O bupu, drogi, suovisništvu, tko se kako osjeća, muzici i ćevapima

Ovaj forum može sadržavati informacije koje nisu u skladu sa misijom ovog foruma.

Moderator: sanela

User avatar
Loki
Posts: 313
Joined: Sun Dec 04, 2016 7:44 pm
Contact:

Re: O bupu, drogi, suovisništvu, tko se kako osjeća, muzici i ćevapima

Post by Loki »

licaninsasela wrote: Sat Aug 01, 2020 4:37 pm
Loki wrote: Sat Aug 01, 2020 11:00 am
licaninsasela wrote: Fri Jul 31, 2020 6:14 pm Dragi ljudi moji sjebani i nesjebani u bundevi. Sican se ja, ostavio se svega, kaze meni Frsjla"ti nisi dobro". Bog te jeba ja njojba sasuo sve sta mi bilo u glavi. A u krivu san sam bija. Nije cilj ostav se droge, nego nosit se sa svojin ja. Neznan dal razumite.. Frajla me procitala ko lektiru a u to vrimr je Ninocka bila tocka na i. Sta kaze Frajla, ova poklopi. I onda boga isusa skida. Kurcio sa sa AMG ( uf sta zena to opici po gadu ja sa useten) , pa ka iman i dipa za na selo, pa mi zene ispunila zelju ikupila za radendsn reno cetvorku. Nosan ga tako jos kolko dam lijen. Frajla tocno pogada covika tamo di je u kurcu. Bija san u kurcu samo ego ti neda i tiras to svome. Nije cilj apstinencija neko zdrav zivot. Psoha. Jeboga sad mi sve na dusi pa cu se ispucati( toKsana mora odratiti). Klinjo bija. Imo fendove iz skole Srbe. Kaze meni frend. Mi idemo za Bg. Ja pitam zasto. Kaze on nepitaj bit ce sranja. Kojeg sranja mislin se ja. Bog te jeba pa Vukovar. Ja jos u yrednjoj pomorskoj. Pocelo udarati po Sarajevou. Jebo te Isus ima san frendova i Srba i Muslimana. Odjednom prosla srednja i ajd u vojsku. Ja vec par godina na dopu. Da se razumimo ne krivim ja dop nego sebe. Nije dop kriv za moja govna. Ibog te jeba ja u uniformi, odjednom ja teski Hrvat. Srbi i balije neprijatelji. A dolazili doli na more. Da ne duzim i nesrern dodla i oluja i bljesak. I dta mi Hrvati kazemo traktorijada Srba. Pobili nasi hrpu ljudi. Ja dam promatra sa strane i vidija mrtve. Promjeni to covika. Ni dop nije ublazija to sranje. Ma jeba te Bog bolje sutit. Kuminista sam i socijalilista i uvala bogu nisam ispalija ni metka. Ljudi koji su da menom bili sada cugaju ili su na dopu plus kladionica a ja se hrvam kako znam i umijem. Nisam pametan ali neke stvari znan prepoznati. Gledali ste ljudi forest gumpa. Zivot je bonbonjera inikad neznas sta ces izvuci. Jebiga. Cudi me da me ! Sanci nije blokirala radi psovanja.
I sta ti Frajla setes da sam omeksa i pista dobar ka pasteta. Neznam kako da ti odbrusim. Jebes ti mene. Gle neman poganih rijeci. Kako to objasnjavas.
Loki javi se ako te nesto jebe. Nacemovrimena. Ne drzi nista u sebi. Samo seri. Ne moras javno. Mozrs private . . iman ja kapacitet za sve ne sekiraj se. Ksanci dal ima kaka promlena. Frajla: jedi govna. Eto vidis damogu srati.
Ličke,

Hvala što osvojiš vremena za mene. Nemam za sad nikakvih problema, osim standardnih koje apstinencija nosi sa sobom.

Juče sam posle posla samo se istuširao, uzeo stvari i otišao na jezero na kupanje. Pakleni dan je bio. Preko 36 stepeni. Ovo mi je bilo prvo kupanje van kade u ovoj godini. Ostao sam na kupanje do pola 9. Imam utisak da sam preplivao 20 km. Manje sam.se kupao, nego sam baš plivao. Ja sam dete odrasli na reći Savi i ja volim plivanje. Volim više tekući od stajaće vode, ali ovde nisam mogao da biram pa je i jezero odradili svoje.

Osim fizičkog umora, nekako sam se plivanjem oslobodio i pritiska u glavi. Kad sam došao kući bio sam u fazonu neke nirvane. Samo sam se istuširao, jeo i legao da spavam. I spavao sam kao beba. Moram češće iskorišćavati ove tople dane i ići na kupanje, kad mi se već namestilo da je jezero na 20ak minuta od mene.

Danas je inače rođendan Švajcarske države i opštenarodni slavlje je ovde. Pozvan sam kod Davida na roštilj. Tamo će biti i njegova verenica i neki njegovi drugari koje ja ne poznajem. Čekam da dođe po mene. Iskren i nije mi baš svejedno, jer nije isto kad provodim vreme sa Davidom koga znam i sad kad budem među gomilom nepoznatih ljudi. Hvata me neki strah. Plus što ne znam ni kako tamo da se ponašam jer sve je to drugačiji mentalitet od onog na koje sam ja navikao. Ali sam odlučio a idem i da se suočim i sa tim strahom. I naravno da budem potpuno čist. Znam da da bi linija dopa ili Bupa taj strah ubila, ali šta sam onda uradio? Onda sam samo sjebao sebe i lažno ću se predstaviti ljudima koje možda nikad više i ne vidim. I kad bi se razišli ja bih ostao opet sa svojim najvećim problemom i svojom noćnom morom.

Zato držite mi palčeve da ovaj dan prođe dobro i da se uspešno suočim sa svojim strahom od gomile nepoznatih ljudi. Javljam utiske čim budem mogao.
Nemoj se sad ujebat sa cugom. Imaj na umu da je i pivo alkohol a ti nemas granice. Drzi se sokova i mineralne i ne upustaj se u esperiment u stilu mogu popit dva puva ili nesto kratko. Znas da ne mozes jer si stoka neumjerena.
Znam Ličke da sam neumereno svinja. Srećom da sam toga svestan inače ko zna kako bi ova moja apstinencija tekla.

Pijem samo Rivella sok koji me ujedno seca i na detinjstvo. Alkohol me nikad nije privlačio i to je veliki spas za mene. Čak u vreme.one najvece fizičke krize dvoumio sam se da li da popijem dve limenke piva ili ne. Ali sam i tad znao sebe dovoljno da bi to bio siguran put u recidiv. Za mene lično recidiv je i jedna čaša piva, a kamoli više.

Hvala na savetu svakako. Bez obzira što sam ja svestan, uvek je dobro da neko sa strane to ponovo kaže.

P.S. Još nisam skupio mi da da priđem. Nešto kao malo u prolazu smo razgovarali, ali ja sam samo gledao da što pre pobegnem da ne oseti moju nesigurnost. Bukvalno sam kao dete od 9 godina kad se zaljubi pa se sklanja od simpatije jer ga je sramota. Cenim da svi provaljuju a mi se svi da ali da ne smem ništa. Msm znam ja da umisljam to i da se ljudi zabavljaju i nisam im ja centar sveta da bi me studirali. Ali moja paranoja je jača od Alpa. Kako sad stvari stoje sve će ostati na tih par razmenjenih rečenica jer priznajem sisa sam za muvanje. Jedino da probam Stopov metod sa veštačkim trepavicama. 🤣🤣🤣
Frajla kako se kažu veštačke teepavice na nemačkom? 🙉🙈🙊
To od čega bežiš ti!
To se ne leči!
To se pobeđuje!!!
User avatar
Loki
Posts: 313
Joined: Sun Dec 04, 2016 7:44 pm
Contact:

Re: O bupu, drogi, suovisništvu, tko se kako osjeća, muzici i ćevapima

Post by Loki »

StopBup wrote: Sat Aug 01, 2020 12:05 am
P.s. Moji me još uvek prilično kontrolišu, i ne veruju mi, ali ne smeta mi to više, navikao sam se. Evo sad dođoh iz grada, išao sam nešto da naplatim, i do jednog kafića da se vidim malo sa nekom ekipom. Ej, zvali su me i mama i tata, 10-ak puta, garant, i čekali budni sve do sad, dok se nisam vratio. Prvo sam išao da me vidi tata, pa mama, hahah. :) Jebi ga, jeste da zvuči glupo, da me kontrolišu sa svoje 34 godine, ali znam da moram da se pomorim sa tim neko vreme i da to prihvatim kao normalno, mada, može se reći da sam već i prihvatio. Znam da nije dovoljno to što sam ja priznao šta sam radio, i što znam sam sa sobom šta hoću, treba vremena da se povrati poverenje.
Rekao sam da se neću više mešati. Ali toliko besmisleno vrtiš i ostavljaš sebe u tuđa zivote i osecanja da se ne može ignorisati tvoje dvosmisleno izjave ovde. Daj bar jednom u životu iznosi svoj stav i to šta razmišljaš pa makar bilo totalno pogrešno.

Evo upravo u ovim redovima se krije odgovor na tvoje pitanje zašto te Frajla doživljava kao nesigurnog i kao nesposobnog da se osamostališ. Potpuno se slažem sa njom!

Plus u ovim redovima se krije i činjenica koliko tvoji roditelji zapravo ništa ne znaju o bolesti zavisnosti i koliko ni ti sam ne možeš ili nećeš da vidiš koliko si na pogrešnom putu i koliko si daleko od cilja kojem težiš. Potpuno se ponovo slažem sa njom!

Ako ti to ne vidiš niko ti ne može pomoći ni otvoriti ti oči.
To od čega bežiš ti!
To se ne leči!
To se pobeđuje!!!
User avatar
Loki
Posts: 313
Joined: Sun Dec 04, 2016 7:44 pm
Contact:

Re: O bupu, drogi, suovisništvu, tko se kako osjeća, muzici i ćevapima

Post by Loki »

Frajla,

šalu na stranu, trebam tvoje mišljenje i savet dok isti u utorak ne potražim od psihijatra.

Čime može biti izazvana ovolika moja nesigurnost da priđem devojci? Koji kompleks od ranije može da bude uzrok tome? Ne znači da imam kompleks samo me zanima koji kompleks je usko povezan sa ovolikim dozom nesigurnosti.

Meni doslovce drhti glas kad hoću sa njom da razgovaram. Ne preterujem kad kažem da me uhvate grčevi u stomaku. Imam utisak da se ceo tresem kao da sam izašao na streljanje. Mozak blokira totalno. Smisao za humor nestane kao da ga nikad bilo nije. Verujem da je celokupni prizor mene za nekog ko gleda sa strane komičan. Ali meni nije ni najmanje smešno. Kao da uđe u mene najveći level retardiranosti. Bukvalno ne znam kako da se ponašam. Jedino bi me spaslo kad je devojka pricljiva pa počne da ona vodi razgovor, a ja samo da se ubacuje povremeno dok barijera ne padne. I nije mi ovo sad prvi put. Ali nakon par godina kako se nisam direktno muvao a nekom nepoznatom devojkom, ovo je sad najgore do sada. I zaista se ne plašim neuspeha, čak bi u svakom rastrojstvu neuspeh bio spas za mene da ne moram dalje da se trudim. Da sad ne javim dalje verujem da ti je jasno kako se osećam i na Šta liči moja pojava ovako nesigurna.

E zato bih voleo da mi ti sad neke odgovore ili smernice. Već sam zapisao i ovo će biti tema sledeće nedelje sa psihijatrom. Ali bih cenio i pomogla bi mi danas, sutra sa nekim odgovorom.

Hvala Frajla!
To od čega bežiš ti!
To se ne leči!
To se pobeđuje!!!
StopBup
Posts: 2654
Joined: Tue May 21, 2019 1:52 pm

Re: O bupu, drogi, suovisništvu, tko se kako osjeća, muzici i ćevapima

Post by StopBup »

Loki wrote: Sat Aug 01, 2020 5:13 pm
Osamostaljenje dolazi u ozbiljnije razmatranje tek u decembru, a možda se desi sredinom decembra. Fali mi to u skorijoj budućnosti. Živeo sam ja sam, jače od dve godine, ali tad sam bio na bupu, i nije to to, nisam živeo kako treba tada, to je sigurno.

Znaju moji dovoljno, ali naravno da im još nisam sve rekao, ali rekao sam im dovoljno. To što mi pre svega mama sad ne veruje, je pre svega zbog toga što sam joj otkrio, a ne zbog mog ponašanja. Ćale je odlično upućen u to, jer je i sam imao velikih problema sa alkoholom, ali čist je već duže vreme, imao je pre više od pola godine neke kratke kikseve, ali ok je i stabilan sada. Sa njim generalno više pričam, jer on to sve kapira, pričam i sa mamom, i sa oboma, ali generalno otvorenije pričam kad pričam samo sa ćaletom.

U zadnje vreme puno mi znači vreme koje po nekad provedem sa drugovima, bivšim zavisnicima, koji su to svoje odavno rešili, i znaju sve o meni, to jest o mom drogiranju, pa se istresem dosta i pred njima. Imam i par skroz strejt ljudi, koji znaju to o meni, pa i sa njima pričam. Ono, uklapam se polako u život čist, i nigde ne srljam, a kao što rekoh, eventualno osamostaljnje se možda desi tek sredinom decembra, do tad ću sigurno biti sa mojima.

P.s. Javi kako je bilo sa onom devojkom. Srećno. Nemoj puno u napred da razmišljaš "šta ako". Idi sa stavom da i ako izduvaš, neće biti nikakva katastrofa, pa ćeš nastupiti samouverenije i opuštenije. :)
Frajla
Posts: 1762
Joined: Mon Jul 27, 2015 3:01 pm

Re: O bupu, drogi, suovisništvu, tko se kako osjeća, muzici i ćevapima

Post by Frajla »

falsche wimpern- trepavice vestacke

A za nesigurnost o kojoj pricas, nemam ni ja bas nekog objasnjenja, ali znam na sta mislis jer se to i meni desavalo, nakon svakog skidanja.
Rekla bih da je to neka anksioznost koja nas paralise i cini totalno nesigurnima. Znojenje, brzo lupanje srca, blokada u glavi..... ucimo ponovo da zivimo i osecamo

Ali to vremenom ispari i moras biti strpljiv i nikako se ne povlaci radi toga. Bas treba da tako nesto sto cesce prozivljavas i svaki put ce biti lakse
StopBup
Posts: 2654
Joined: Tue May 21, 2019 1:52 pm

Re: O bupu, drogi, suovisništvu, tko se kako osjeća, muzici i ćevapima

Post by StopBup »

Ja ću ove subote da se provodim do sitnih sati, ali na njivi, Loki bar ide u neki život, možda i dobro prođe.

Buraz, znaš i sam, bitno je da ostaviš dobar prvi utisak, kao i svugde. Ako je prvi utisak dobar, pa posle nešto i zabrljaš, opet se lakše sredi. :)
xxxana
Posts: 1518
Joined: Sun Mar 19, 2017 5:36 pm

Re: O bupu, drogi, suovisništvu, tko se kako osjeća, muzici i ćevapima

Post by xxxana »

Loki,n ista se ne sekiraj, sve ce Stop da ti objasni, najduza veza koju je imao str. trajala je citav dan..
A tek fore koje ima, pitaj ga 8-)
User avatar
Loki
Posts: 313
Joined: Sun Dec 04, 2016 7:44 pm
Contact:

Re: O bupu, drogi, suovisništvu, tko se kako osjeća, muzici i ćevapima

Post by Loki »

Nisam naravno ništa uradio sa devojkom. To se dalo i naslutiti.

Nisam bio ni baš statičan kao na početku druženja. Razgovarali smo neko vreme, ali bez tendencija i navođenja ka muvanju. Više je to bio razgovor gde sam ja u sebi umirao od straha, a ona devojka bila posve ljubazna jer joj to nalaze kućno vaspitanje. Sve u svemu pomerio sam se sa mrtve tačke i ulio u sebe neku dozu sigurnosti. Osim klasične blokade za koju mi i Frajla kaže da je neka vrsta anksioznosti izazvana skidanjem, imam još uvek tu blokadu da konstantno mislim kako ne pričam savršeno nemački i kako je to blam. I onda se suzdržavam i samog razgovora na nemačkom jer sam sebe ponizim u startu u svojoj ludoj glavi. A u stvarnosti ga pričam na veoma visokom i zadovoljavajućem nivou, razumem apsolutno 100% bez obzira na narečje i dialekt. Jedino nemam fond reči kao u maternjem jeziku što je i normalno i što nikad neću ni dostići. Možda nekad pogrešim neki padež ili eventualno rod imenice(Frajla zna o čemu pričam), ali generalno pričam odlično. A blokada stoji i uporno postoji. Pre sam mislio da je ta blokada jer sam oduvek perfekcionista, pa ako nešto nije savršeno odmah ne valja.

Sad sam već uveren da nije problem perfekcionizam i da je koren problema mnogo dublji. Sam svakako to ne mogu rešiti. Dobra stvar zbog koje pišem plus današnjem danu što sam ipak sam otkrio i prepoznao svoj strah i sto jedva čekam da kažem doktoru da se uhvatimo u koštac sa njim i nakon nekog vremena i truda i da ga pobedim.

Frajla, hvala na odgovoru. Mogu se složiti sa sobom, a to je stav i mog doktora da samo suočavanje sa strahom vodi i do pobede nad njim. Logično što češće imaš mogućnost da se suočiš veće su šanse i manje vremena ti treba da to prebrodiš. Evo konkretno sam danas išao kontra sebe i pomerio sam se sa mrtve tačke. Nakon 15ak minuta razgovora i par razmenjenih smešaka od srca, makar su mi prestali grčevi u stomaku i drhtavica. Znači da mi samo treba što više takvih situacija. I naravno da ću je još viđati, pa ko zna. Nije sve izgubljeno.

A kad sam se već raspisao da dodam i ovo. Jako je bitno da pomenem. Msm, meni je jako bitno. Već sam vam napomenuo da je danas rođendan Švajcarskoj državi. To znači, kao što pretpostavljate tone i tone vatrometa u celoj državi. Prošlo je punih 21 godina od mog učešća u ratu na Kosovu. I evo nakon 21 godine ja još uvek imam fobiju kad se čuju pucnjavi iznenada. Iako znam da će se pucati ja se svaki put trgnem, stresem i prođe me jeza kroz kičmu. Nije to klasičan strah od pucnja. Nego nešto sto ne umem ni da objasnim. A to se samo dešava pri prvim pucnjima kkad krene vatromet iznenada. Kasnije pucanje koje se nadoveze na to mi ni malo ne smeta niti budi tu neku duboko zatrpanu traumu u meni. Voleo bih da mogu taj osećaj da pretvorim u reči, ali nažalost toliko pismen nisam. Nešto približno je strah, gađenje, instinkt za preživljavanje i panika odjednom, pomešani sa tugom i filmovima koji prođu u sekundu kroz glavu. Cak osetim i neki opor ukus ustima. Kao ukus rđe(ne pitajte me kako znam kojeg je ukusa rđa). Probudi se nešto davno zakopano u meni. Eto još jedne teme za mog doktora. Kao da gledam da će čovek da digne ruke od mene i da kaže idi traži drugu žrtvu da skačeš sa emocionalne blokade na traume iz rata. Malo su plaćeni ti doktori šta sve moraju da čuju od nas i da prođu kroz to da bi nam pomogli. Zamisli posao u kome ti se ceo dan događa da moraš da se uživljavas u crnjake pacijenata. Koliko moraš biti jak da to doživiš kao posao i da razdvojiš profesionalnost od emocija. Svaka im čast. Ja bih izgoreo za jednu radnu nedelju.

Eto drugari. Danas sam imao prilično ispunjen dan društvenim aktivnostima, a u suštini ništa lepo se nije desilo, osim što sam potvrdio neke stare strahove i otkrio da neki još žive u meni. Psihijatar će se obradovati, a ja iskreno baš i nisam oduševljen. Opet je proradila ona moja narkomanska strana gde bih ja najradije sad ovo nekako zaboravio i probao da se sa tim ne suočim, a sve u nadi da će to nekako proći samo od sebe. A neće proći samo, to je jedino sigurno. Ako nije prošlo za 21 godinu, što bi sad prošlo. Da me ne shvatite pogrešno, sa ovim ću se ja detaljno već u utorak na terminu pozabaviti sa stručnim licem. Samo iskreno kažem kako bih ja najviše voleo da se to reši i kako se trenutno osećam. Ja bih voleo da to rešim ignorisanjem iako sam svestan da to tako ne ide. To je ta narkomanska crta koja još živi u meni i koju pokušavam svim silama da ubijem.

Ovo je čist dokaz koliko nama malo treba da bi se ponovo vratili na stari narkomanski život i navike. A koliko nam zapravo puno treba da odbacimo te stare navike i usvojimo zdrave i nove obrasce. Obrasce po kojima se ponašaju normalni ljudi i sa kojima veoma uspešno prevazilaze svoje probleme. Ovo mi samo pokazuje koliko je nerealno kada nekad svom egu dozvolim da se zadovoljno smeška i probudi euforiju u meni, a sve u ubeđenju da je napredak veliki i da smo uspeli sjajne stvari da uradimo za kratko vreme. A istina je da se tvari popravljaju na bolje brzinom puža. I da je cilj jako daleko. Ako ikad i stignem do njega. Iskreno sve ovo danas me prilično demoralisalo. Sad ću da se istuširam i da zabodem na spavanje. Jer kažu ljudi da je jutro pametnije od večeri. I sam sam se uverio u to nebrojeno puta. Želim da pustim da se sve ovo od danas slegne i da sutra izvučem neki zaključak hladne glave. Jer sam sad u velikoj konfuziji što se može primetiti i iz mog pisanja. Skačem sa teme na temu i gubim nit posta.

Držite se drugari.
To od čega bežiš ti!
To se ne leči!
To se pobeđuje!!!
User avatar
Loki
Posts: 313
Joined: Sun Dec 04, 2016 7:44 pm
Contact:

Re: O bupu, drogi, suovisništvu, tko se kako osjeća, muzici i ćevapima

Post by Loki »

xxxana wrote: Sat Aug 01, 2020 10:05 pm Loki,n ista se ne sekiraj, sve ce Stop da ti objasni, najduza veza koju je imao str. trajala je citav dan..
A tek fore koje ima, pitaj ga 8-)
🤣🤣🤣

Eto bar me ti nasmeja na kraju ovakvog za mene poražavajuće dana. Sve sam zatresao iz sebe u prethodnom postu.

Inače sve mi je objasnio, osim onoga šta sam ja ciljao u napisanom postu njemu. Ali bitna je volja. I bitno je da Stop želi da pomogne i da ima dobre namere. 🙃
To od čega bežiš ti!
To se ne leči!
To se pobeđuje!!!
User avatar
Loki
Posts: 313
Joined: Sun Dec 04, 2016 7:44 pm
Contact:

Re: O bupu, drogi, suovisništvu, tko se kako osjeća, muzici i ćevapima

Post by Loki »

StopBup wrote: Sat Aug 01, 2020 9:15 pm Ja ću ove subote da se provodim do sitnih sati, ali na njivi, Loki bar ide u neki život, možda i dobro prođe.

Buraz, znaš i sam, bitno je da ostaviš dobar prvi utisak, kao i svugde. Ako je prvi utisak dobar, pa posle nešto i zabrljaš, opet se lakše sredi. :)
Koji prvi utisak moj Stope kad umre govno u meni kako je vidim i kako pomislim da bi hteo da pričam sa njom. Zaboravim i datum rođenja kad joj se približim.

Mogu da ostavim utisak jedino retardiranog traktora na 10 hiljada obrtaja kojem su produvale karike i kome je karter bez ulja. Eto. Takav utisak približno ostavljam kad krenem u razgovor sa devojkom. I to traktor koga vozi crnac automehaničar.

Nadam se da ti je sad jasnije kakav kompleks mene pere kad želim da priđem ribi sa ciljem da je muvam. Taj problem nemam kad hoću ovako da imam komunikaciju. Ali kad mi se neka devojka svidi i kad hoću da krenem razgovor, a znam da želim da je muvam, e tad nastaje komplet blokada. Tri puta umrem pre nego izgovorim Ćao, a zamisli kad krene razgovor. Doživljavam kliničku smrt svakih dva do dva i po minuta.

Eh da ja mogu i da imam muda da prodam onu tvoju foru za veštačke teepavice lako bih ja. Nego bih ja pre propao u zemlju nego to uspeo da uradim. Ona kad bi zažmurila da joj ja kao vidim trepavicama, ja bih umesto poljupca zapravo pobegao sa žurke, iselio se iz grada, države i kontinenta od te količine blama. Budi Stope zahvalan Bogu što nemaš ovu vrstu problema kao ja. I uopšte se ne šalim.
To od čega bežiš ti!
To se ne leči!
To se pobeđuje!!!
Post Reply