Knjiga koju trenutno čitam

[StopBup]

Većina očeva koji imaju ćerku i sina, ili sinove i ćerke, više vole ćerke, i osetljiviji su na njih nego na sinove.

Čiča Gorija sam "pročitao" iz interpretacija, morao sam u gimnaziji, bila mi je to lektira.

Balzak i jeste realista čini mi se...

Na selu mi je ta knjiga, pa nmg da vidim. Mislim stotinak str. Mama je pročitala, kaže da je njoj značila, ali kaže da bi to bolje bilo mlađima da pročitaju, ono fazon ona ima dosta godina da bi sad nešto ekstremno vežbala tu tehniku, nešto mi je pričala da tipa treba dijagonalno da se čita.

[Akkasha Come Back]

Sećam se u tvorza sede u TV sali 4 devojke iz sobe br.2 i čekaju seriju. Jedna od njih ima knjigu "Ja sam legenda" (poznatiji je film, sa Vil Smitom, ali uopšte nije kao knjiga).
Ja: A koliko traje ta vaša serija?
- 2 epizode po 45 minuta, sat vremena sa reklamama je jedna epizoda.
Ja: a koliko strana ima knjiga?
- S: 220
Ja: "Može ovako: ti meni daš knjigu, evo ja ću da je čitam ovde. Kada se završi druga epizoda, ja ti knjigu vraćam, bez obzira da li sam je pročitala ili nisam. Može tako, nemaš šta da izgubiš a meni će značiti?"
- K. "Eeee, daj joj knjigu! Baš me zanima da li će uspeti!"
(Ostale devojke "Daj joj, daj joj, nemoguće, 220 strana!")

I pale i opklade
Ja sednem, počnem. Završi se prva epizoda, negde sam na sredini.
Završi se i druga epizoda. Ja sklapam knjigu, dajem S. i kažem "Nisam uspela- ipak, hvala, evo knjige, dogovor je dogovor"
K. "A do koje si str. stigla?"
Ja: 210.
K. "Šta, samo 10 stranica još?!"
Ja: "Da"
K. "Daj joj da pročita tih 10 stranica!"
I ja pročitam za nekoliko minuta. Eto anegdote. Ujedno upoznam devojke i sprijateljim se. Imala sam sreće, bila sam kad je bila dobra "ekipa".

[StopBup]

Ja mogu da prelistam knjigu, pa da je posle čitam iz glave.

Probaću i ja da naučim to brzo čitanje, ali sad mi se baš kao što ti reče gustira, nije mi do nekog brzog čitanja trenutno...

Neka polako i na miru zarasta ovaj moj mozak.

Zezam se za ono čitanje iz glave, haha.

[Akkasha Come Back]

Hahaha, ja prvo pomislila da nas lažeš kod prve rečenice, posle mi pade kamen sa srca, zezaš

Setih se jedne poznanice, ona ima takozvanu foto memoriju. Mada nije nešto pametna. Završila je 2 faksa, političke nauke i ne znam šta beše drugi, ali totalno je maaaalčice iznad proseka sa inteligencijom.
Čudo je ta fotografska memorija. I retka pojava.

[StopBup]

JOVAN DUČIĆ

Zavet

Reče mi moj Tvorac u veliko jutro:
Čoveče, digni se i javi u ploti.
I u svoj taštoj i pustoj nagoti,
Idi kobnom stazom koju budeš utro.

Bićeš silnik svemu kad i žrtva svačem;
Živeće u tebi isti čas – znaj čuda –
Prorok, lakrdijaš, kralj i njegov luda,
Rob s lancem o vratu, i osvetnik s mačem.

No bićeš neveran i bolu i sreći;
Sumnja će ti dojku otrovanu dati;
I bez tople vere ti ćeš mene zvati,
I bez prave sumnje mene se odreći.

Svagda, kao krila, te sumnje beskrajne
Nad svačim će tebe da drže visoko,
Dokle ne zatvoriš bolno svoje oko
Na međi večite istine i tajne.

Tako, kao odjek u samotnu goru,
Vratiće se putem koji meni vodi,
Tvoj duh, sav okupan u večnoj slobodi –
Kao crna ptica u sunčanom moru.


Žena

Ja snevam o ženi, većoj no sve žene,
čija će lepota biti tajna svima,
što je kao Božji dah u prostorima,
koji ne dotače nikog osim mene.

Njen čar da je moje veliko otkriće;
da mirno prisustvo te čudesne žene
ne razume više niko osim mene,
osim moje večno očarano biće.

I pred čijom gordom lepotom od sviju
samo ja otvorih oči očarane,
i srce ko crni cvet iz gluhe strane,
nevidljive kapi dok na njega liju.

I njena lepota, tako nedogledna,
neobeščašćena hvalama glupaka,
da obiđe tiho, kao snoplje zraka,
sve tamne puteve duše, samo jedne.

I ja ključar čudne lepote, da s tajnom
srećom vidim jasno da je ova žena
od istoga svetlog tkiva načinjena
od koga i bolni moj san o beskrajnom.


Evo ovo su dve pesme iz zbirke pesama Jovana Ducica koju citam u zadnje vreme.

Ne znam nikog sa fotografskim pamcenjem. Dobro je to, redak dar.

[Akkasha Come Back]

Lepo nam ide tema
Ja danas nisam čitala ništa, ustvari jesam malo "Politikin zabavnik" haha
Eto odakle znam svašta nešto pomalo! Dobre su to novine, bukvalno miks znanja i informacija.

[Akkasha Come Back]

Razočarala sam se u Balzaka. Ne u njegovu knjigu, nego u njega.
Lepo on piše, nije dosadan ni naporan, ali fali ono "iz srca".
Prosto se vidi, oseća da je pisao za pare. Drugačije je kada pisac piše "iz duše", više da bi eto, prosto- napisao, nego što se nada novcu od prodaje.

Osetim tako, već na 60-oj strani da je ovo napisano "za pare". Nisam uopšte istraživala pisca ranije ali ovog puta (sad je lako istražiti kad postoji internet) da, i nađem upravo ono što sam i naslutila, ukratko: čovek napiše knjigu i to na brzinu za ono vreme, za 2 meseca (dok su drugim piscima trebale godine!) kad mu dođu uterivači dugova. Taj rad.

Eto...to su neki moji utisci.

Ima li neko neku preporuku?

[Akkasha Come Back]

Evo i ovde da napišem.
Najnovije što sam pročitala: Oto Vajninger "Pol i karakter".
Manje poznato delo, koje su uglavnom čitali filozofi međusobno.

Upravo sam "tupila" o njemu i delu na temi "Moj kut(ak)", pa da ne ponavljam.

Oto Vajninger je bio genije (delo je čisto filozofsko, da se razumemo) koga mnogi odbijaju da pročitaju jer unapred misle da bi bilo gubljenje vremena čitati 595 strana nekoga ko je izvršio samoubistvo sa samo 23.

Neki moj osvrt na delo, ukratko:

Sviđa mi se njegova "jednačina" gde je za ženu idealan muškarac koji ima oniliko ženskosti koliko ona ima muškosti, tako da u tom paru imamo potpunog muškarca i potpunu ženu, tj idealan odnos M/Ž.

Genijalac visokih moralnih načela, mislim da je njegova izjava kako je "dužnost svakog čoveka koji oseti da postaje zao je da se ubije" ... lično za mene je vitez misli.

Nije ni ženomrzac, čak je uzeo primer "mržnje" da objasni kako u tom slučaju onaj koji mrzi nije ništa bolji od onog što ili koga mrzi.
Ja uopšte nisam videla "mržnju" prema ženama u ovoj knjizi.
Možda što previše čitam ove naše forumaške mizoginiste na forumima.

Jeste rekao jednu istinu, ali istina je i zašto bi kao takva onda bila uvredljiva- žene su glupe jer veruju u muško zaklinjanje u ljubav. To je tačno.
Ali ima i nastavak, raspalio je po muškarcima itekako, kako muškarac ženu gleda kao svojinu, kako muškarac kad uslovno rečeno voli ženu ustvari voli sam sebe; kako ništa gore nema nego kad muškarci ženama prebacuju neplodnost...itd, itd.

Lično Šopenhauera ne volim, taj je zapravo istinski ženomrzac (da, to je Vajninger i rekao za njega).

("Dok Šopenhauer nije imao razumevanja za višu erotiku već samo za čulnu seksualnost"
.
"...nemaju razumevanja za nadseksualni odnos prema ženi. Tako je i sa Šopenhauerom: bio je čovek koji je krajnje patio usled polnog nagona, ali nikada nije voleo...")

Itd.

[Akkasha Come Back]

Čitam po hiljaditi put Margaret Klark, Australijska književnica i "Povratak na pravi put".
Već sam noćas pročitala pola knjige (300 str.) jer nisam mogla da spavam, međutim odlična knjiga koju doživljavam potpuno drugačije sada. Valjda što sam strejt.

Da nađem sliku...

[Akkasha Come Back]

Prvo copy/paste za osvrt na knjigu, nmg sve odjednom jbg

Margaret Klark
"Povratak na pravi put"

Australija. Zemlja ljudi na socijalnoj pomoći, tako je ja vidim. Australiju.

Margaret Klark sa takvom lakoćom piše o deci koja žive po tunelima Sidneja, da sam jedva poverovala da je ovo napisala odrasla žena, u formi dnevnika jedne petnaestogodišnjakinje.

Neko je skoro pomenuo da bi u lektiru trebalo uvesti "Mi, deca sa stanice ZOO" (govorilo se o nepostojećim odnosno neadekvatnim knjigama koje su tinejdž lektire u Srbiji) što ja nikako ne bih odobrila. Koliko god strašna bila, ta knjiga mami a ne odvraća od drogiranja.

Ova knjiga je sasvim druga priča. Margaret Klark nije "štedela" svoje likove, ima tu i silovanja i heroina, ali je napisana i opisana na način koji nikada nisam videla-da ti ne pripadne muka dok čitaš, a najvažnije je što bi ta knjiga stvarno mogla biti korisna u prevenciji narkomanije, što se ne može reći za "Stanicu ZOO".

I stariji mogu da je čitaju jer je neverovatno pitka i zanimljiva, ja je čitam ne znam koji put.

Glavni lik, petnaestogodišnja devojčica je u nekim slučajevima inteligentna, odlično zapaža, odlično se snalazi u vrlo teškim okolnostima, dok sa druge strane upada u zamku kao najveća glupača. Bukvalno. Neverovatan i vrlo živopisan lik čijim mislima ćete se diviti, kao i zrelosti sa samo 15 godina, a istovremeno ćete osetiti poriv da viknete "Ne idi tamo!" u nekim drugim momentima... Neverovatna knjiga.