EMOCIJE

[Viktor89]

Kako se ja držim teme? Znači da može.
Stvarno sve ovo počinje da me umara. Stopovo izbegavanje odgovora na konkretno pitanje, jebote hajde da počnemo više temu- nedostatak empatije.

Evo ja ću da počnem.
Postoji jedan izraz "Weltschmerz" koji znači "Svetski bol".
Osećati svetski bol.
Tek to je užasno. Na primer, kupam se u kadi i mislim kako u ovom trenutku neko dete iz Afrike nema da popije vode.

U suštini sam postala narkomanka zbog globalnih nepravdi, a i ličnih koji su opet proistekli iz globalnih.

Pisaću više kasnije, da vidim kako će tema da se razvija i vredi li uopšte išta više reći.

To su globalni problemi koji se nikada neće rešiti, čak se i materijalno koriste.

Izbegavam te teme, ne treba okretati glavu, ali ako nečemu ne mogu da doprinesem, nema svrhe. Čovek si, Akkasha.

Shvatam o čemu pišeš. Isto je i sa životinjama i svim nevladinim organizacijama, predmeti za okretanje novca.

[Akkasha Come Back]

Xxxana, to je realno smešno
Da, ono što je bilo pre i ono što je sledilo posle nije smešno, ali sam događaj jeste brate smešan svima, moja rođena majka se toga setila i smešno joj je.
Iskreno, ti si jedina osoba koja je dublje sagledala situaciju.

Mislila sam pod "zakasnele reakcije" na primer kad mi je umro drug, prvi drug i prvi put. Majka me je specijalno zvala (ja sam tada živela u Beogradu) da dođem kući.
Ona poče "Kako da ti kažem...Sedi prvo" ja već nestpljivo:
- Pa šta je više, jel umro neko jebote?
Po faci vidim- jeste neko umro.
Ja prvo u šoku, sledila se, "Da nije otac? Šta je bilo?"
Kako reče "Nije otac", meni pao kamen sa srca, u smislu da ne postoji osoba čiji gubitak bi me pogodio.
(Tad sam bila na heroinu IV ali nisam bila mnogo navučena- "onako" 2 puta dnevno)
Kad je rekla "Umro ti V.Ž." ništa osetila nisam.
Prošla je bila sahrana, tako da sam otišla na grob.
Našla gde je, sveća, običaji...ništa. Prazna.

Posle nekoliko meseci sam ponovo dolazila iz Beograda da posetim roditelje i odem i na groblje.
Sednem i gledam u fotografiju, pa u zemlju i osetim nekakav nemoćni bes. Bes. Počnem da kopam rukama onu zemlju, da se gušim od plača...tako sam dobila blaži nervni slom, otprilike. Satima sam osećala bes i ogorčenje, nezamislivu želju da mu kažem "samo još nešto", a sve se to manifestovalo kroz plač.


Eto, ukratko. Inače su mi emocije drugačije (barem mislim) nego kod većine ljudi.
Ja kad sam tužna, ja ne plačem.
Plačem kad sam besna, u kombinaciji sa bespomoćnosti. Nemoćan bes.
Ako me ko razume.

(Eto otvorila sam se i razmišljam da Stop ovo memoriše da bi me kasnije nekako "gađao" kao što koristi najmanju sitnicu poput mojih godina ne bi li me uvredio između redova, ali jebiga kontam da ovo nije neka velika tajna. Ništa što ne bih mogla na televiziji da izjavim a ti Stope se uzdrži od komentara. Jednostavno ne zanima me šta ti misliš, eto. Bez svađe.)

[StopBup]

Nego, imate li generalno problem sa zakasnelim emocijama?

Akasa, meni se desava kada ne sagledam vest u celini i njenu pozadinu
Kao sto mi je bilo smesno kada si otela pendrek i tukla lika, koji te je odrukao, a nisam u momentu shvatila iskustvo koje si zbog toga prosla i posle mi bude bas glupo
E sada, ako mislis o mehanizmima odbrane i to mi se desava, da cesto ne prihvatim vest i bezim na razne nacine, iskrena da budem, nisam to ispratila kod sebe

Mislim da se češće zakasnele reakcije/emocije javljaju nakon prvog neadekvatnog reagovanja na neku emociju, a mogu se javiti i kad na prvu, izostane reakcija.

Dešavalo mi se dosta puta da nekome nešto odgovorim drsko, pa da se posle skenjam i izvinjavam.
Dobra je tema, imao sam u životu milion zakasnelih reakcija, a nikad dublje nisam razmišljao o njima.

Nisam pokušao da te uvredim godinama. Jbt, sad to pominješ, a šta si ti sve pisala meni? Daj bre više da završimo tu glupost!

Nego kad pomenu sahranu. Ja sam vest da mi je baba umrla dočekao na dopu, jako sam voleo tu babu, taj dan kad je umrla, i sutradan na sahrani, nisam mogao da plačem kao čovek, nego jedva, trudio sam se da plačem, pošteno sam se isplakao tek posle par dana, kad je već bila u zemlji.
Imao sam situacija na sahranama, doziran, da suze nisam mogao da pustim, više puta...

[Akkasha Come Back]

Stope, zamolila sam te kao čovek da ne komentarišeš moj post barem ne konkretno ovaj.

Ali ne vredi, na dupe bi progovorio, stara izreka sa sela.

Na silu si plakao? Zašto si sebe silio da plačeš? Da i tamo ostaviš utisak?

[Akkasha Come Back]

Kako se ja držim teme? Znači da može.
Stvarno sve ovo počinje da me umara. Stopovo izbegavanje odgovora na konkretno pitanje, jebote hajde da počnemo više temu- nedostatak empatije.

Evo ja ću da počnem.
Postoji jedan izraz "Weltschmerz" koji znači "Svetski bol".
Osećati svetski bol.
Tek to je užasno. Na primer, kupam se u kadi i mislim kako u ovom trenutku neko dete iz Afrike nema da popije vode.

U suštini sam postala narkomanka zbog globalnih nepravdi, a i ličnih koji su opet proistekli iz globalnih.

Pisaću više kasnije, da vidim kako će tema da se razvija i vredi li uopšte išta više reći.

To su globalni problemi koji se nikada neće rešiti, čak se i materijalno koriste.

Izbegavam te teme, ne treba okretati glavu, ali ako nečemu ne mogu da doprinesem, nema svrhe. Čovek si, Akkasha.

Shvatam o čemu pišeš. Isto je i sa životinjama i svim nevladinim organizacijama, predmeti za okretanje novca.

Ne znam da li je to zbog toga što sam "čovek", jer sam ceo život slušala da je to "slabost".
U suštini je oboje. Kamo sreće da su ljudi više ljudi, vode i hrane za sve ima...ja to ne mogu da kontrolišem.
Tako sam više puta pozajmila pare nekome ko plače na neku tužnu priču, ali to je bilo znatno pre narkomanije, prosto nisam socijalizovana na vreme i bila sam naivna.

[StopBup]

Stope, zamolila sam te kao čovek da ne komentarišeš moj post barem ne konkretno ovaj.

Ali ne vredi, na dupe bi progovorio, stara izreka sa sela.

Na silu si plakao? Zašto si sebe silio da plačeš? Da i tamo ostaviš utisak?

Pa kad me prozivas, a nisi u pravu. Nisam te gadjao godinama, već si ti x puta sama rekla koliko imaš bez ikakvih kompleksa, bar je tako delovalo ovde.

Baba kad mi je umrla, nisam mogao da verujem da mi je prigušen plač i emocije, tad sam prvi put to primetio, to ubijanje emocija. Kakav crni utisak, samo sam se terao na silu da ispoljim emocije, zbog sebe, i koliko mi je značila ta baba, i koliko sam je voleo.

[Akkasha Come Back]

Stope, zamolila sam te kao čovek da ne komentarišeš moj post barem ne konkretno ovaj.

Ali ne vredi, na dupe bi progovorio, stara izreka sa sela.

Na silu si plakao? Zašto si sebe silio da plačeš? Da i tamo ostaviš utisak?

Stop prepravio "na silu sam plakao" u "trudio sam se da plačem"
Daaaaajte, bre, ovo je cirkus!!!

[StopBup]

Stope, zamolila sam te kao čovek da ne komentarišeš moj post barem ne konkretno ovaj.

Ali ne vredi, na dupe bi progovorio, stara izreka sa sela.

Na silu si plakao? Zašto si sebe silio da plačeš? Da i tamo ostaviš utisak?

Stop prepravio "na silu sam plakao" u "trudio sam se da plačem"
Daaaaajte, bre, ovo je cirkus!!!

Odgovorio sam ti, nemoj da se tripuješ, kako često krivo kapiraš stvari koje napišem, ne verujem.

[StopBup]

Stope, zamolila sam te kao čovek da ne komentarišeš moj post barem ne konkretno ovaj.

Ali ne vredi, na dupe bi progovorio, stara izreka sa sela.

Na silu si plakao? Zašto si sebe silio da plačeš? Da i tamo ostaviš utisak?

Stop prepravio "na silu sam plakao" u "trudio sam se da plačem"
Daaaaajte, bre, ovo je cirkus!!!

Bez veze mi je bila prva varijanta, zbog bliske mi osobe, ne zbog citalaca foruma. Što se hvataš tih gluposti da mi je znati?

[StopBup]

Generalno je priča tužna, ali sam hteo da je podelim, a sad ti mene time gadjas, ne mogu da verujem, e ovo mi stvarno smeta, i nije u redu sa tvoje strane.

Mislim, nije u redu ni ono ranije, ali ovo je baš glupo...

Ništa, da ne skrećemo se teme... Hoće li jedna održati kontinuitet normalne priče??? Ne možeš reći "Stope preskoči ovaj post", a prozivas me netačnim tvrdnjama u njemu.