Suovisnici su osobe koje su u bliskoj vezi sa ovisnikom i koje pate uz njih, bez obzira da li ovisnik priznaje da ima problem ili ne. Ovdje možete razmijeniti mišljenja o mehanizmima za nošenje sa problemima i tehnikama za pomoć Vama, a ne ovisnicima.
Ostati ili otici. Za tvoje dobro bi bilo bolje da odes, jer si i dalje slaba, i izasla si iz jednog pakla, zasto ulijetati u drugi. Ali naravno da srce i razum ne idu zajedno, tako da ti sama najbolje znas sta ces uciniti.
Ali ipak, kako si odlucila da se skidas, taj dio mi fali .
Sedam dana posle sahrane otisla sam u Drajzerovu, ostala na tretmanu dve nedelje, popila blokator i otada je proslo sest godina.
Samo blokator i sedam dana klinike ? Nakon koliko godina drogiranja, pet cini mi se. Hajde opisi nam te prve dane ako je moguce. Da li si pravila recidiv, padala u velika iskusenja, promijenila okolinu ...?
Moja Dinela!
Ja sam bila zeljna odmora pre svega! Mislim da sam te dve nedelje samo spavala! Nadoknadila sam svih deset godina koje sam provela u pokretu, na ulici, a onda pored teskog psihickog bolesnika u stalnoj paranoji. Njegova dijagnoza je bila "paranoidna sizofrenija" te je znao da satavi po nekoliko noci da ne spava, a nikada nisam bila nacisto sta ce sledece da uradi! Pokusavali smo nekoliko puta da se skidamo sa heroina, u jednom od tih pokusaja je i doslo do eskalacije bolesti i kada sam kasnije uvidela da mu je bolje kada je na drogama, odustala sam bez obzira sto je to za mene bilo mucenje bez kraja. Znao je i on to, zato je i resio da skrati sebi i meni muke. Sto se tice heroina, ne znam ni sama koliko mi je puta doslo da ga uzmem ponovo, ali nisam to zelela, nisam mogla svojoj majci prvenstveno to da uradim, jer je bila uz mene potpuno, od onog momenta kada sam rekla>"Mama ja vise ovako ne mogu. Pomozi mi molim te da se skinem" a to je znacilo da i ona prestane da pije za to vreme jer je bila alkoholicar.Shvatila sam da moji roditelji koji su stari, sem mene nikoga nemaju i da im trebam. Drugo, kada mi je muz umro, na neki nacin pocela sam ponovo da zivim, shvatila sam sta sam sve propustila u zivotu, materinstvo na prvom mestu, a i sve drugo. Jedno vreme sam cesto i mnogo pila, a kada sam jedne veceri pijana navalila na prijateljicu da mi da drogu (sto je ona kategoricki odbijala cele noci iako je imala kod sebe) shvatila sam da moram da prestanem da pijem ako ne zelim recidiv i tako sam i uradila. Sada mi zaista ne smeta kad vidim mog Vladana drogiranog, ne smeta mi cak ni da gledam drogu, ali ako bi potrajalo, morala bih da popijem blokator. Spasava me mozda to sto po ceo dan nismo zajedno, ja radim, a cesto i ne spavamo zajedno. Insistirala sam na takvoj vezi jer mi je dosta bilo i bracne robije, zelela sam slobodu koju sada imam.
Prvi razlog - droga je droga, ali to je mucan i kratak zivot. POsle nekoliko godina, valjda odlucis da li zelis da umres na ulici, ili iipak da probas da prozivis taj zivot.
ma necu da pustim vodolijo. mogu se papci smijati koliko hoce ali za razliku od njih mi imamo neke stvari i pogledati sebe i biti iskreni oko toga. nek se pazi kolega sad kad se sa vikenda vrate da ne mu neprenesu ticiju gripu. jer predpostavljam da ce glavna tema kafe u ponedeljak biti kako su hvatali kokosi da ih zatvore. da se ja vratim ovom izvsnom pitanju
moj razlog za skidanje je bio sto sam morao. ostao bez stana, da bi me zatim i stara izbacila, dugovi drzavi, ljudima a starce i sestru i nekontam jer su oni moji pa kao da mi nikad nista nisu ni dali. murija na vratu i tako slicno poznate stvari. s tim sto kad sam usao na ljecenje , samnom nije bilo nista. ja sam super i nemam problem doduse heroin me jebe samo tako i dobro ce biti da se rjesim. oticu na ljecenje, zadovoljiti okolinu a ja se rjesiti dopa. tako da ce svi biti zadovoljni a ja cu moci po starom kad izadjem. kontao ja ljecenje 2-3 mjeseca i vani. ali me zajebase tamo. i sad kad kontam na promjene koje su nastale i koliko nisam imao pojma tj bio zivi hablek, nemogu vjerovati. ja sam bio satjeran u cosak, bez para pa bez raje je dok je para dotle i raje, starci ni da cuju a mene. bio sam zrtva terora drustva i porodice.
Samo lagano, mojne se sikirati...nisu vrijedni zivaca!!! To sam samo htjela reci Ime....a to sto su dzikani navikli goniti stoku po livadama pa se sad docepali kompa i gudre to je drugo.
s tim sto kad sam usao na ljecenje , samnom nije bilo nista. ja sam super i nemam problem doduse heroin me jebe samo tako i dobro ce biti da se rjesim. oticu na ljecenje, zadovoljiti okolinu a ja se rjesiti dopa. tako da ce svi biti zadovoljni a ja cu moci po starom kad izadjem. kontao ja ljecenje 2-3 mjeseca i vani. ali me zajebase tamo
Ha, ha,.. E jesu te i zajebali, bas mi te zao . Suti, bolje nego da si ti njih
I dakle, usao si sa namjerom samo malo, da smiris situaciju da im ispunis zelju (mozda roditeljima), i to je to. A izasao si kao nova osoba. Vidis da se cuda dogadjaju i to je ono sto me zaista drzi. Pisala sam ti otprilike kakva je situacija kod mene. I sve se to vuce, nema heroina. Ali ima trave, a ja ne znam kako da to rijesimo,jer on sada smatra da nema potrebe na lijecenje jer se uspio sam rijesiti heroina. I jeste, ne kazem da nije, ali ovo sto radi moze ga samo ponovo odvesti tamo gdje je bio.
Toliko se nadam da bi sam mogao shvatiti,.. I on kaze da shvata, ali kako shvata ako pusi travu ?
Ne znam, ali opet, ono sto je zalosno je to, sto sam ipak sretna jer nije vise na heroinu. I bila bih najsretnija da prestane i sa travom,..
Dinela, nemoj insistirati! Daj mu do znanja da ti smeta i da se ne slažeš, ali mu nemoj stalno prebacivati! To je za onu temu o nepoverenju, što je sasvim normalno! Stalno u vazduhu visi pitanje "Da li će ponovo?" Samo se trudi da što više učestvuješ u njegovom životu, da mu daš do znanj da si mu na raspolaganju u svako doba kada ga kriza uhvati i biće sve u redu!
vidite kako kate to ljepo rekne. samo vi oko vase brace titrajte i budite na raspologanju kad ih kriza uhvati a to sto ce te na taj naci svoje zivote podrediti njegovom raspolozenju i potrebama, nije bitno. ko jebe vas i vase potrebe, nemate pravo na razumjevanje , vi treba da nama sluzite i da nas razumijete. sta ce vama zivot, nije to za vas. pustite nas da zivimo jer mi znamo kako. a sto se tice nepovjerenje, e pa zivjelo nepovjerenje. dajte im do znanja da nemate povjerenja a ako im je stalo do vas potrudice se da ga dobiju. nek malo poskupi to vase povjerenje, sta ga dajete djaba
katini savjeti su fenomenalni, sve do jednog su radili kod nje. sestre drage, vasu bracu na ljecenje tj u jako voljenu komunu i nada da se cuda desavaju koliko toliko ima sanse da postane stvarnost. a ove katine savjete i slicne treba pod topik "ako hocete da ostanete aktivni procitajte"
Ne znam zaista, ako ti mislis da mozes to izdrzati,.. Ja iskreno mislim da vjerovatno ne bih mogla. ipak si prozivjela jedan pakao, trebala bi malo vise da mislis na sebe. Kazes da ne zelis dublje da se vezes i to te potpuno razumijem. Pruzi si jos vremena za odmor.
Ime buraz, bogami tebi bi godio jedan duži odmor na moru jedno 3 mjeseca.Smirio bi se ti meni kada bi došo ovde kod mene u Sarajevo, ma znaš kakav bi ti meni bio,hehehhehe.
A evo i moje priče, što sam se skinuo,i zasto sam se skinuo.Pošto skoro svi znaju da sam u 3 godine izgubio toliko dragih ljudi, jarana, majku,vjerenicu i sve oe koji su mi nesto značili.Brat u Njemačkoj, sestra u Australiji, Stari istu u Njemačkoj a ja ,ja sam bio sam u Sarajevu.I kada se sve to desilo, prvo sa Majkom, pa sa vjerenicom,pa sa najboljim drugom, pa sa drugim drugom i kada sam ostao sam samcat i u meni toliko boli, da ja vise nisam znao sta me više boli.Da li duša, srce, ponos, muškost ili nesto drugo.Do 24 godine nisam zapalio JOINT, nisam nikako probao ni jednu drogu, nisam pio jer mrzim i ne podnosim alkohol i dan danas ga ne podnosim.Počeo sam sa Tramalima, pa onda sa Artanima i Akinetonima i kada sam sa tim pretjerao završio sam u Bolnici i to vezan za krevete jer sam navodno štociro Tehničara pa su mi zviznuli KOKTEL u guzu ,pa sam pajkio malo duze nego sto je trebalo.Uglavnom doktori su rekli da sam imao trovanje centralnog nervnog sistema.Nisam znao koji je dan, nisam znao koji je datum itd,itd,itd. Ehhh onda dolazi heroin, ta prevarantska droga, taj lažov od droge, uzimao sam i uzimao sam i mogao sam jer sam tada radio i imao sam para.Naravno računi su se gomilali, hrana se rijetko uzimala a u međuvremenu jedan od poznanika mojih nazove mog starog i sve mu kaze.Stari je došao iz Mačkanje i uvjeravao me je da on zna sta ja radim, naravno vjesto sam ja lagao.Ali ono što ga je bunilo jeste to, da ja nisam imao problema sa murijom, nisam krao.Ali kada sam fasovo otkaz ezhhhhhh tada je počeo belaj, kradu se stvari iz kuče, slike ,tozla obuća,odječa ali NIKAD ZA NIKAD NISAM UŠAO U RADNJU I NEŠTO UKRAO.Kada sam bio do guše u dugovima i kada su me počeli trziti razne face, moj otac me je sačekao da dođem kući i rekao da sjednem.Ja sam sjeo i tada sam VIDIO TATINE SUZE, PRVI PUT U ŽIVOTU VIDIM TATU KAKO PLAČE. Užasno mi je bilo, grozno sam se osječao, jer moji roditelji nisu zaslužili da im ovo radim.Imao super dijetinjstvo, sve sto sam zamislio to sam dobio.Ali eto rat, jebeni rat. Kada sam vidio Tatu i njegove suze, sjeo sam pored njega, zagrlio ga i počeo sam i ja da plačem. Pitao sam ga, "Tata, šta hočeš da uradim a da ti vratim osmijeh na lice" ,o n mi kaze ovim riječima. "Ti češ meni vratit osmijeh samo ako odeš u bolnicu i ozdraviš".Odmah sutra smo otišli i primili su me, nakon puštanja opet sam se navukao, sjebo opet povjerenje i on opet dolazi i kaze mi. Nema veze sine, nema veze sto si opet navučen a znaš zašto mislim da nema veze, ZATO ŠTO JA KAO TVOJ OTAC VJERUJEM U TEBE.
Sutra odem na Metadon, polako i polako i polako ja sam bio non-stop negativan na svim testovima, a Tati mom sam vratio smijeh i radost kada sam Diplomirao Političke Nauke i kada sam smanjio dozu Metadona za pola. Kada bih birao kakav bi roditelj da budem ja bih rekao, JA BI DA BUDEM MAKAR UPOLA KAO MOJ TATA. On je moj uzor, moj najbolji drug, moj brat, moj svečanik, moje sve.Toliko ga volim, toliko ga volim da ne znam šta bi bilo da ga nemam, puno ga volim.Eto toliko od Omće
. 
