NE ZELIM NAZAD......

[Sonja]

Posto dugo nisam bila na forumu i pre par dana sam pocela aktivnije da dolazim, evo bas sada sam citala neke komentare na moju pesmu.....i hvala vam. Jednom sam pricala kako uvek kada je lose, imam nesto cega se setim i ne zelim tamo da se vratim vise nikada.... Mozda je surovo, u nekim trenucima i vulgarno, ali tako je.....znate i sami...
To je neki moj stari tekst, deo price i ide bas ovako...


Boli me ..sve me boli....Cas mi je toplo, cas mi je hladno, podilazi me jeza, boli me koza. Subota je....tek sto sam se probudila, ne znam ni kakvo je vreme napolju, roletne su mi odavno na prozoru i ne pamtim kada sam ih poslednji put otvorila. Imam dva osecanja, dva stanja - krizu i .....i ono drugo. Kada ste podeljeni na ova dva stanja nista vam ostalo nije bitno a narocito vam se jebe kakvo je vreme napolju. Nisam ostavila nista za ujutru. Ne smem da ustanem, bice mi jos gore, sve me boli. Pipam rukama po stolcicu ne bih li negde napipala cigaru. Jos ne otvaram oci, ne mogu. Sva sam oblivena onim odvratnim lepljivim znojem, boze kako smrdim. Pokusavam da napipam upaljac, ne ide mi. Moram da "progledam". Boje mi se razlivaju, ne vidim nista, osecam kako mi vena u glavi pulsira i imam osecaj da ce mi zenice od sve njihove sirine, iscureti iz oka. Ko ce sada da ustaje...odlicno, evo malo kafe ostala je od sinoc. Uzimam gutljaj i...da, znala sam da cu da se zajebem. Provala "oblaka" ,ne, ne opet. U sledecem trenutku sedim na WC solji i ne znam sta izlazi iz mene i zalim sto nemam bar jos tri otvora da ovo sranje brze izadje. Ne znam da li znate kakav je osecaj povracati po sebi, pisati i na bulju i na onu stvar istovremeno, plakati, kijati......da li sam izostavila jos nesto? Ma kenja vam svaka pora koju imate.Jedina uteha u tom jedinstevnom spoju sa savrsenom keramickom napravom mi je da sam dobro kako cu biti za pola sata. Sledeci korak: "Gde da nabavim novac?" O boze, samo da ovo sranje izadje, smislicu vec nesto.
Znate, tuzno je kada posle ovakve scene nemate snage ni da se istusirate, toliko mi je hladno. Kvasim peskir i brisem se. Uvijena u cebe sedim na krevetu sa telefonskim imenikom u ruci, kao da se nadam da mi je neko preko noci upisao neki novi broj i kada ustanem okrenem i odem po pare. Ali u ovakvim trenucima optimizam je cudo : )
Naravno da nemam koga da zovem, ne ..ovoga ne mogu vec dugujem, ovaj mi sigurno nece dati, ovaj nije tu. na ler vise ne daju, duzna sam...mnogo. Nemam gde da nabavim novac!!! I cudno je to kako se svako jutro budite sa tom spoznajom i svaki put se najiskrenije iznenadite, a jutra su vam ista unazad minimum godinu dana, ali svaki put, bas kao sto je svaki novi dan, tako je i vase iznenadjenje novo. Moram na ler, kada se "sredim" smislicu vec kako cu vratiti. Okrecem broj, ne znam ga na pamet, vec kao kod vrhunskih muzicara prsti vam imaju vec razradjenu motoriku...