Forum za podršku u oporavku

Osecam mrznju svuda oko sebe...Mrtvacka tisina kojase u trenutku, u samo jednom jedinom trenutku pretvara u najuzasnije krike zla.
Pogledi koji me pomno prate,svaki moj korak,svaku nemu rec...i sve to sa mrznjom.
Senke sa kojima sam se pomirila jer znam da cemo ipak na kraju svega umreti zajedno. Svi mi. I glasovi i koraci.
Stalno su tu,oko mene, u meni. Prate me i mrze. Kvare mi iluzije suncanog jutra, prohladne mirisne rose, mirise svezeg vazduha, ukusa vode, kvare mi iluzije zivota.
Ne dozvoljavaju mi da spavam u tom svetu.
Zasto me mrze. Jr ponekad sam ja jaca i pobedim ih.
Uspem da ih zavarami pobegnem. Ali oni se vrate...
Uvek me nadju!

sta se danas desava sa tobom?jesi li uspela da se izboris?

Ne znam vise ni sama.....toliko je pogresnih ljudi koji me okruzuju da vise ne znam sta da radim. Mislim da sam ipak donekle uspela da se izborim ali mi je i dalje potrebna pomoc prijatelja kojih nazalost nisam nikad ni imala. Sve u svemu bolje sam nego ranije.

Rasteraj tu mracnu gomilu.....Mislim da mi najgore emocije prouzrokuje kada moram da gledam, slusam, radim nesto sto nisam....jednostavno nisam ja....
Da li imas izbora ili moras da provodis vreme sa tim ljudima?



S.