Forum za podršku u oporavku

Cao ljudi.
Ja sam Jelena, dolazim iz Srbije iz Subotice.Imam 20 godina. Pocela sam da se drogiram od 16 a dop koristim 3 godine.Bilo je tu puno pokusaja da se skinem ali bezuspesno a sve zato sto me posle izveznog vremena pocne BUSITI CRV U GLAVI, i ja eto, izgleda da nisam dovoljno jaka da kazem NE.Zato Vam se i obracam jer ponovo me busi crv ali ja ne zelim ovoga puta da pokleknem.
Inace vec 2-3 meseca sam cista.Ustvari koristim metadon.Jedno vreme mi je bilo ok ali kako vreme odmice sve je gore...povecala sam i dozu ali ne vredi...to je izgleda neki mnogo zajeban crv u mojoj glavi...
Zaista divni ljudi me okruzuju i ne bih mogla i ovaj put da ih izneverim.
Ma padalo mi je na pamet i da se ubijem...u totalnoj sam deprsiji...
Ne znam.Uvek sam se lecila na svoju ruku...Mozda je vreme da se nekome obratim?

Ok, Jeco, dobra stvar u svemu tome su dobri ljudi oko tebe. I to da se ubijes, ... I gori slucajevi su uspjeli. Treba ti volja. Treba ti ljubav za zivotom, ljubav za roditelje,... za ostale. Ne znam tvoju pricu, ne znam kakvi su ti roditelji, da li uopce zivis sa njima. Ali ako zivis, shvati jednom zauvijek da su ti oni najbolji prijatelji. Bez obzira na sve. Oni su tu i jedva cekaju da progovoris,... Da se otvoris,... Da izbacis taj jad i gorcinu iz sebe. Pa navali onda. Zovi ih i sve to lijepo reci kako si i nama rekla. Da rade sta znaju, jer ti si depresivna. Mislis da ces puknuti, i nije samo stvar u lijekovima. Reci da je psiha,... I moras biti jaka. Pa svi na svijetu znaju biti depresivni. I oni koji ne uzimaju nista, i nisu nikada. I njih lupaju i ocaj, i jad, i nostalgija, i gorcina, i strah,... Pa mi smo ljudi. Bog nam je dao nagone i osjecaje,... Imamo ih. Koristimo ih. Ali im se ponekad moramo oduprijeti. Zacrtaj si jednostavno : "NECU I NECU, KADA BIH OVOG TRENA UMRLA", i to ti je to. I furaj to onda do kraja. Nista drugo ne postoji samo tvoja odluka jaca i od samog zivota.

A ako si izdrzala tri mjeseca, nisi ti onda ti tako slaba kako mislis!
Zivi dan za danom. Ne smijes misliti "Hajd danas sam izgurala, ali kako cu sutra?"
To nije vazno DANAS, to ce biti vazno tek kada to SUTRA postane DANAS.
Jednostavno se raduje svakom danu koji si izdrzala. I tako dan za danom. Valjda ces se jednog dana probuditi i reci,. "Pa prodje i ta godina,.. Idemo jos jednu ovim tempom" .
Ucini to za sebe i one koji te vole. Zamisli samo njihovu patnju da ti se nesto desi, da te vide kako se previjas od bolova. Pa mislim da bi tvoju mamu boljelo i vise nego tebe. Sjeti se svih divnih trenutaka tvog djetinjstva. Trenutaka prije tog sranja. Zivi za to da se ponove. Da vidis iskrene osmijehe na licima onih oko sebe i svoj u ogledalu. Ne znam da li tvoju znaju, ali moraju sumnjati ako nista. I to ih boli i to ih jede. BUDI JAKA. VJERUJ! I samo VJERUJ da mora biti bolje sutra nego danas.
Ubijedi sama sebe u to. Nisam ni ja to znala dok nisam pokusala s tim ubjedjivanjem. Nije LOSE kad je lose, nego kad sebi kazemo da je LOSE. E ti sebi svaki dan deset puta na ogledalu reci da je ta droga sranje, lose po sve,... I nadji zanimaciju u necemu. Natjeraj se. Molim te pokusaj.
Svaki dan je poseban po necemu. Ti jacaj svoju snagu. Istrazuj sebe.

Stvarno ti puno,puno hvala na ovom ohrabrenju.To mi sada stvarno znaci.
Malo sam dobila volju za zivotom, vidim da nisam sama i da je svaki slucaj prica za sebe a opet tako sve slicno.
Pokusacu sada ukratko da ti ispricam svoju pricu.Drugi put cu to lepse, sada stvarno ne mogu, jer sam lose, znam da me razumes.

Moja prica pocinje pre 4 godine.Sve je naravno pocelo travom u skoli.To mi nikada nije odgovaralo i uvek sam bila smorena kad god sam je pusila...ali j... ga, iskreno, nisam htela da budem "cudakinja" u drustvu.
To je tako islo neko vreme ali ubrzo zatim sam pocela da idem na razne zurke i tada sam se upoznala sa spidom i exerima.To mi je vec bilo vise ok, ali ni to nije bilo to.Ne mogu da verujem da sam tada te gluposti uzimala ali ne zato sto mi je ne znam kako dobro vec cisto iz fazona. Ali eto, izgleda da se tako pocinje...Sve jos tece normalno i lepo.Upisujem srednju ekonomsku skolu.A moji izlasci i zurka, kao i drogiranje postaje sve cesce.Na jednom takvom party-u upoznala sm jednog decka.To je bila obostrana ljubav, na prvi pogled. Ali, on je bio diler. I eto tako sam ja imala svoj prvi kontakt sa dopom.Prvo je to islo kao samo vikendom ali je ubrzo postalo svaki dan, pa posle svaki dan-ceo dan.Ljubav je cvetala ali i drogiranje.Posle neka 3-4 meseca sam shvatila da ne ide na dobro i da moram da prestanem.Naravno taj pokusaj bio je bezuspesan.Izdrzala sam nekih 5 dana, i vise nisam mogla pa sam se vratila tome......
Sa roditeljima sam oduvek bila ok.Jedinica sam,iz braka starijih roditelja.Moj otac sada ima 71 godinu, dok je majka nesto mladja. I kao takvi, uvek su zeleli i radili tako, samo da ja budem srecna i sve moje hirove su ispunjavali.Meni je uvek sve bilo dozvoljeno i za sve sam dobijala podrsku, naravno, ni slutili nisu ( do tada) o cemu se tu zaista radi.Polako su i oni poceli da vide koliko je sati.Mama je stalno pronalazila neke "dokaze" po kuci, ali ja sam vecito pricala da to nista nije moje, da je to neko zaboravio i td.
Od tog prvog skidanja pa do sada, pokusala sam toga da se manem desetak puta ali eto, uvek na kraju pocne da me BUSI CRV i ja bih vecito odustajala.Pre nekih godinu i po dana kada sam isto pokusavala da se skinem, u trenutku krize i emotivnog rastrojstva, sam sela i sve lepo ispricala roditeljima.Isli smo kod raznih psihijatara i psihijatrijama.Bila sam u Institutu za mentalno zdravlje Beograd,odeljenje za bolesti zavisnosti i u bolnici dr. Dragisa Misovic.Nikada nisam lezala tamo ali sam isla na terapije.I to je naravno sve bilo bezuspesno.Mama mi je predlagala neke klinike, ali ja nisam htela ni da cujem za to jer bih tamo morala da provedem odredjeno vreme a nisam htela da se razdvajam od svog sada vec verenika ( mada sada razmisljam o tome)
I tako, lecila sam se i "izlecila".To su mislili moji roditelji, ali je istina na zalost drugacija.
Bila sam navucena na stvarno veliku kolicinu i to stvarno kvalitetne robe.
Bez 5 g nisam mogla da zamislim dan a uglavnom je to islo i preko te kolicine.Veoma cesto je moj line iznosio ceo g. I eto, zbog tih stvari moja zavisnost je postala jako velika, pa me ni necudi bas jako sto mi sada ni metadon bas ne pomaze.
Pre 2-3 meseca sam nadam se definitivno odlucila da mojoj nakromaniji stanem na put.Nista vise nije islo kako treba.Moja veza je pocela da propada, sve mi se cinilo da ta ljubav vodi samo do jedne stvari, a to je dop.Cudno je to, neka uzajamna zavisnost...
Na srecu, o on je shvatio da je dosta vise sa tim i posto imam kucu na planini Zlatibor, odlucili smo da odemo tamo, da se skinemo.
I evo, i sada sam tu.Ali non- stop me busi crv, a vidim i njega.I znam da samo ako neko od nas dvoje to spomene, sav ovaj trud ce pasti u vodu.
A napravili smo zajednicki dogovor da to necemo spomenuti jedan drugom i zbog toga smo uzasno nervozni, oboje....stalno se kacimo i to mi stvara dodatno opterecenje.U Suboticu mi za sada ne pada na pamet da se vratim, jer znajuci koliko sam labilna po tom pitanju, znam da bi mi prva stvar kada bi tamo otisla bila da resimo dop.A opet ne mogu ni ovde vecno...
To je to, ukratko...nadam se da nisam dosadna...stvarno mi je uzasno tesko.Boricu se, pokusacu, ali sve mi se vise cini kao da nema povratka i jako se bojim da se uskoro ne prepustim i ponovo padnem u rupu bez dna..

Jeco ...cao-dobrodosla.
Svima se to desavalo...psiha je nas najveci problem. Ta psihicka kriza. Zelja...kao da te zove...mami...! Ali znas da je sve to laz i da ces u sekundi biti nazad u paklu. Nije vrijedno. Uspjela si....idi dalje. Bori se. Samo da znas svaki put je sve teze i teze...zato-budi pametna. Na dobrom si mjestu. Pisi....sta god...
strucna pomoc? ne znam...ako mislis da bi ti prijalo (a ja mislim da bi) da pricas s nekim o tome svemu i svakodnevnom zivotu i problemima....zasto da ne? Toga te ne treba biti stid...Trebas biti ponosna na sebe sto si uspjela i sto se i dalje boris. Zapamti to.
Pisi....
sve najbolje
Luna

Cao Luna
Da, jeste, psiha je definitivno najveci problem.Ma mogu ruku da mi odseku, samo da sam ja dobro raspolozena i nista mi onda nije problem.
Znam da je svaki put teze ali redovno sam to sebi priredjivala i eto doke sam dosla.Kada sam mogla bez vecih problema to da ostavim onda sam ja mislila da to i nije tako opasno kao sto se prica.A istina je, da recima ne moze ni da se opise koliko je u stvari to ZLO.U zivotu su mi se izdesavale mnoge ruzne stvari, toliko ruzne da ne znam, ma to se inace ne defava "normalnim" ljudima.I sve mi se vise cini da je to moje drogiranje samo posledica...
Za desetak dana mi dolazi mama i odlucila sam da cu popricati sa njom u vezi neke klinike koja se bavi iskljucivo ovom problematikom.Moram tako jer necu da posustanem i znam kada bi sada opet nastavila starim putem, to bi definitivno bio moj kraj.
Mene nije stid moje zavisnosti, ja o tome otvoreno prican, naravno samo sa onima koji to trebaju da znaju.Jedino sam se lose osecala dok sam to krila od roditelja, a oni su svakako znali o cemu se tu radi.A sada, od kad sam im sve lepo ispricala, pao mi je velik kamen sa srca....
Veeeliki pozdrav!

U pravu si kada kazes da se veza svede samo na dop. Skidanje u dvoje je moguce, ali ako je jedna osoba labilna, tesko je postici stalnu apstinenciju. Ja mislim da ste se dogovorili kako se ponasati u kriznim periodima. Morate vjerovati jedno drugom. Ali nemoj da bude (kao sto je vec i bilo) ono kao sad nisam navucena, uzecu jednom da se podsjetim.
Zelim ti svu srecu!!!

styx wrote:U pravu si kada kazes da se veza svede samo na dop. Skidanje u dvoje je moguce, ali ako je jedna osoba labilna, tesko je postici stalnu apstinenciju. Ja mislim da ste se dogovorili kako se ponasati u kriznim periodima. Morate vjerovati jedno drugom. Ali nemoj da bude (kao sto je vec i bilo) ono kao sad nisam navucena, uzecu jednom da se podsjetim.
Zelim ti svu srecu!!!

iskreno,apstinencija sa dvoje ovisnika u vezi je skoro pa nemoguća...
imala sam vezu od 4 godine i nikako nismo išli na zelenu granu,a čak smo obadvoje bili u kojmuni...
želim joj svu sriću,ali nevirujem da je to moguće,barem po primjeru sebe i ljudi oko mene

Cao Styx, Cao Lutea

Kod nas je veliki problem sto smo oboje jako labilni sto se dopa tice...
I jos je veci problem ( a razloge sam navela) jer smo u stalnom kontakti sa tim...a ako nismo u kontakti, onda nam uvek neko od drustva dodje, pa spominje dop ili nas nagovara da se uradimo...
Ne znam, jako je tesko...
Ubedjena sam da bi mnogo lakse islo da sam sama...ali opet, zao mi je jer znam u kolikom je problemu, kao i ja....i kada bi ga sada napustila, znam da bi se momentalno tome vretio, a opet znam da ima puno kvaliteta i nije to zasluzio....a opet i znam da bi trebala da mislim samo na sebe, jer sam se poigrala sa djavolom...
Ovo nam je najduse, koliko smo uspeli da budemo cisti.Metadon pijem redovno i ponekad nesto za smirenje.Mada sam skontala da nije dobro da pijem te lekove za smirenje jer kada prestaje njihovo dejstvo ja imam jako jaku zelju da se uradim...Kakvo je vase misljenje i iskustvo sa time?

Zelim vam svu srecu ovoga sveta i samo napred, ne daj te se!

Moj ti je savjet (ako bas neces da se osamis uz najpovjerljiviju osobu - majku, brata, sestru, rodjaka... ali nekoga ko nece iskoristiti trenutke tvoje slabosti i tvog "otvaranja duse") da onda pokusas ostati s deckom. Zajedno se borite, samo nemojte nagovoriti jedno drugo da se sredite.
A sto se tice okoline to je najjednostavnije. Posvadjaj se (ne sad zestoko, ali se porjeckaj) sa osobama koji te nagovaraju da uzmes zuto. Izgubices kontakt sa njima na neko vrijeme. A dilere je lako otkaciti, samo zamisli kako su prepotentni ti ljudi i kako mi zaradjujemo novac da bi ga njima dali, a oni se vozaju u autima koje smo mi zaradili. Decko ti je bio diler, bilo je naizgled lako, a gdje bi bila da je on "pao"?
Ima puno, puno ljepsih stvari u zivotu osim heroina. Zamisli se kao majka jedne prekrasne bebe (a kamoli da docekas svoje unuke). Zamisli toplinu jednog bezbriznog doma (sa manjim problemima nego nasim - ti problemi su mir za ovo nase stanje). Imati cilj u zivotu da se napravi jedna kucica sa psom ispred i cvijetnjakom punim raznobojnog, mirisljivog cvijeca (sad zvucim feminizirano).
A mi smo toliko komplicirano - jednostavne osobe i nas zivot je isti. Sve se svodi kako doci do dopa, a kad se nabavi onda nam je svejedno sta radimo.
Isplaniraj svoju buducnost i ne slazem se sa stavom "zivjeti dan za danom", mi moramo vidjeti sebe u buducnosti. Moramo odluciti: narkomancina ili porodicni covjek/zena.
Toliko za sada, nadam se da sam te potakao malo na razmisljanje.
Sa srecom!!!