Dvoje dečice, profesor u srednjoj, bavi se i privatnim poslom, ljudina, pravi čovek.
Nego šta htedoh reći, večeras je poveo i dečicu, tako mi je lepo bilo igrajući se sa njima. Maleckoj sestra dala šminku da se šminka, haha, kako se utrackala, nije dala da joj se skida, baš me zanima mamina reakcija kad su se vratili kući. Garant je tata nagrabusio.
To je isti onaj drug što sam pisao zimus kad smo kod njega igrali Mortal Kombat, pa kako je mali plakao kad ga je tata prebio u igrici. 
Dobro, nismo se zaukali još ozbiljnije o emocijama, ali dečica, a i životinje i te kako mogu da probude lepe emocije. Kao što su večeras meni dečica probudila.
Nemam psa već oko 5 godina, razmišljao sam da nabavim kavkaskog ovčara, ali još ne znam gde ću živeti, za sad na selu kad se oporavim od povrede, ali ne znam koliko tačno, morao bih striktno na selu, jer je pas zahtevan, a i čovek koji je imao kučiće ih je sve prodao, inače je iskusan odgajivač te vrste. Tako da sam odustao od toga.
Imam mačke na selu, ovu macu u stanu što je bila 15 godina, više nemam, nestala je, dugo mi je bilo tužno kad ulazim u stan, a nema je nakon 15 godina...
P.s. Kad ja budem povratio svoj osećaj za druge, koji sam imao, kad budem pružao kao taj drug što voli da pruži, značu da sam se oporavio. Dobro, nosio sam i ja njemu svoje proizvode, ali imam još da se oporavljam što se tiče osećaja za druge, a i za sebe naravno...
