Forum za podršku u oporavku

Pre mesec i po sam napisala ovo pismo na jednom forumu na koji odlazim :

Dragi moji virtuelni prijatelji,
Nisam razmisljala preterano dugo o svojoj odluci da vam napisem ovo pismo, jednostavno sam osecala potrebu da vam toliko dugujem da se na kakav takav nacin oprostim od svih vas i zahvalim vam se na ogromnoj podrsci koju sam dobila na ovom forumu i divnim savetima!
Nije da nije pomoglo,naravno da jkeste ali ova moja odluka da prekinem zivot nema veze sa vama.
Mnogi ce od vas biti jako ljuti na mene dok budu ovo citali i reci ce da sam slabic i da sam kukavica.
Mnogi ce me mrzeti.
Mnogi ce biti tuzni.
Nemojte.
Nisam vam ja pisala bas o svemu sto sam radila u svom zivotu, mozda samo neki od vas znaju koliko sam trauma zadobila sa 21 godinu, i koliko sam toga presla, koliko je tu bilo jebenih hospitalizacija, bulimija, depresija, pokusaja suicida, narkomanije, odricanja, samoce...
Dokle sam dosla?
Sada sam posle dva dana dosla kuci.
Nisam jela ni spavala za to vreme jer nisam imala gde.
Mama i tata me se stide i ne zele me vise, pre neki dan nismo imali uobicajenu svadju jednostavno su mi bez ikakvog izraza na licu rekli da me ne zele vise i da se grdno kaju sto su me napravili.
Vucaram se svaki dan negde, ne znam ni gde odem ni sa kim...glumim "ludu Sanju" koju svi u drustvu gotive i koju znaju na svim rejvovima, kao pozitivnog lika. A ja sam tonula sve dublje i dublje....budila se u hotelu sa muskarcem koga ne poznajem, drogirala se svim i svacim ali uglavnom su to bile silne "brzine" kao speed, koka, kristali, exeri itd.
Propala sam i u izgledu.
Stidim se sama sebe jer vise ne znam kom svetu pripadam. Pokusala sam i na ovaj i na onaj nacin da zivim ali sebe sam dovela u takvu situaciju da ja planiram oruzanu pljacku i ostala sranja koja se mogu videti samo po glupim americkim filmovima!
Prijatelje nemam a i nikad nisam imala,
samo ne bih volela da mi neko od tih licemera dodje na sahranu.
Ali, ono, kao da cu ja znati to.
Uostalom mnogima cu ovim svojim cinom pomoci da se oslobode sramote, sljama i kurve koja ih je blatila celog zivota!
Ne znam na koji nacin cu to jos uraditi...
Veceras...
Idem na neku zurku i samo cu se izgubiti.
Jos jednom hvala vam velika,
i ostajete svi u mom srcu,
Zauvek, vasa,
PoisonEve

I zaista sam zelela i nameravala da se ubijem, doslo mi je do qrca svega i svog tog jebenog spida koji mi je sjebao mozak...

Otisla sam na more sa bratom, mamom i kumom i sve vreme pre toga sam mami uporno govorila da ne bi trebalo da idem i da ne zelim, ali ona me je naterala i bukvalno iceenila..
Ne, nravno da nisam zelela da se ubijem na letovanju....ali to je bilo jace od mene.
Prvo sam popila veliku dozu ksalola,bromanzepama, i litijuma, i NE, nisam samo legla u krevet ne go se cak lepo nasminkala i obukla najlepsu haljinu i krenula da setam pored mora na plazi....i sledece cega se secam je bolnica gde su mi ispumpali zeludac.
Koliko vec sledeceg dana isekla sam vene ali i to je jebeno proplao pa sad imam 4 kopce na ruci i oziljak ugasene cigarete na nozi!
Jadno i bedno se osecam zbog svega. Upropastila sam jebeno sve!
Sutra moram da idem u Palmoticevu i da lezim tamo ako odbijem (a hocu, jer najvise sto bi zelela je da budem da roditeljima pa i ako treba da dva puta dnevno idem u bolnicu) ako odbijem odmna u lazu!
Ne postoji izbor....
A ja proklinjem sve i svakog sto nisam umrla kad sam imala prilike...
Eto koliko sam ja daleko otisla i koliko sam svoje zdravlje narusila da sam krenula pa cak se i to dooobro navukla na speed samo da ne bi jela i da bi bila mrsava. I jesam uspela u toj ideji. I izgledam super. Ali mi je mozak skroz unisten za ovih par meseci toliko da sam krenula na letovanje sa mamom i bratom i posle par dana na moru dva puta pokusala suicid!
Jednostavno sam pala u takvu depresiju i vise mi nije bilo ni do cega. Ne kazem da mi je i sada stanje mnogo bolje.
To se sve izdesavalo u zadnjih par dana i dok kuckam ovaj post desna ruka me do jaja boli!

Sanjice, još uvek si na početku borbe koja s zove život! Krenula si onim težim, trnovitim putem iz samo tebi poznatih razloga! Nisi želela da se ubiješ već je to bio tvoj poziv u pomoć, način da privučeš pažnju! Zato si pronašla i nas ovde! Ostani, pokušaj da se otvoriš malo više! Ima ljudi voljnih da pomognu, kao i onih drugih! Dobrodošla i drži se lekara!

Draga Sanja,
nisi jedina sa takvim problemima. mislim da nas je na ovom forumu malo koji nismo pomisljali, pokusali isto sto si i ti.
svi smo mi lagali, krali, prodavali sve i svasta, i sebe i druge... postali sramota porodice, koja ne zna kako da se izbori sa nama i nasim problemima...
ja sam 3 godine bila na dopu. prva godina ajde jos nekako. bilo je i lepih trenutaka... ali ove druge dve su bile pakao... da ne pricam sta sam sve radila... samo cu ti reci da sam se svako jutro budila sa zeljom da me nema... nisam do wc mogla, a kamoli da se umijem, operem zube, nego sam takva isla na posao u frci i snalazila se nekako da se sredim, da mogu da radim, da hodam, da pricam...
i svaki put kada i uzmem dozu, sedim i kukam sta cu kako cu... nisam imala zelju da zivim... svaki dan smo momak i ja razmisljali kako da sebi prekratimo muke... sve smo pokusavali... i trodoni i metadon i neke klinike... i psiholozi, psihijatri... na kraju sam i mojima rekla... sama... da mi pomognu... nisu uspeli... mislila sam gotovo... ne treba da zivim tako... da mucim i njih i sebe. da se budim, ma nisam ni spavala... sa bolovima, povracanjem, FRKOM... strasnom frkom... pre 6 meseci mi je stvarno pukao film...i pokusala sam da se ubijem... prvo sam se izgutala lekova pa sam krenula da secem vene... lekovi mi srecom usporili krvarenje... i opet sam bila u agoniji... cak ni to nisam mogla kako valja da uradim....i nisam znala sta cu.
e, onda mi je drugarica rekla za tu kliniku u BGD i NS, i jedva sam moje nagovorila da odemo tamo... o klinici i lecenju sam pisala pod temom "Pozdrav".... i momak i ja smo sada kao novi... primamo terapiju... osecamo se kao nekada... kao novi... vratila mi se zelja za zivotom... radim, ucim, setam, trcim, vozim bike...MA ZIVIM.
ako ti vec u Palmoticevoj ne odgovara nagovori svoje da te odvedu na ovu privatnu kliniku... stvarno su fenomenalni... jako se osecas prijatno kod njih... meni je tih prvih dve nedelje skidanja, detoksikacije bilo prijatnije tamo nego kod kuce...shvati da ima izlaza... ja sam na tu kliniku otisla s mislju da eto jos samo to da probam, to mi je bila poslednja sansa... i upalilo je... uvek ima izlaza, sve moze da se resi, ali samo ako si ti tu...
niko nije bitan drugi... ni roditelji... samo ti. meni je mnogo znacilo kada sam videla tu moju drugaricu koja je bila krenula sa lecenjem, ja sam tada bila na dnu... i videla sam da mogu da se pobede ti demoni u nama... nadam se da ces smoci jos malo snage da krenes da se boris... bitan je taj prvi korak koji ti moras sama da napravis, ne roditelji, ne lekari, nego ti... uz njihovu pomoc... ima strucnih ljudi koji znaju kako ti je, koji ne misle da je sve to tvoj hir, koji ne misle da je nasa bolest sramota, koji ne optuzuju, ne napadaju i ne kritikuju... koji znaju sta ti je u glavi i najvaznije znaju kako da pomognu...razmisli... ima nade ima pomoci, prihvati je ma gde ona bila...
ti prva moras da shvatis da je to bolest, da je tvoj mozak ostao bez kapaciteta da odluci i kaze to necu, a to hocu, to je dobro a to nije... nisi ti kriva... kriva je bolest, kriva je droga... ona ti je oduzela mogucnost da rasudjujes i ponasas se zdravo...
ima leka, ima pomoci, drzi se

Hvala vam puno ne recima podrske, zaista mi znace...

Skoro svaki narkoman ima zelju za samoubistvom, imala sam je i ja, i to ne jednom. Moj dobar drug Aca se obesio jer je po prirodi bio sizofrenichar a speed mu je to jos vise pojacao tako da su ga roditelji zatekli obesenog u trpezariji. I sta je dobio od toga? Zar je uspeo da se izvuce? Nije. Otisli smo na sahranu, i svi ga donekle zaboravili. Stalno sam razmisljala o tome zasto je morao biti tolika kukavica i zasto nije imao snage da se suoci sa problemima i resi ih.A mogao je toliko toga da postigne, samo da je podigao glavu gore i rekao sebi da moze i da zeli...Nije imao snage...
PoisonEve, speed je jako nezgodna stvar i to i sama znas, sjebava mozak, zatupljuje, gubi se razum. Potpuno razumem tvoju zelju da nestanes i da te vise nema, znam kako si se jadno osecala, znam kako izgleda pasti na dno a nema nikoga ko bi ti pruzio ruku. "Prijatelji" su bili tu kada im je nesto trebalo,ali su ti okrenuli ledja onda kada su ti bili najvise potrebni....
Sve mi je to jako dobro poznato...
Nista na ovom svetu nije vredno da izgubis zivot, postoji toliko dobrih stvari za koje treba ziveti svaki dan. I zato mi je drago sto si ipak odlucila da ostanes ziva i da zivis! Mogla si da se ubijes, to je bar lako, ali si skupila snage da sagledas neke stvari i dozvolila si istini da te udari u glavu.
Jaka si, to se vidi iz tvojih recenica, i zivot tek pocinje za tebe.
Verujem u to.
Puno pozdrava!

Uzasno, juce sam bas imala maltene nervni slom jer sam se setila koliko sam sjebala ovo leto.
I sta mi je ostalo samo glupi oziljci i nervoza speeda.
Inace patim i od bilimije i speed mi je pomagao da mnooogo sm,rasam a sad kad sam ga prestala raditi i kile su se povratile. Nisam debela, daleko od toga ali imam nevetrovatan strah da to ne postanem.
Ah, samo kako je meni sto imam decka koji za sve to zna i ubio bi me da zna da sam ponovo bilo sta pipnula. I tako kad izadjemo uvece oni se naduvaju a ja ko budala se pravim da me nista to ne interesuje i da mi je ovako mnbogo bolje.
Mozda i jeste,ali mi nije svejedno nikako!

Pazi. Izvini na iskrenosti, ali me mrzi da duze pisem.

Sad ti je zivot sranje. Jebiga.

Ti si ga dotle dovela.

To je teska stvar.

Jebiga.
To je realnost.

Preguraj to.

Toliko.

PoisonEve wrote:Uzasno, juce sam bas imala maltene nervni slom jer sam se setila koliko sam sjebala ovo leto.
I sta mi je ostalo samo glupi oziljci i nervoza speeda.
Inace patim i od bilimije i speed mi je pomagao da mnooogo sm,rasam a sad kad sam ga prestala raditi i kile su se povratile. Nisam debela, daleko od toga ali imam nevetrovatan strah da to ne postanem.
Ah, samo kako je meni sto imam decka koji za sve to zna i ubio bi me da zna da sam ponovo bilo sta pipnula. I tako kad izadjemo uvece oni se naduvaju a ja ko budala se pravim da me nista to ne interesuje i da mi je ovako mnbogo bolje.
Mozda i jeste,ali mi nije svejedno nikako!

Fazon sa speedom je taj shto ti i ne mrshavish neshto preterano (osim ako ga ne uzimash svaki dan, 3 puta dnevno), vecj ti jednostavno sva voda izadje iz tela.

Kile se posle speeda uvek vracjaju, znam. Ja sam nekad imao 120 kila i 65 kila sam sprzhio drogom za malo vishe od pola godine. S tim shto se nisam drogirao zbog toga To ti ne treba, uz to sam imao i anoreksiju, bulimiju kao i ti i takvo zapetljanje creva da sam padao po ulici od bolova. A tek u nesvest.. U svakom sluchaju cjesh mnogo bolje izgledati ako krenesh da jedesh, ali da pazish shta jedesh i ako pochnesh sa nekom fizichkom aktivnoshcju: joga, aerobik, shta god.

Samosazhaljevanje i kukanje nad ovim te necje nigde dovesti. Samo cjesh josh vishe da tones. Realno, sama sebi si stvorila problem koji ti se sada chini jako bitnim i situacija u kojoj se nalazish ti se chini jako teshka i bez izlaza, ali fazon je da je to neshto shto je prolazne prirode, shto mozhe da se reshi, itd.

Anorexia i bulemia su bolesti koje pogadjaju sve vishe i vishe (mladih) ljudi.

Pochnesh ovako:


Zavrshish ovako:


Da li stvarno zhelish da tako izgledash?

Poz

Ali ja sa bulimijom imam zaista gadan rat sa koji sam vec dve godine! Ona je pocela kontrolistai mene...a nemam gde da se obratim...a nisam sigurna ni da ne zelim...ma ne znam...trenutno sam u down fazi,a speed sam tukla po peticu dnevno,svakog dana a koku isto...
Malo sam umorna od svega...