Pre 6 godine upoznala sam se jedan predivan decko..on je bio moja nezna dusa a danas je moja najveca ljubav..
Upoznali smo se u jedna diskoteka ,upoznala nas je jedna moja drugarica..bilo je to ljubav na prvi pogled...pocelismo da se zabavljamo...posle dva meseca rekao mi je da je vec 3 godina na heroin
Celi svet mi se uzdrmao,to je za mene bilo nesto sasvim novo i jako strasno..sto i je
Kako i da je pitala sam se kako nisam ranije primetila,zasto,sto,plakala sam ali ni u jedan tren mi nije palo na pamet da ga napustim.Ali presekla sam.....rekla sam mu imas dve opcije....mozes da imas mene i da budem tvoja sa dusom i telom ili mozes da produzis gde si stao..i kraj i sam znas...Plakao je...pricali smo dugo i dao mi je obecanje da ce prestat....
Otisi smo u Mavrovo gde je imao kuca...nije poneo nista...nikakve tablete,nikakve pilule...nista...sem mene....
Ne znam dali znate kako je kada sretnete nekoga i jednostavno znate da zelite da budete pored njega celi zivot....epa ja znam
znala sam da zelim da bude uvek pored mene...i znala sam da me voli...videla sam to svaki put kad sam mu pogledala oci.Stigli smo..sve je bilo ko ok......ali pocele su krize.....to je bilo tako uzasno da ne zelim da se prisecam...znojenje...tresenje...plakanje....horor..i sad se jezim dok vam ovo pisem...pio je jako puno mleko....uzimala sam svaki dan..od jedne zene......ostali smo tamo 3 nedelje...bio je dobar.....koliko moze da bide ja sam bila prezadovoljna od njega...uspeo je kriza je prosla...prekinuo je svakakve kontakte sa njegovi drugovi...mozda ce neko da me osuduje ali nikako nisam htela da ima nikakvi kontakt sa ljude koi su na heroin i slicno...promenio je telefonski broj..to je prvo sto je uradio....njegovi su ga podrzavali...moi nisu znali...ne znaju do dan danas...bila sam pored njega svaki dan..a pricali smo telefonom po celu noc...prolazilo je mesec za mesec a ja sam bila sve sigurnija i sigurnija da je sasvim prestao...dao mi je rec...uspeo je...
Ko misli da je lako laze se ..krize su uzasne...bar sto sam se iznagledala u Mavrovo mislim da mi se psiha poremetila 200 na sat...
Kako i da je sve se regenerira...dobre stvare pokrivaju lose i posle neko vreme vise ne ne ni secas na sve lose stvri...prsosle su dve godine..jedno vece je na moja ruka zablistao prelepi kamencic...rekla sma mu DA....posle kratko vreme dobili smo devojcicu...mislim da nije bio srecniji tata od njega...ona nece da spava ako njen voljeni tata ne legne do nje a on ispunjava svaku njenu zelju...I pored sve sto danas imam jos ne mgu da verujem da je moguce da se sve zavrsilo kako se zavrsilo....neke stavri su mi kao los san.....ali verujte mi nista nije jace od vas same...kad se hoce nesto sve se moze...je vidis pakao nekoliko dana ,nedeja ali posle to vidis sta je zivot...