Forum za podršku u oporavku

Ćao svima ,
ako mi bilo ko može pomoći ili utješit me. Ja imam brata narkomana (drogira se već 4 godine) I SAMO JE GORE I GORE.
Kada je prije tri godine prizno reko je prvo meni jer od djetinjstva imamo poseban odnos ,i ja sam se odma bacila na rjesavanje tog problema. Probala sam sve isla na terapijske sastanke za pomoc obitelji ovisnika da cujem neka iskustva drugih jer o narkomaniji i cijeloj toj priči nisam znala ništa mislila sam da je to u knjigama i na filmovima. Išli smo i kod psihijatra koji se orijentirao na liječenje ovisnika,bio je u komuni u Španjolskoj ali ništa od svega toga jer sam primjetila da se sve vratilo na staro. u medjuvremenu je dobio kćerkicu prekrasnu , umro mu je najbolji prijatelj i nije se još uvijek opametio.

Ne znam na koji način da mu se približim molim Vas da mi pomognete jer nemam nikoga ..........

Budi ovdje i citaj. Imas toliko tema i komentara, nadam se da ces naci nesto. I ja sam suovisnik, i kod mene je brat u pitanju. I ne znam sta pametno da ti kazem a zeljela bih ti reci toliko toga. A nista konkretno, jer sve ovisi o njemu. Ti se trudi, budi uz njega, razgovarajte maximalno, koliko god mozes,... Samo ne odustaj. Svaki trud vrijedi i nista nije nemoguce.

Pisi, puno pozdrava

Zagi, pročitaj svoje reči na početku posta i deo odgovora je u njima! "Ja sam se odmah bacila na rešavanje problema!" Niko ne postaje zaljubljen u drogu od prvog fiksa unetog u sebe ili prve linije svejedno! Zamisli da si bila na njegovom mestu (mada je to zaista teško, ali probaću da ti objasnim) tek je počeo da se "zaljubljuje" u nešto što je najpodmuklija tvorevina koja postoji i koja te obuzme jače od svih ljubavi koje postoje, a ti želiš da mu pomogneš da se "reši" ljubavi?! Iz ljubavi prema tebi, porodici, svestan da je teoretski to zlo, ali nemoćan da mu se odupre, jer tek počinje da mu se predaje zapravo, on je pristajao na sve varijante i aranžmane lečenja, ali bez istinske želje za tim! Verovatno se iz istog razloga i oženio stvorio porodicu, nebitni su razlozi za to, važno je da mu ni taj momenat nije bio motivacija. Ranije sam se retko susretala sa osobama koje su se često skidale ili dugo ostajale čiste, poznavala sam možda dvoje-troje ljudi koji su zaista prestali i nisam razmišljala o onome što mi je sad jasno!U čoveku mora da se dogodi nešto ( šta je to zapravo ni sama ne znam) da bi zaista postao spreman na lečenje, pa i onda nema garancija da će uspeti, ali dokle god se od njega "očekuje" da se izleči, do on pristaje na lečenje zbog drugih, o nekom pozitivnom rezultatu nema ni govora! Ovo ti govorim i iz ličnog iskustva sa mojom ćerom. Ovoga puta razradi drugačiju strategiju. Za početak (u prvo vreme)nemoj mu nametati ideje o skidanju, poušaj da kod njega zadobiješ apsolutno poverenje, da ti može otvoreno reći da ne želi još uve da pokuša. Dokaži mu da se nećeš ljutiti i da ćeš ga ti prihvatiti i takvog, a onda kreni u frontalni napad! Pronađi mu slabu tačku, liniju pucanja, kako je nazivaju i neka ti to bude adut. Možeš mu pokazati i ovaj sajt, neka zna da si nas našla jer ga voliš. Doći će njemu iskrena želja jednoga dana i tada trebaš biti uz njega. Polao ga guraj ka tome, mora biti uspeha!

Hvala Vam puno, na komentarima i na to me sto ste nesto rekli sto me zbilja utjesilo....
jer zbilja mi treba snage i volje za sve ovo jer ja ne znam vise ni kako pomoci i pricam s njim, ali bas kako vi kazete to nikako ne dopire do njega i to me najvise ubija jer svako malo gledam u telefon da mi zazvoni i da neko javi da je mrtav ( ne daj Bože!!!!).
I na ovaj forum sam se uključila jer jednostavno više nemam nikakve ideje kako mu pomoći ,a znam da nisam sve pokušala iako me svi uvjeravaju pusti ga živi svoj život on će doći ako ćete trebati. Ja znam da je duboko u njemu uplašeni dečko koji nema nikoga, i ja jednostavno nemogu živit svoj život gledajući kako on svoj baca u vjetar jer sve to boli. Kad god ga pogledam vidim ga oanko sretnog , kada smo bili djeca ,i samo mi suze krenu kada vidim u sta se pretvorio.

...javljaj te se...

ali bas kako vi kazete to nikako ne dopire do njega i to me najvise ubija jer svako malo gledam u telefon da mi zazvoni i da neko javi da je mrtav ( ne daj Bože!!!!).

Taj osjecaj potpuno razumijem. Mene je rastrgalo. Nisam se mogla nasmijati, ali manje vise, postala sam toliko ogorcena da nisam mogla podnijeti kada se neko smije onako sretno i veselo, bezbrizno. Paralo me samo vise. Zato sto ja ne mogu, zato sto sam zaboravila i kako to izgleda. I zato sta god da pricam sa bilo kim, ja samo mislim na njega i to gdje je sada, sta radi, skim je...... I da, taj telefon.

Forum ti zaista moze pomoci. Tebi licno. Ja sam dosla tu da nadjem bilo sta cime bih mogla spasiti brata, ali vremenom je mene poceo spasavati. Naucilo me da nikad nista nije izgubljeno. Da uvijek ima nade i da se ne treba predavati ma sta da se desi. Citajuci preice, ispovijesti, nalazila sam detalje slicne iz naseg zivota, trazila razloge zasto i kako. I iskreno, razlog ne postoji. Barem ne jak. pocnu bez veze, poslije su se vec duboko uvukli da bi izasli tek tako.

Ima tu puno stvari iz djetinjstva i svega, ali to nisu nikakvi razlozi zasto uz nekog mama nije bila vise ili tata ili zasto im se nije pruzilo vise ljubavi. To nisu razlozi za drogiranje, ali su samo smjernice da se moglo uciniti vise za njih, da smo na vrijeme obracali paznju, odnosno da smo im tada pruzali oslonac kao sto to cinimo sada.

Da, bliska sam i ja sa bratom. Ali nas je droga isuvise udaljila. Poceli smo gubiti jedno drugo. Ja vise nisam znala sta da pricam kada sam s njim. Poceo se stvarati jaz i praznina. I tada bih otisla u kupatilo i isplakala se, cekala da se to ne primjeti toliko, pa nazad. Nisam mogla drugacije. Pocela sam birati rijeci kada sam sa njim, da slucajno nesto ne izletim sto bi ga povrijedilo i na najmanji moguci nacin. To je bila igra macke i misa. Pazila sam kakav komentar dajem na odredjen film i sl.

Pisi, kakva je situacija, imate li roditelje, koliko oni znaju za trenutnu situaciju i sve... Pisi, bice ti lakse.

Svako dobro od mene. Zelim ti najbolje i da uspijete.

Hvala ti dinela,
zbilja imas pravo da je ovo svojevrsna terapija za mene i zelim sto vise cuti i naučiti tako da mu budem i potpora ,a da mi i da ovaj forum snage da nastavim sa tom borbom. Roditelji odnosno majka zna sve i ona ga je svaki put ulovila ,a tata je umro prije 10 godina . On je bio cvrsta ruka u familiji , on je bio strog ,ali i pravedan nikada prestrog nego onda kada je tebalo on je galamio i dotjerivo stvari u red. Ja imam 27 godina radim vec 4 godine u kompoaniji koja ima glupo radno vrijeme od 08:30-17:00 s tim da znam i dužće ostati, ali ja i on smo bez obzira na to imali odnos da smo si sve pričali. Prije tri godine prohodala sam sa sadašnjim momkom i živim s njim već skoro dvije godine, ali više sam u roditeljskoj kući nego što vodim svoj život moja veza je pred raspadom. Kada mi je priznao da se drogira sjećam se to je bilo prije tri godine za Bajram ,pozvao me u sobu i reko mi ja sam ovisnik . Sada kada promislim to je reko samo zato sto se vise nije imao s čim drogirati zato sto sam ja odma tu noć išla snjim na hitnu jer ga je pucala kriza, a i on je reko da oće ići kod doktora da mu bilo šta da jer ga sve boli a ja nisam bila jaka da to gleam i odma smo sjeli u auto i otišli. Mama je bolesna skroz i ne može se s tim boriti uz sve su joj nedavno otkritli i probleme sa srcem . Uglavnom kada je rekao i priznao sve moj život se pretvorio u borbu sa njegovom BOLESTI, bila sam s njim do dva,tri ujuro dok nije zaspo i onda isla u svoj stan i onda ujutro na poso na kojem stavljam masku i pravim se da je sve ok (a u sebi se grizem i misli mi rade 100 na sat).

PIŠI imaš pravo LAKŠE je....

Zagi, ja ti mogu samo reci iz mog licnog iskustva kako sam se ja skinula. I ja sam imala sina koji je bukvalno bio otet od mene radi gudre, i raje mi je umrlo bruku od gudre, i izgubila sam stan, poslove, napustila skolu, prodala auto za gudru, po zatvorima visila, krala i sve najgore sto dodje uz to, isla trazila pomoc, peglala se ALI DOK JA nisam udarila patos i vidila da stvarno jedini izlaz je ili mjenjati se tj. skidati se ili ubiti se, vjeruj mi da nisam se ni promjenila. Tako mislim mozda glupo zvuci ali ja bi pustila da rokne, dotakne dno pa ce valjda doci iz guzice u glavu. Meni jeste.

To bi bila moja kratka prica i evo hvala bogu se blizim 2 godine kako sam cista. Mozda i buraz treba da prodje kroz sve te faze da bi dosao pameti, jer tesko je ovisniku se skinuti koji ima kolko tolko uslova u zivotu. Opet naglasavam to je samo moje misljenje.


Ako ikako drugacije mogu pomoci samo reci.

VODA

Zagi, ja sam Omar i ovde sam 2 godine sa ovim divnim ljudima.Želiš li čuti kako sam ja počeo i kako se još borim.Počeo sam radi toga sto sam ostavljen pred samo vjenčanje, bol me je uzela pod svoje a još pored toga bio sam svedok pogibije moje majke i od droge mi je umro NAJBOLJI DRUG.Nesto slično kod tvog brata, isto tako niko nije znao da se drogiram dok sam uzimao heroin na nos a kada je umro moj Bucko onda sam počeo sa iglom.Bio sam u Bolnici po 35 dana i to 2 puta, pokušao sam na sve načine.Nisam isao u komunu jer znam da je to za mene ubistvo.Moj naj,naj,naj ispravniji korak i ono sto sam uradio da bi spasio svoj život jeste METADON.Ja znam da mnogi su ovde protiv Metadona ali ja ti preporučujem da odeš do doktora da se malo raspiitas ,ja ti mogu poštom poslati mnoga naučna istraživanja uglednih doktora iz svih zemalja.Pa tako mozes sama da vidis da li valja ili ne valaj, jeste da on stvara zavisnost, ali on uz to blokira učinak heroina, i kada se skida sa njega skida se jedna po jedna tableta tako da ovisnik slabo osjeti istu tu krizu.Naravno mnogi ovisnici bjeze od Metadona sa izgovorom da je on gori od heroina, da je ovoakav ili onakav ali opet ti je kazem zahvaljujući njemu, ja sam prestao da uzimam drogu, vratio sam moje životne stvari na mjesto, završio sam Fakultet, završio sam kurs kompjutera i sada idem na kurs Engleskog.Udebljao sam se punih 8 kg, vratio sam moje stare drugove i sada evo nakon dvije godine bio sam na 85mg a to je 17 tableta, sada sam na 35 mg to je 7 tableta i vjeruj mi nisam osjetio k od krize.Probaj ako ste sve pokušali probajte nista vas ne košta.Koliko Metadon ima negativnih stvari ( a ima ih malo) toliko ima pozitivnih.Pozdrav i ako sta treba tu smo, Omar.

Zar su oni koje volimo zaista postali tek duhovi?
Sto zaista vise nemaju srca?

P.S. Drago mi je da sam napokon nasla forum posvecen obitelji i bliznjima ovisnika...

Tea dobrodosla na Forum.

Oni koje volimo jesu postali duhovi, ali i mi sa njima. Nisu bez srca. Samo su se malo razboleli. Mi smo ti, koji treba da im pomognu, da se izlece i da to srce ponovo pocne da kuca, da bi se svi zajedno vratili iz sveta duhova u normalan zivot.