Droga ostaje u srcu!

[Fanatik]

Ljudi nemojte sebe lagati.Ovisnuiku droga uvijek ostaje u srcu, pa makar bilo to za 10,15,20 god, ona ce uvijek biti tu negdje.
Svi koji kazu da nemaju osjecaj onaj ( dobro svi znamo o kojem osjecaju govorim) LAZU, svi imaju taj osjecaj.I on ce uvijek ostati do kraja zivota prisutan u nasim glavama.I zasto onda svi doktori kazu DA JE OVISNOST BOLEST KOJA SE LIJECI CITAV ZIVOT!!!
Ova recenica GOVORI SVE!!!!

[Titanik1]

U pravu si prijatelju-nikada "to" nece izaci iz nasih glava!!!

[Vlado_M]

Ma dobro, ali sa vremenom je sve lakse podnijeti sranje... Kao neka cura u koju si bi zaljubljen, ali se stvari uzjebale i veza se raspala pod zaguljenom lavinom zivota.

I nije vise svaki dan nova borba. Tu i tamo covjeku naleti zuta minuta, malo mu fali da nazove dilera, ali to ipak ne uradi. Precka. Stativa. Ofsajd... Ali sve rjedje.

Prvih nekoliko mjeseci je tesko. Dok ne naucis pricati sa ljudima, druziti se i ponasati cist. Dok te svakodnevica ne proguta, sazvace i ispljune... Poslije postaje rutina.

Vrijeme lijeci.

[sunrise]

Tocno Vlado. Isto tako, ja sam primijetila kod sebe da trenutno sasvim drukcije reagiram na momente kad se javi ona zelja, bilo da je uzrokovana svadjom, problemima, svakodnevnicom, ili kad vidim sredjene ljude ili dilere...Uglavnom, prvi put kad sam tek bila friska na metadonu mi se dogodilo da sam bila totalno ispilana svime i uz to sam se posvadjala s deckom i skuzila da je to to, hocu ga, zelim ga, i ako nesto ne napravim idem ravno po njega. Izasla sam na cestu i nazvala svoju doktoricu i rekla joj da se pokusavam iskontrolirati i ne znam da li cu uspjeti taj dan te sate te momente izdrzati bez da odem po dop. Ona mi je ponudila da dodjem kod nje i da ce mi dati ili jos metadona ili cemo samo pricati ili ce mi dati neku tabletu. No, nije bilo potrebe, vec sam razgovor mi je pomogao da se skockam. I, to i dalje pokusavam prakticirati, kad vidim da me hvata, iskuliram se kako god mogu u tom trenutku. Istina, je ,nekako naucis zivjeti s tim, rutina ili tehnika ili sta god ti tad pomogne. No, svima bi savjetovala da se na neki nacin probaju pomoci prije nego posegnu za dopom jer opet lako ces ga uzet i kasnije ali nemoj tad, izguraj taj momenat. Ono, pobijedi jednom sebe

[sunrise]

Zvrky, to sto si pisala...za dop, i sredjene ljude na partiju i sve, ja mislim da ga ja ne bi mogla odbiti, da sam ja bila ti. To je maltene da mi je netko stavio crtu pred nos, to je ipak too much za mene. Ajde kad znam da netko ima i ja mogu kupiti od njega a to ne radim, to mi se skoro svaki dan desava. Evo, npr. bas nema ni tjedan dana ovome sto je bilo. Jedan lik je poklonio mom decku svoju jaknu, zimsku. Ja sam ju oprala i on ju je nosio vec skoro mjesec dana da bi jednog dana nasao unutra 1 mgra. Bacio je u prvu kantu. NO, ja sam si isla misliti kako to da ja nisam nasla, a bas sam mogla naci i obradovati se, sta bi napravila? Mozda bi uspjela ne uzeti, ma zicer bi uzela. A, u kojoj kanti? Ma, kako nisam napipala kad sam prala jaknu, kako nije ispalo iz masine,.Pa, i imala sam je na sebi jedan dan kad mi je bilo hladno na jobu, kako ja nisam nasla? Po tome znam da imam jos puno puno za raditi. A, opet, kad sam u stanu nasla mgra i decko je bio u prostoriji samnom, tad sam ispravno napravila i skrenula mu paznju. No, da sam samo, ja i on, mislim da bi izgubila

[zvrky]

Znam ja to sve zato sam tada i isla chelichila se kao ludak poslednji, jednostavno zelela sam da proverim i iskusam samu sebe, da sam tada uzela verovatno bi uzimala i sada...ne mogu opisati svaku sekundu kako sam se osecala i kakve su slike meni prolazile kroz glavu i kakve recenice i koje misli i sve u stotinkama mereno.....uzasan jedan osecaj koji mi je kasnije doneo bas nasuprot tome osecaj koji me je ispunio i ucinio srecnom...ne znam dal me kapiras i kako bi to pojednostavila da me skapiras i ti i bilo ko drugi,i sama ne znam kako sam uspela da iskuliram sve to ali jednostavno sam uspela,ceo mi se film u glavi odmotao i zamotao u par minuta....otisla sam kuci sa osmehom na licu...ne mogu reci da mi je bilo svejedno naravno da nije preznojila sam se milion puta u sekundi ...ma ne znam to sto sam sama sebi tada priredila mislim da ne bi uspela vise nikad na takav nacin....a ujedno tada sam sebe ojacala nemozes ni da zamislis koliko...tada sam prebrodila 70% svog problema sa takvim vrstama susreta ....heroin i ja u direktnom sukobu....u direktnoj svadji....ratu...borbi...ko je jaci...uzecu i izgubiti rat ili necu uzeti i dobiti makar deo bitke koju vodim,nije mi bilo nimalo lako ali sam se na povratku kuci osecala kao da sam najjaca na svetu,kao da mi niko nista vise ne moze....molim te reci mi da me bar malo razumes jer ja stvarno ne znam kako sve to da opisem,ni kako sam se osecala ni sta sam mislila ni kako sam uspela....stvarno ne znam blize od ovoga da objasnim...pozdrav svima i borite se jer vredi

[sunrise]

Hej, Zvrky, draga, razumijem te sto mi pokusavas opisati, i kako si se osjecala i sta ti je sve prolazilo u glavi i koja je to trebala biti snaga volje za odluciti ne, zajebi, necu te, nisi mi potreban, ovaj put ja te pobijedjujem. Bila sam u pribliznim situacijama, npr. da ga nadjem, na podu, mogla sam sakriti, no, reagirala sam ispravno i ukazala sam decku kojem sam ga dala te ga je bacio u wc. Ko zna koliko vremena i godina je on bio ispod kauca. Jednom mi je lik ponudio ako hocu da mi da, znaci on je imao i htio mi dati-prodati-pokloniti, nije bitno. Nisam uzela ali sam u minuti bila sva oznojena, to je bilo ono, na mom prilicnom pocetku bivanja na metadonu. Ali, da mi je situacija bila kao tebi, vec dato i spremno, ne znam da li bi pronasla snagu koju si ti pronasla i ne uzela ili tad odbila. To govorim. Jako velika odlucnost i snaga je potrebna za taj potez. I imas zasto biti ponosna na sebe. Meni se dogodi da sanjam npr i kao tu mi je, pred nosom i ja si govorim, necu, ne treba mi, sad nakon toliko truda i mjeseci, kako cu sebi pogledati u lice, kako cu doktorima reci da sam uzela, kako cu izaci na kraj s osjecajima, sa sama sobom i odlucim da ne uzmem. Isto tako, svaki dan, mi na U-Bahnskim stanicama likovi u prolazu govore, "bijelo, smedje", stalno ti neki vrag vuce paznju i tu isto treba biti jak, u svakodnevnom zivotu. Dvije godine je puno, budi ponosna draga

[saaale]

SAMO RECI NE !!!
SAMO RECI NE !!!
SAMO RECI NE !!!

[golden brown]

Citam ovo i nesto mislim , ZAJEBANO RODJACI. Nije lako skinuti se na par meseci, ali moze uz volju i pomoc ljudi oko sebe. Zajebana je ljubav. Kako prestati, ali stvarno prestati, voleti heroin. Jedna je stvar kad sam navucen kao magarac pa sam u sranju sa svih strana, pa me i ne radi vec mesecima (a mozda i godinama) a ja uzimam sve vise i vise, pa mrzim hors jer mrzim ceo svoj usrani zivot u tom trenutku. Ali kako prestati voleti onaj lajn horsa koji usnifas strejt i koji te pretvori u baladu, u duha bez tela. I ja sam posle mnogo vremena strejt skoro 4 meseca i nemam nameru da ponovo uzimam dop (bar nemam nameru Smile ) , ali ne mogu da prestanem da ga volim.

[perica]

STVARNA JE TA ZLATNO-BRAON LJUBAV. IAKO SAM STREJT OD PROSLOG PONEDELKA,MORACU OVAKO LEPO ,ESTETSKO-ZIVOTNO DA PREPISEM. JBG. STVARNO JE TAKO
I LOVE TO HATE YOU!