i odlazim sa tatom kod njegove nove zene u kucu.. Zeljna rodbine i prijatelja u Novom Sadu ja sam preko 10 dana bila u kuci, tata mi je davao svako jutro blokatore, nigde nisam mogla da idem bez njegovog nadzora. Svi su sve saznali. Nabavili su mi literaturu, raspitali se o svemu i dooobro se usrali..
Posle sam isla i kod striceva sa tatom i kod druge babe i kod drugog dede.. Svima smo sve rekli.. Pojela me je sramota .. Niko me nije previse kritikovao jer svi znaju da sam imala sranje detinjstv, ali nekako sa ja sama od sebe vise ocekivala.. Sama sam sebe razocarala kada sam se medju svojima nasla sama pred sobom..
I to je bilo moje DNO. Od tada je proslo vise od dve i po godine da mi nije ni palo na pamet da bih mogla ponovo da uzmem. Vratila sam se u CG.
Ni jedan uzitak nije vredan tog bola, patnje, sramote i ponizenja pred mojim najmilijima..
To je bio jedan jako nizak udarac koji sam zadala i sebi i svima oko sebe..
Sad planiram da zadajem kvalitetnije strike-ove. Hocu da zaradim neke dobre pare, budem uspesna u svom poslu i vidim sta mogu najbolje da izvucem iz obog usranog zivota. A ne da ga jebena gudra prozivi umesto mene..

[Jelena]

U zadnje vrijeme se pitam da li je baš neophodno da narkoman dođe do dna prije nego što krene da se liječi, da traži pomoć?
I ako jeste potrebno doći do dna, zanima me šta je bilo vaše "dno"?

aaaa, da, da potrebno je doci do dna, na zalost ja sam se dugo vremena pitala kada cu vise okinuti o dno

pa eto da podijelim svoje dno sa vama desilo se to prije davne hmm... da se sjetim.. pa ima vec preko 4 i pol godine, ako ne i 5 i pol. U tom trenutku stvarno nisam ni sanjala da ce to biti zadnji put. Eto, ukratko, nasla sam se sa ekipom ( ne sa svojom stalnom, nego bas sa nekim klosarima ), razvalili smo se, ja sam se izvrnula i niceg se ne sjecam. Kad sam dosla k sebi, jedan od njih me poceo zajebavati da su mi svasta radili dok sam bila izvrnuta, da su me pipkali, skidali itd. Sama pomisao da se to stvarno moglo dogoditi, a da ja o tome ne bi imala ni pojma je bilo moje dno dna.
Kasnije sam saznala od drugih da se nista nije desilo ( sto mi je i logicno obzirom da smo svi bili zabijaeni ) , ali ipak.. ta slika mi nikada nece izaci iz glave. . slika onoga sto je moglo biti.

eto, moje dno dna za svih da vide

[Param-parcad]

U zadnje vrijeme se pitam da li je baš neophodno da narkoman dođe do dna prije nego što krene da se liječi, da traži pomoć?
I ako jeste potrebno doći do dna, zanima me šta je bilo vaše "dno"?

aaaa, da, da potrebno je doci do dna, na zalost ja sam se dugo vremena pitala kada cu vise okinuti o dno

pa eto da podijelim svoje dno sa vama desilo se to prije davne hmm... da se sjetim.. pa ima vec preko 4 i pol godine, ako ne i 5 i pol. U tom trenutku stvarno nisam ni sanjala da ce to biti zadnji put. Eto, ukratko, nasla sam se sa ekipom ( ne sa svojom stalnom, nego bas sa nekim klosarima ), razvalili smo se, ja sam se izvrnula i niceg se ne sjecam. Kad sam dosla k sebi, jedan od njih me poceo zajebavati da su mi svasta radili dok sam bila izvrnuta, da su me pipkali, skidali itd. Sama pomisao da se to stvarno moglo dogoditi, a da ja o tome ne bi imala ni pojma je bilo moje dno dna.
Kasnije sam saznala od drugih da se nista nije desilo ( sto mi je i logicno obzirom da smo svi bili zabijaeni ) , ali ipak.. ta slika mi nikada nece izaci iz glave. . slika onoga sto je moglo biti.

eto, moje dno dna za svih da vide

to ti se ne zove dno,dna...to se zove mlados`,ludos`

[Jelena]

to ti se ne zove dno,dna...to se zove mlados`,ludos` [/quote]


haha
a cuj, nakon jedno 8 godina pucanja i svega sto mi se izdesavalo., to stvarno je bilo moje dno.
Definitivno kazem "moje", jer je to bio onaj jedan događaj preko kojeg moj ego jednostavno nije mogao proci. Da se razumijemo, bilo je tu svega i svacega, od krađe, prodavanja, preprodavanja, ljecenja, psihijatara, institucija, mrtvih prijatelja.. ali nista, bas nista od toga nije bilo moje dno., cak ni oni trenuci kada bi se pucala u negdje, doslovno tako da sjedim u smeću i molila Boga da me vise uzme.. ni to nije bilo moje dno.
ovaj dogadjaj je ipak bio previse., napokon!

zanimljiva je ta diskusija o dnu., sada kada pricam sa nekim ljudima iz tog vremena sa kojima sam ostala dobra i koji su se uspjeli izvuci, svatko ima svoje dno., i onda kada ti ga ispricaju tebi se taj dogadjaj ne cini kao nesto posebno.. ali to je ona razlika, jer svatko od nas Ipak ima tu granicu preko koje ne moze prijeci. Ono najstrasnije je predkraj kada se vise svaki dan molis Bogu da te uzme i da vec jednom bude kraj i uopce ne vidis sto bi se to trebalo desiti da prestanes.. i onda, događaj, najednom.. i to je kraj