Znacaj psihologa

[klara60]

Vidim u poslijednje vrijeme se vode tihe polemike na pojedinim temama o znacaju psihologa u lijecenju narkomanije, rješavanju bitnih problema adolescencije i sl. pa smatram da bi bilo dobro otvoriti temu o znacaju psihologa na kojoj bi se iznijela razna iskustva.
Evo ja cu poceti:
MOJE ISKUSTVO SA PSIHOLOGOM U LIJECENJU MOJE KCERKE:
U vrijeme kada sam naslucivala da moja kcerka ima neke veze sa PAS (ona poznata roditeljska: kad nesto kao sumnja, boji se, ali nece sebi da prizna ili je nedovoljno edukovan ili sve prepisuje onome-»mladost-ludost« itd.) ipak sam pokusala odvesti kcerku psihologu. U jednom od tih pokusaja sam i uspjela da zajedno posjetimo psihologa, mada je kod kcerke bila prisutna ona bezvoljnost u stilu : »Hajde, idemo da te skinem s dnevnog reda«. Takvo je raspolozenje pokazala i kod psihologa-odgovara ona na pitanja, vrti se u stolici, nestrpljiva, vidi se da jedva ceka kraj razgovoru, dr je zapitkuje, ona nonsalantno odgovara i onda, kad joj je valjda »pukao film« sruci sve na mene-kako je ja gusim, kontrolisem, mjesam joj se u fax. pritiscem...itd..itd...Po izlasku iz ordinacije , ja sva izgubljena,zbunjena, a kcekrka s visine komentarise izgled, znanje, strucnost psihologa, sve u stilu-nema ona pojma, bas je bez veze itd.itd. Uglavnom razocarenje...Kcerka sve gora i gora...Opet ja pritisak na nju-idemo psihologu.Natjeram je, uzmem uputu,a ona postavlja uslov da ide sama. Pustim je, i ona normalno umjesto psihologu ode na shemu.Odem ja sama psihologu, popricam s doktoricom, trazim savjet,ali joj i ostavim svoj broj mob. Da ako nesto bude alarmantno (a to je ona sumnja na narkotike) da mi javi, a da ja ne odam izvor informacija...Kako su se stvari pogorsavale, ja nekako opet uspijem da kcerku odvedem tom psihologu. Ona odmah ukljuci i psihijatra, pocinju prve analize, psihijatar daje svoje misljenje, terapiju i prvi uput za bolnicu (tada smo bili skoncentrisani na bulimiju). U svemu tome isplivava narkomanija...I tako da ne duzim, nasi odlasci psihologu postaju redovni. Moja kcerka sada mjenja pricu, postaje iskrena, sama trazi pomoc u rjesavanju svojih dilema i sl. i postaje veoma bliska sa tim psihologom. Svaki susret je sve bolji i bolji-analiziraju zajednicki uzroke bulimiji, narkomaniji (ja sam cesto samo nijemi posmatrac njihovih susreta, ali odrzavam kontakt sa tom doktoricom, kad je frka odem i sama kod nje po savjet, nazovem je i sl)...
Nikada joj psiholog nije propisao neki lijek (uvijek bi zvala psihijatra da to ucini, koga je takodje zvala da vidi kako se moja kcerka u svemu popravila-jer je ova u medjuvremenu postala njihova miljenica-ne znam razlog mozda sto kcerka zna biti umiljata ili jos bitnije-sto su oni u njoj vidjeli svoju pobjedu...).Napominjem da tim doktorima nisam davala nikakav novac, mito i sl. (inace sam veliki protivnik toga), tek kasnije znala bih na zakazan susret odnijet cokoladu ili cvijece (a ko to ne bi iz zahvalnosti?!). Nakon godinu i nesto kontakta sa tim psihologom ni kcerka ni ja nemamoone prave rijeci da joj zahvalimo...
Epilog: Psiholog ne lijeci na klasican nacin. On podstice kratkim i efektnim pitanjima osobu da se otvori, da sama prica,izvuce sjecanja, eventualno traumu, da glasno razmislja i onda da zajednicki analiziraju moguce uzroke nekom problemu, da polako natjera (inspirise, zainteresuje) tu osobu da SAMA rjesava problem po problem...
Nesto slicno je i u religiji, kada osoba na pr.ode na ispovjest ili odgovore trazi u vjerskim knjigama-odgovori se sami nude, samo ih ta osoba treba pronaci.
Nastojala sam biti sto kraca (vidim nije mi bas uspjelo), ali nadam se da ce se razviti diskusija o ovome, u kojoj cu i ja uzeti ucesca, kako bi sto detaljnije iznijela svoja iskustva na temu znacaj psihologa.

[Fela Kuti]

Klaro, moram priznati da ja nisam primetio da ovde neko osporava znacaj psihologa, ali i ako je tako, to svakako
ne bi bilo nista novo jos od kada je Eyesenck pre pola veka prvi poceo da osporava znacaj psihoanalize.
Zelim i da se osvrnem na jednu recenicu u kojoj ste po meni odlicno primetili ono glavno:

Nesto slicno je i u religiji, kada osoba na pr.ode na ispovjest ili odgovore trazi u vjerskim knjigama-odgovori se sami nude, samo ih ta osoba treba pronaci.

Naime, psihologija je napretkom nauke nadomestila upravo ono sto su ljudi svojevremeno "trazili"
odlazeci kod svestenika kao osoba sa najvecim iskustvom. Sustina, narocito psihoanalize, i jeste u tome
da nam se ukaze kako da pomognemo sami sebi umesto da dobijamo savete i uputstva sta treba da radimo.
Glavni cilj psihoterapije (bar kako sam ga ja shvatio) je da nam pomogne da sto bolje upoznamo sami sebe
i da nas nauci kako da se menjamo menjajuci svoje stavove, dok se psihijatri bave otklanjanjem
simptoma, a u kasnijem lecenju uklanjanju uzroka bolesti.

U svakom slucaju, iako joj se zbog emocionalnog karaktera moze osporavati status naucne discipline,
niko ne moze osporiti svrsishodnost psihoterapije i samim tim znacaj psihologa u savremenom svetu.

[klara60]

Fela Kuti,
nisam mislila reci da neko osporava znacaj psihologa, ali u nekim postovima sam prepoznala ono klasicno na pocetku-sto je bilo i kod moje kcerke, "Sta oni znaju, samo trepce i nesto me bez veze pita..." i ono ocekivanje da ce se od jednog susreta rijesiti svi problemi. Zeljela sam da te "nevjerne Tome" shvate znacaj odlaska psihologu, pa ako im se neki bas ne dopada, da pokusaju pronaci drugog...uglavnom da ih ne zaobilaze.

[YugoS]

Ja ni dan danas ne mogu da razumijem moj negativni odnos spram psihologije,koji sam imao do prije godinu i po'-dvije.
Znam ja razlog,ali ne mogu da razumijem zasto nisam davao sansu psiholozima da mi bar pridju,kao sto sam davao sansu skoro svima,od Sajntologa,sekti, raznih religiskih skupina do raznoraznih budalasa,guruua,baba gatara,raznih Hodza "zapisnicara" i sl.

Moj prvi susret sa psihologom desio se "pod moranjem",cisto da ispostujem proceduru ulaska u metadonski program u Njemackoj.
Sjecam se da se zena,moj psiholog ono bas zainteresovala za moj slucaj.Posebno joj je bio interesantan podatak da sam postao ovisnik prilicno "kasno",kao i da vodim prilicno "normalan" zivot,skroz drugaciji nego sto je narkomanski sablon.

Ja sam zeni ispricao skoro sve sto me je zadesilo u zivotu,ali sam isto tako pokusao da je izsarmiram,da bi me oslobodila dodatnih "muka" i nekih prica u koje nisam zelio da vjerujem.
Na zalost,moj naum je uspio i zena je sa iskrenim zalom odustala od mene-idiota.

Ipak,meni se dobro urezala njena recenica pri rastanku.Rekla je otprilike-OK Yugo,vidim da nisi jos spreman,ali upamti bar da se Ovisnik ne postaje zbog radoznalosti i avanturizma,posebno ne u tvojim godinama i da razlog tvoje ovisnosti postoji negdje duboko u tebi !

Danas znam da je bila 100% u pravu-Dokazano !