Problem sa ovisnikom, pomozite mi jer ću ja poluditi, i platit životom
Posted: Fri Jan 18, 2019 12:09 am
Evo došla sam nekako ovdje večeras, očajna i bijedna i nadam se da ću ovdje dobiti kakav savjet i pomoć koja će mi pomoći da ja ne poludim zbog veze sa čovjekom koji kao tu i tamo uzme hetoin. Moja priča je evo na žalost završila da ću na kraju ja platiti životom. Da ne idem u detalje, pišem iz bolnice u kojoj sam završila jer se čovjek koji mi je tri i pol godine tvrdio da me voli i sl i kojeg sad molim i zovem iz bolnice i ne želi mi se javiti i pomoći.
Prije tri godine sam prekinula vezu od 25 godina, sa divnim muškarcem koji me volio, imala sam sve što sam željela, bila sam voljena, imala kuću..ALII stalno sam bila bolesna i nekako nezadovoljna i nikako ozdraviti i onda sam upoznala muškarca koji mi je donio u trenu toliku sreću, kemije ili nešto što je mene u danu napravilo zdravom sretnom i jakom ženom i ja sam ostavila sve, vratila se roditeljima, povrijedilo čovjeka koji me voli najviše na svijetu, ali ja sam ozdravila i dotični muškarac ili zaljubljenost ili nešto mi je dalo nadu da ću napokon biti zdrava i sretna u svojim četrdesetima. Ne živimo blizu, on je 300 km od mene i tako je to počelo, rekla sam mu da sam ozbiljna, da ne želim nikakvu zafrkanciju da zbog njega ostavljam sve i selit se k njemu znači da imam samo njega i da želim ozbiljnu pravu vezu.. Od njega naravno čula da me voli, želi da dođem živjet s njim i da sam baš ta, upoznao me s roditeljima.. Sve super. To je bilo to... ALI onda mi je rekao da je on kao bivši ovisnik, hetoin, ali sad je ok.. Prije desetak godina bio je na igli i onda su ga na poslu uhvatili i bio je kao na odvikavanju, i ok.. Ali sve ove godine on tu i tamo kad može uzme kao nešto malo, pa tablete, pa se trudi biti bez ičega ili je to samo kad nema novaca, jer od svoje velike plaće nema ništa od hrpe nekakvih kredita i dugova. Ja kod mojih čekam da se nešto sredi, da imamo toliko novaca za jesti bar, jer bila sam spremna borit se sa svim. I njemu je želja kao rječit se svega toga i vidim da se muči, ali kad god sam probala pričat, odmah je tu ignoriranje. Od samog početka klasična priča je volim te, doći ćeš k meni, onda ignoriranje i to odvratno, ne želi se danima javit na telefon i sve pod pričom nisam dobro, a radi normalno i sl, toliko ponožavanjee s tim da me je uništio.. Prije mjesec dana mi je pozlilo, počele su moje psihičke smetnje, napetosti od tog njegovog ignoriranje, dolaženja bez riječi.. Molila sam ga nemoj mi to više raditi, nismo blizu i sve što imam je čuti te.. I kaže oprosti neću više.. Radi se samo o pozivu, i kaže nikad više, završila sam u bolnici sa visokim tlakom, boli u prsima, vrtoglavicom, zovem ga, šaljem poruku nije se želio javiti a ja ležim u bolnici on se ne želi javiti, a zna koliko sam loše.. Ponižavajući je znati da zna da mi može pomoći, da me je i ubilo to ignoriranje, osjećaj da me ne treba, ne želi čuti, a ja sam cijeli život ostavila zbog njega ubija me to već tri godine jer je njegova priča da me voli, da želi živjet samnom, da ovo ono.. I prije par dana smo se čuli i rekao oprosti nikad više te neću povrijediti, tu sam zovi neću te više ostsvit, jer on notmalno radi, kaže sad da je bez ičega, ali opet me ostavio iako zna da mi je loše od toga da me je psihički ubio.. Zovem, molim da sd javi već danima i ne reagira, a radi živi, ali ni riječi.. I ja sam se slomila, na tabletama sam. Jedan njegov poziv me može izvući da ova napetost prestane i neće i neće osjećaj da ti čovjek koji te voli, koji kaže nikad više, koji vidi da zoveš, moliš da sd javi jer je zdravstveno loše.. Za ubit se. Ja ne znam što je u njegovoj glavi, kakve su emocije kod ljudi koji uzimaju nešto makar i povremeno, o čem se radi.. Možda mi netko može pomoći i objasnit što se događa, zašto me toliko muči.. Život mi se raspada, a bojim se da se ja neću izvući... Hvala vam.. Nemam snage više pisat, nadam se da će mi netko pomoći
Prije tri godine sam prekinula vezu od 25 godina, sa divnim muškarcem koji me volio, imala sam sve što sam željela, bila sam voljena, imala kuću..ALII stalno sam bila bolesna i nekako nezadovoljna i nikako ozdraviti i onda sam upoznala muškarca koji mi je donio u trenu toliku sreću, kemije ili nešto što je mene u danu napravilo zdravom sretnom i jakom ženom i ja sam ostavila sve, vratila se roditeljima, povrijedilo čovjeka koji me voli najviše na svijetu, ali ja sam ozdravila i dotični muškarac ili zaljubljenost ili nešto mi je dalo nadu da ću napokon biti zdrava i sretna u svojim četrdesetima. Ne živimo blizu, on je 300 km od mene i tako je to počelo, rekla sam mu da sam ozbiljna, da ne želim nikakvu zafrkanciju da zbog njega ostavljam sve i selit se k njemu znači da imam samo njega i da želim ozbiljnu pravu vezu.. Od njega naravno čula da me voli, želi da dođem živjet s njim i da sam baš ta, upoznao me s roditeljima.. Sve super. To je bilo to... ALI onda mi je rekao da je on kao bivši ovisnik, hetoin, ali sad je ok.. Prije desetak godina bio je na igli i onda su ga na poslu uhvatili i bio je kao na odvikavanju, i ok.. Ali sve ove godine on tu i tamo kad može uzme kao nešto malo, pa tablete, pa se trudi biti bez ičega ili je to samo kad nema novaca, jer od svoje velike plaće nema ništa od hrpe nekakvih kredita i dugova. Ja kod mojih čekam da se nešto sredi, da imamo toliko novaca za jesti bar, jer bila sam spremna borit se sa svim. I njemu je želja kao rječit se svega toga i vidim da se muči, ali kad god sam probala pričat, odmah je tu ignoriranje. Od samog početka klasična priča je volim te, doći ćeš k meni, onda ignoriranje i to odvratno, ne želi se danima javit na telefon i sve pod pričom nisam dobro, a radi normalno i sl, toliko ponožavanjee s tim da me je uništio.. Prije mjesec dana mi je pozlilo, počele su moje psihičke smetnje, napetosti od tog njegovog ignoriranje, dolaženja bez riječi.. Molila sam ga nemoj mi to više raditi, nismo blizu i sve što imam je čuti te.. I kaže oprosti neću više.. Radi se samo o pozivu, i kaže nikad više, završila sam u bolnici sa visokim tlakom, boli u prsima, vrtoglavicom, zovem ga, šaljem poruku nije se želio javiti a ja ležim u bolnici on se ne želi javiti, a zna koliko sam loše.. Ponižavajući je znati da zna da mi može pomoći, da me je i ubilo to ignoriranje, osjećaj da me ne treba, ne želi čuti, a ja sam cijeli život ostavila zbog njega ubija me to već tri godine jer je njegova priča da me voli, da želi živjet samnom, da ovo ono.. I prije par dana smo se čuli i rekao oprosti nikad više te neću povrijediti, tu sam zovi neću te više ostsvit, jer on notmalno radi, kaže sad da je bez ičega, ali opet me ostavio iako zna da mi je loše od toga da me je psihički ubio.. Zovem, molim da sd javi već danima i ne reagira, a radi živi, ali ni riječi.. I ja sam se slomila, na tabletama sam. Jedan njegov poziv me može izvući da ova napetost prestane i neće i neće osjećaj da ti čovjek koji te voli, koji kaže nikad više, koji vidi da zoveš, moliš da sd javi jer je zdravstveno loše.. Za ubit se. Ja ne znam što je u njegovoj glavi, kakve su emocije kod ljudi koji uzimaju nešto makar i povremeno, o čem se radi.. Možda mi netko može pomoći i objasnit što se događa, zašto me toliko muči.. Život mi se raspada, a bojim se da se ja neću izvući... Hvala vam.. Nemam snage više pisat, nadam se da će mi netko pomoći