O bupu, drogi, suovisništvu, tko se kako osjeća, muzici i ćevapima

[Loki]

Slabosti svog oca sam koristila maksimalno, do te mere da mi je danas dobar primer za sutra kako ne treba sa decom..
Sramota me je sada, da me neko ne shvati pogresno, jer bila sam klinkq i smwtrala sam da sam nesto iznad ljudi koji rade i ni malo nisam shvatala ni one koji zele,n i one koji na pr. moraju..
Tada dete shvata da je zivot med i mleko i postaje samozivo i sebicno, a d niroditelj ni dete toga nisu svesni i bude bas jebeno kada razbijes te iluzije,zqto drzi dete na tlu i vidi koliko moze i budi tu u finansijskom smislu kad smatras da ne moze, ne kao olaksavajuca varjjanta..
Deca savrseno dobro znaju kako da savladaju roditelje kad im vide slabosti, moja je majka drugacija od oca, strozija je i uvek sam oca znala kako da predjem i bio je prvi na tapetu, da majku nisam morala ni da pokusavam i svadje u kuci su tada postale ceste zbog toga, tata popusti i onda majka pizdi i tako u krug, da smo od jedne primarne porodice postali nesto sasvim suprotno..

Ta relacija roditelj dete je uvek osetljiva tema i svako ima neku svoju istinu. Ja recimo imam 2 sina i volim ih više od života. Ali mislim da imam ćerku da bi ta ljubav bila veća i jača. Nekako su očevi osetljivi na ćerke, pa nije preveliko čudo što je bio popustljiv prema tebi. Nekako se ti odnosi kod svih manje više kreću na granici i mogu uvek da prevagnuo i na dobru i na lošu stranu.
A na deci je da li će to da zloupotrebe ili ne. Moji mi nisu mogli finansijski pomoći skoro ništa, ali sam ih zloupotrebljavao i lagao kad god sam mogao i iskorištavao ih na druge načine. Otac mi je umro 2007., a majku sam prestao lagati i sve priznao još davnih dana. Tamo negde 2008. I nikad se ne mogu oprati kod majke koliko sam loših stvari učinio za vreme gudranja. Ali sa druge strane mi daje ipak mir što ona za sve zna i što otvoreno pričamo na tu temu. Veliko olakšanje je kad ne moraš da krijem osećaje i kad imaš podršku kao ja od moje majke. I svo ovo vreme apstinencije takođe je uz mene i daje mi podršku koliko god je u mogućnosti. Plus se trenutno brine o mojoj deci i vaspitava ih što je ogromna stvar takođe.
Nikada joj se ne mogu adekvatno odužiti za sve što je radila i što sad čini za mene, ali bitno mi je da ona to ne očekuje i da imamo zaista otvoren odnos pun ljubavi i razumevanja. A znam da je njoj dovoljno da ja ostanem čist i da joj veća nagrada ne treba.
Svakako život je pred tobom da ispraviš sve što misliš da treba biti ispravljena u tim odnosima sa roditeljima. Znaj šta god uradili ipak smo mi njihova deca i ta ljubav je jača od svega lošeg. I to ti kažem iz ugla sebe kao roditelja.

[xxxana]

Slabosti svog oca sam koristila maksimalno, do te mere da mi je danas dobar primer za sutra kako ne treba sa decom..
Sramota me je sada, da me neko ne shvati pogresno, jer bila sam klinkq i smwtrala sam da sam nesto iznad ljudi koji rade i ni malo nisam shvatala ni one koji zele,n i one koji na pr. moraju..
Tada dete shvata da je zivot med i mleko i postaje samozivo i sebicno, a d niroditelj ni dete toga nisu svesni i bude bas jebeno kada razbijes te iluzije,zqto drzi dete na tlu i vidi koliko moze i budi tu u finansijskom smislu kad smatras da ne moze, ne kao olaksavajuca varjjanta..
Deca savrseno dobro znaju kako da savladaju roditelje kad im vide slabosti, moja je majka drugacija od oca, strozija je i uvek sam oca znala kako da predjem i bio je prvi na tapetu, da majku nisam morala ni da pokusavam i svadje u kuci su tada postale ceste zbog toga, tata popusti i onda majka pizdi i tako u krug, da smo od jedne primarne porodice postali nesto sasvim suprotno..

Ta relacija roditelj dete je uvek osetljiva tema i svako ima neku svoju istinu. Ja recimo imam 2 sina i volim ih više od života. Ali mislim da imam ćerku da bi ta ljubav bila veća i jača. Nekako su očevi osetljivi na ćerke, pa nije preveliko čudo što je bio popustljiv prema tebi. Nekako se ti odnosi kod svih manje više kreću na granici i mogu uvek da prevagnuo i na dobru i na lošu stranu.
A na deci je da li će to da zloupotrebe ili ne. Moji mi nisu mogli finansijski pomoći skoro ništa, ali sam ih zloupotrebljavao i lagao kad god sam mogao i iskorištavao ih na druge načine. Otac mi je umro 2007., a majku sam prestao lagati i sve priznao još davnih dana. Tamo negde 2008. I nikad se ne mogu oprati kod majke koliko sam loših stvari učinio za vreme gudranja. Ali sa druge strane mi daje ipak mir što ona za sve zna i što otvoreno pričamo na tu temu. Veliko olakšanje je kad ne moraš da krijem osećaje i kad imaš podršku kao ja od moje majke. I svo ovo vreme apstinencije takođe je uz mene i daje mi podršku koliko god je u mogućnosti. Plus se trenutno brine o mojoj deci i vaspitava ih što je ogromna stvar takođe.
Nikada joj se ne mogu adekvatno odužiti za sve što je radila i što sad čini za mene, ali bitno mi je da ona to ne očekuje i da imamo zaista otvoren odnos pun ljubavi i razumevanja. A znam da je njoj dovoljno da ja ostanem čist i da joj veća nagrada ne treba.
Svakako život je pred tobom da ispraviš sve što misliš da treba biti ispravljena u tim odnosima sa roditeljima. Znaj šta god uradili ipak smo mi njihova deca i ta ljubav je jača od svega lošeg. I to ti kažem iz ugla sebe kao roditelja.

Jeste, ali sam mnogih stvari postala svesna nedavno i tesko mi je sve da prihvatim.. Dugo sam samo njihove greske videla i to kako se ja osecam,sadq je vec malo drugacije..
Sa majkom imam kocnice i ne mogu skroz da se opustim, dok se ona prvo malo ne opusti, jer mi ne veruje prosto, a i kad joj nesto kazem,o na se optereti posle i vidim to u njoj, bez obzira sto pokusava da sakrije i trenutno mi odgovara neki mir u tom smislu, ovako razgovaram sa doktorkom i nisam puno ni raspolozena za neku pricu..
Treba vremena i njoj,a i meni..
Odnos sa ocem mi je kao tebi sa majkom i imam utisak da moze puno da razume i mnogo mi je laksi razgovor sa njim..

[licaninsasela]

Slabosti svog oca sam koristila maksimalno, do te mere da mi je danas dobar primer za sutra kako ne treba sa decom..
Sramota me je sada, da me neko ne shvati pogresno, jer bila sam klinkq i smwtrala sam da sam nesto iznad ljudi koji rade i ni malo nisam shvatala ni one koji zele,n i one koji na pr. moraju..
Tada dete shvata da je zivot med i mleko i postaje samozivo i sebicno, a d niroditelj ni dete toga nisu svesni i bude bas jebeno kada razbijes te iluzije,zqto drzi dete na tlu i vidi koliko moze i budi tu u finansijskom smislu kad smatras da ne moze, ne kao olaksavajuca varjjanta..
Deca savrseno dobro znaju kako da savladaju roditelje kad im vide slabosti, moja je majka drugacija od oca, strozija je i uvek sam oca znala kako da predjem i bio je prvi na tapetu, da majku nisam morala ni da pokusavam i svadje u kuci su tada postale ceste zbog toga, tata popusti i onda majka pizdi i tako u krug, da smo od jedne primarne porodice postali nesto sasvim suprotno..

Ta relacija roditelj dete je uvek osetljiva tema i svako ima neku svoju istinu. Ja recimo imam 2 sina i volim ih više od života. Ali mislim da imam ćerku da bi ta ljubav bila veća i jača. Nekako su očevi osetljivi na ćerke, pa nije preveliko čudo što je bio popustljiv prema tebi. Nekako se ti odnosi kod svih manje više kreću na granici i mogu uvek da prevagnuo i na dobru i na lošu stranu.
A na deci je da li će to da zloupotrebe ili ne. Moji mi nisu mogli finansijski pomoći skoro ništa, ali sam ih zloupotrebljavao i lagao kad god sam mogao i iskorištavao ih na druge načine. Otac mi je umro 2007., a majku sam prestao lagati i sve priznao još davnih dana. Tamo negde 2008. I nikad se ne mogu oprati kod majke koliko sam loših stvari učinio za vreme gudranja. Ali sa druge strane mi daje ipak mir što ona za sve zna i što otvoreno pričamo na tu temu. Veliko olakšanje je kad ne moraš da krijem osećaje i kad imaš podršku kao ja od moje majke. I svo ovo vreme apstinencije takođe je uz mene i daje mi podršku koliko god je u mogućnosti. Plus se trenutno brine o mojoj deci i vaspitava ih što je ogromna stvar takođe.
Nikada joj se ne mogu adekvatno odužiti za sve što je radila i što sad čini za mene, ali bitno mi je da ona to ne očekuje i da imamo zaista otvoren odnos pun ljubavi i razumevanja. A znam da je njoj dovoljno da ja ostanem čist i da joj veća nagrada ne treba.
Svakako život je pred tobom da ispraviš sve što misliš da treba biti ispravljena u tim odnosima sa roditeljima. Znaj šta god uradili ipak smo mi njihova deca i ta ljubav je jača od svega lošeg. I to ti kažem iz ugla sebe kao roditelja.

Jeste, ali sam mnogih stvari postala svesna nedavno i tesko mi je sve da prihvatim.. Dugo sam samo njihove greske videla i to kako se ja osecam,sadq je vec malo drugacije..
Sa majkom imam kocnice i ne mogu skroz da se opustim, dok se ona prvo malo ne opusti, jer mi ne veruje prosto, a i kad joj nesto kazem,o na se optereti posle i vidim to u njoj, bez obzira sto pokusava da sakrije i trenutno mi odgovara neki mir u tom smislu, ovako razgovaram sa doktorkom i nisam puno ni raspolozena za neku pricu..
Treba vremena i njoj,a i meni..
Odnos sa ocem mi je kao tebi sa majkom i imam utisak da moze puno da razume i mnogo mi je laksi razgovor sa njim..

Ukoliko dugorocno ostanes normalna kroz jeedan duzi vremenski period, da ne lupam napamet, godinu dvije, mozda krace mada sumnjam, kad stara mati vidi da si ok i da ne strepi kakva ces doci kuci vec da si uvik normalna, tad ce se pomalo opustit. Vrime i naoruzaj se strpljenjem i pomalo kroz pricu ce obiteljski odnosi sjesti. Moglo bi se nazvati dinamickom grupom ti vasi razgovori di jedno drugome i trecemu, koliko vas ustvari doma ima govorite sta kome smeta i di grijesi i kako odnose popraviti. Takoder i dobre stvari i pozitivne im reci. Kroz odredeni vremenski period svi se morate pootvarati jedno prema drugome i onda ce sve biti ok doma i u tvojoj i njihovoj glavi. Ovo ce ti vjerovatno reci i psiho jer to je osnova k boljem sutra, tebi, obitelji. Bez laganja i samo hrabro i iskreno. Nadam se da kuzis mala.

[Loki]

Slabosti svog oca sam koristila maksimalno, do te mere da mi je danas dobar primer za sutra kako ne treba sa decom..
Sramota me je sada, da me neko ne shvati pogresno, jer bila sam klinkq i smwtrala sam da sam nesto iznad ljudi koji rade i ni malo nisam shvatala ni one koji zele,n i one koji na pr. moraju..
Tada dete shvata da je zivot med i mleko i postaje samozivo i sebicno, a d niroditelj ni dete toga nisu svesni i bude bas jebeno kada razbijes te iluzije,zqto drzi dete na tlu i vidi koliko moze i budi tu u finansijskom smislu kad smatras da ne moze, ne kao olaksavajuca varjjanta..
Deca savrseno dobro znaju kako da savladaju roditelje kad im vide slabosti, moja je majka drugacija od oca, strozija je i uvek sam oca znala kako da predjem i bio je prvi na tapetu, da majku nisam morala ni da pokusavam i svadje u kuci su tada postale ceste zbog toga, tata popusti i onda majka pizdi i tako u krug, da smo od jedne primarne porodice postali nesto sasvim suprotno..

Ta relacija roditelj dete je uvek osetljiva tema i svako ima neku svoju istinu. Ja recimo imam 2 sina i volim ih više od života. Ali mislim da imam ćerku da bi ta ljubav bila veća i jača. Nekako su očevi osetljivi na ćerke, pa nije preveliko čudo što je bio popustljiv prema tebi. Nekako se ti odnosi kod svih manje više kreću na granici i mogu uvek da prevagnuo i na dobru i na lošu stranu.
A na deci je da li će to da zloupotrebe ili ne. Moji mi nisu mogli finansijski pomoći skoro ništa, ali sam ih zloupotrebljavao i lagao kad god sam mogao i iskorištavao ih na druge načine. Otac mi je umro 2007., a majku sam prestao lagati i sve priznao još davnih dana. Tamo negde 2008. I nikad se ne mogu oprati kod majke koliko sam loših stvari učinio za vreme gudranja. Ali sa druge strane mi daje ipak mir što ona za sve zna i što otvoreno pričamo na tu temu. Veliko olakšanje je kad ne moraš da krijem osećaje i kad imaš podršku kao ja od moje majke. I svo ovo vreme apstinencije takođe je uz mene i daje mi podršku koliko god je u mogućnosti. Plus se trenutno brine o mojoj deci i vaspitava ih što je ogromna stvar takođe.
Nikada joj se ne mogu adekvatno odužiti za sve što je radila i što sad čini za mene, ali bitno mi je da ona to ne očekuje i da imamo zaista otvoren odnos pun ljubavi i razumevanja. A znam da je njoj dovoljno da ja ostanem čist i da joj veća nagrada ne treba.
Svakako život je pred tobom da ispraviš sve što misliš da treba biti ispravljena u tim odnosima sa roditeljima. Znaj šta god uradili ipak smo mi njihova deca i ta ljubav je jača od svega lošeg. I to ti kažem iz ugla sebe kao roditelja.

Jeste, ali sam mnogih stvari postala svesna nedavno i tesko mi je sve da prihvatim.. Dugo sam samo njihove greske videla i to kako se ja osecam,sadq je vec malo drugacije..
Sa majkom imam kocnice i ne mogu skroz da se opustim, dok se ona prvo malo ne opusti, jer mi ne veruje prosto, a i kad joj nesto kazem,o na se optereti posle i vidim to u njoj, bez obzira sto pokusava da sakrije i trenutno mi odgovara neki mir u tom smislu, ovako razgovaram sa doktorkom i nisam puno ni raspolozena za neku pricu..
Treba vremena i njoj,a i meni..
Odnos sa ocem mi je kao tebi sa majkom i imam utisak da moze puno da razume i mnogo mi je laksi razgovor sa njim..

Znam tačno o čemu pričaš. Sličan scenario sam ja prošao, ali dosta pre. Kad sam rešio da bacim dop i kad sam prešao na Bup. Imao sam baš taj sudar sa istinom u vezi porodičnih odnosa. Ono što je kod mene bilo najgore od svega ja sam smatrao tada da ako uzimam samo Bup da sam ja čist i da ti nije isto. I dugo sam to mišljenje duboko u sebi hranio i sebe hrabrio kako je bolje ceo život biti na Bupu nego se vratiti heroinu. Tek u zadnjih možda 8-9 meseci je u meni počelo a sazreva mišljenje da treba da ostavim Bup i da supstitucijom ništa nisam dobio. Da sam samo zamenio jednu drogu drugom, samo legalnom i jeftinijom. I onda se iz prihvatanja te istine rodila ideja, volja i sve ostalo za skidanjem sa Bupa. Mada sam isto dugo sebe lagao kako baš sad nije pravi trenutak i uvek imao opravdanje da odložim skidanje za neka "bolja" vremena. Dok mi u Aprilu nike postalo muka od svega i jednostavno sam shvatio da je uvek pravo vreme ako čovek želi stvarno da se skine.

Lika je u pravu i pogodio je u centar sa postom. Poverenje se lako gubi, a treba vremena i strpljenja da se povrati. Vreme će uraditi svoje svakako u tvom odnosu sa majkom. A sa Likinim savetom oko tih grupnih razgovora možeš dosta da ubrza taj proces zbližavanja i vraćanja poverenja.

Nikad nije kasno da porodične odnose gradimo od početka, ali na zdravim temeljima. Zato samo polako i sve će biti super ako ti ostaneš dosledna tome da ostaneš čista u šta ja uopšte ne sumnjam.

[licaninsasela]

Vrime ce napravit svoje samo ako bude normalna, a opet ako uz to ne bude ulazila u razgovor nego se zatvarala pred materom nece biti dobro. To je ajmo rec ta neka zadnja faza kad si sam sebi priznao svoja sranja a isto tako sve to rekao i obitelji i naravno o svemu otvoreno pricati i nista ne drzati u sebi. Sve sta ostane u tebi, njoj ili meni vodi te opet nenamjerno u recidiv ili ces plesati oko njega po zici kao sb sta radi. Ovo nije lako znam po sebi. Kad moras gledat svoje u oci i reci sve sta te izjeda kod njih i kod tebe, mene.. Takoder su zato prpgrami u komunama dugi, upravo da sve sjedne na misto i kod mene i kod mojih. Tako nekako. Tesko mi objasnit. Al znan da bez toga nece biti dobro. Bez iskrenosti nema nista. Jebeno. Zajebano.

[licaninsasela]

Zaboravih najvaznije. Zasto je iskren biti najteze? Zato sto smo uvik lagali i to nam je postalo normalno. To ti je ono. Kako si? Ok.. A jebe te na sve strane. Izgubis se u svom laganju i naravno da ti niko nista ne viruje. Kad smo lazovi!

[licaninsasela]

https://youtu.be/oc2aMNmXtiM
Laganica a prava stvar.

[StopBup]

Slabosti svog oca sam koristila maksimalno, do te mere da mi je danas dobar primer za sutra kako ne treba sa decom..
Sramota me je sada, da me neko ne shvati pogresno, jer bila sam klinkq i smwtrala sam da sam nesto iznad ljudi koji rade i ni malo nisam shvatala ni one koji zele,n i one koji na pr. moraju..
Tada dete shvata da je zivot med i mleko i postaje samozivo i sebicno, a d niroditelj ni dete toga nisu svesni i bude bas jebeno kada razbijes te iluzije,zqto drzi dete na tlu i vidi koliko moze i budi tu u finansijskom smislu kad smatras da ne moze, ne kao olaksavajuca varjjanta..
Deca savrseno dobro znaju kako da savladaju roditelje kad im vide slabosti, moja je majka drugacija od oca, strozija je i uvek sam oca znala kako da predjem i bio je prvi na tapetu, da majku nisam morala ni da pokusavam i svadje u kuci su tada postale ceste zbog toga, tata popusti i onda majka pizdi i tako u krug, da smo od jedne primarne porodice postali nesto sasvim suprotno..

Mislim da nema univerzalnog modela, kako treba, ili kako ne treba da decom. Roditeljima je jako teško, skoro nemoguće na vreme da otkriju da se kod deteta radi baš o našem obliku devijantnog ponašanja, plus što oni u početku odbijaju to sebi da priznaju da je njihovo dete ugazilo u to u šta smo mi ugazili. Dalje se dešava detetova majstorska manipulacija, pa kad jedan roditelj krene da shvata problematiku, dete bez većih problema uz pomoć drugog roditelja koji je na "njegovoj strani", uspe oboje da prevesla, i to traje, sve dok se ne desi eskalacija problema. Mada, i nakon prvih eskalacija, nastavlja manipulacija i laganje... Kad zamislim sebe kao roditelja, prva misao mi je da treba sa decom što ranije pričati o problemima i zamkama u životu, naravo veliku pažnju posvetit baš zamci u koju smo mi uplali.

To što ti mama ne veruje, ne treba da te opterećuje. Moji prema meni oboje izražavaju sumnju, ali sam svestan toga da sam to prosto zaslužio, pa se ne potresam oko toga. Treba da se držimo sadašnjeg kursa, pa će i poverenje polako da bude vraćeno u potpunosti. Ne mogu ja da očekujem sad što sam priznao sve, da mi odmah sve veruju i da imaju puno poverenje u mene.

Iskren sam sa mojima, ali ne pričam baš o svemu sa njima, bitno je da ih ne lažem. Za neke stvari o kojima mi se ne priča sa njima, isprčam se kad odem u grad sa jednim od najboljih drugova, koji je i sam bio zavisnik, pa odlično zna prolematiku. On je sve sredio kod sebe, čist je skoro 14 godina, stabilan, preživeo razvod, nije bio ni blizu da padne zbog toga... Znači mi kontakt sa njim u ovom periodu, nekad se i telefonom čujemo.

Mislim da si dobro ti Xxxana, i da si svesna ako ne svega, bar svega bitnog u ovom trenutku. Samo se drži ti svog sadašnjeg kursa, i nema zime!

Koliko je prošlo otkad si izbacila remeron, kako si, i je l' ti se san poboljšao?

[Loki]

Zaboravih najvaznije. Zasto je iskren biti najteze? Zato sto smo uvik lagali i to nam je postalo normalno. To ti je ono. Kako si? Ok.. A jebe te na sve strane. Izgubis se u svom laganju i naravno da ti niko nista ne viruje. Kad smo lazovi!

Upravo tako Liko. To i jeste suština svega. Godinama em lažemo sve oko sebe, em lažemo sami sebe i na kraju počnemo da verujemo u laž i iskrivljenu sliku o sebi.
Zato i jeste bolno. Meni je naročito bolno bilo da priznam roditeljima kakvom sam se sve manipulacijom služio i kako sam ih pravio budalama. A čak i tada sam jedva to prevaljivao preko ista jer je podsvest govorila da ne dodajem sve šeme jer će mi možda trebati. Užas kako boli i kako se bore bukvalno dve ličnosti u tebi.

Kad sve priznaš i udes u otvoren odnos osetiš ogromno olakšanje, ali dok ne pocneš lepo se ceo svet ruši. A tek kasnije počneš da osećaš grižnju savesti. Sve u svemu bolan proces i zahteva vreme.

[xxxana]

Ta relacija roditelj dete je uvek osetljiva tema i svako ima neku svoju istinu. Ja recimo imam 2 sina i volim ih više od života. Ali mislim da imam ćerku da bi ta ljubav bila veća i jača. Nekako su očevi osetljivi na ćerke, pa nije preveliko čudo što je bio popustljiv prema tebi. Nekako se ti odnosi kod svih manje više kreću na granici i mogu uvek da prevagnuo i na dobru i na lošu stranu.
A na deci je da li će to da zloupotrebe ili ne. Moji mi nisu mogli finansijski pomoći skoro ništa, ali sam ih zloupotrebljavao i lagao kad god sam mogao i iskorištavao ih na druge načine. Otac mi je umro 2007., a majku sam prestao lagati i sve priznao još davnih dana. Tamo negde 2008. I nikad se ne mogu oprati kod majke koliko sam loših stvari učinio za vreme gudranja. Ali sa druge strane mi daje ipak mir što ona za sve zna i što otvoreno pričamo na tu temu. Veliko olakšanje je kad ne moraš da krijem osećaje i kad imaš podršku kao ja od moje majke. I svo ovo vreme apstinencije takođe je uz mene i daje mi podršku koliko god je u mogućnosti. Plus se trenutno brine o mojoj deci i vaspitava ih što je ogromna stvar takođe.
Nikada joj se ne mogu adekvatno odužiti za sve što je radila i što sad čini za mene, ali bitno mi je da ona to ne očekuje i da imamo zaista otvoren odnos pun ljubavi i razumevanja. A znam da je njoj dovoljno da ja ostanem čist i da joj veća nagrada ne treba.
Svakako život je pred tobom da ispraviš sve što misliš da treba biti ispravljena u tim odnosima sa roditeljima. Znaj šta god uradili ipak smo mi njihova deca i ta ljubav je jača od svega lošeg. I to ti kažem iz ugla sebe kao roditelja.

Jeste, ali sam mnogih stvari postala svesna nedavno i tesko mi je sve da prihvatim.. Dugo sam samo njihove greske videla i to kako se ja osecam,sadq je vec malo drugacije..
Sa majkom imam kocnice i ne mogu skroz da se opustim, dok se ona prvo malo ne opusti, jer mi ne veruje prosto, a i kad joj nesto kazem,o na se optereti posle i vidim to u njoj, bez obzira sto pokusava da sakrije i trenutno mi odgovara neki mir u tom smislu, ovako razgovaram sa doktorkom i nisam puno ni raspolozena za neku pricu..
Treba vremena i njoj,a i meni..
Odnos sa ocem mi je kao tebi sa majkom i imam utisak da moze puno da razume i mnogo mi je laksi razgovor sa njim..

Ukoliko dugorocno ostanes normalna kroz jeedan duzi vremenski period, da ne lupam napamet, godinu dvije, mozda krace mada sumnjam, kad stara mati vidi da si ok i da ne strepi kakva ces doci kuci vec da si uvik normalna, tad ce se pomalo opustit. Vrime i naoruzaj se strpljenjem i pomalo kroz pricu ce obiteljski odnosi sjesti. Moglo bi se nazvati dinamickom grupom ti vasi razgovori di jedno drugome i trecemu, koliko vas ustvari doma ima govorite sta kome smeta i di grijesi i kako odnose popraviti. Takoder i dobre stvari i pozitivne im reci. Kroz odredeni vremenski period svi se morate pootvarati jedno prema drugome i onda ce sve biti ok doma i u tvojoj i njihovoj glavi. Ovo ce ti vjerovatno reci i psiho jer to je osnova k boljem sutra, tebi, obitelji. Bez laganja i samo hrabro i iskreno. Nadam se da kuzis mala.

Na to mislim, vreme i necu nigde da zurim da peglam odnos da bi mi verovala, jer znamda ce ici tesko, ovako se ne zatvaram i ne bezim, provodimo vreme zajedno i pokusavam na druge nacine da se zblizim sa njom, a i ona se trudi..
Fora je sto je i ona malo zatvorena i imam nekad utisak da hoce nesto da sazna ili da me pita, jer joj je nekad pogled takav kao da ocekuje odgovor, a nije me nista ni pitala, nije nekad nego cesto..
Grupni razgovori, vecinu vremena sqm sa mamom i tata je neko vreme tu, neko nije zbog posla, bilo bi lakse da je konstantno tu, ali jbg..
Sad mi je drugacije nego ranije, jer sad iskreno zelim da budem normalna i nemam potrebu da sminkam realnost i da joj se dokazujem, kao nekada sto sam radila da bi mi verovala, idem lagano i to je to..
Ne smeta mi sto mi ne veruje, ali mi smeta ono o cemu sam pisala kao da ocekuje neki odgovor i ona ima kocnice i treba nam obema vremena, ali shvatam sustinu onoga sto zelis reci..