NENADOVA PSIHODELIČNA VEČERA
Posted: Sat Nov 05, 2016 12:05 am
...Ne znam da li je ovo ispovest u pravom, kvalitativnom smislu vezanom za ove teme, ali svakako je...pošto je pričam samo Vama, koji god da ste...
Na supstitucionoj terapiji buprenorfinom sam već skoro 4 godine, prošao sam pravi pakao u te 4 godine (ne bih ovde da pominjem moje narkomanske jade u toku drogiranja, već samo period lečenja, i bio bih vrlo kratak). Od porodičnih problema, jer sam prvih godinu i po dana živeo sam u gajbi od 100m2, full sređenoj, moji plaćali komunalije i donosili mi klopi, tako da taj period i nije bio lečenje, bio sam uništen menjanjem nepoznatih devojaka sa FB, svake druge nedelje, meseca, neka druga sa svojim pričama i sl...Nijednoj nisam govorio o mojoj terapiji niti o mojoj bolesti... Nisam tada imao nikakve recidive, par puta uzeo speed da bih šatro ostavio bolji utisak na neke dotične devojke... Ali u svaku ruku to nije bilo lečenje, no kako god, kada sam prešao kod mojih stvari su počele ozbiljno da se menjaju... Pošao sam sve 4 komisije za ocenjivanje radne sposobnosti, koje je firma tražila od mene, pošto radim u zdravstvu, vratio se na bolje radno mesto nego li kada sam otišao na lečenje, kada mi je otkaz visio nad glavom 6 meseci. Mislim da sam jedini pacijent koji je tada oborio sve brojeve dana hospitalizacije, pošto sam bio hospitalizovan oko 6 meseci, da, da 6 meseci u BG'u, malo dole, pa onda na drugi sprat...
Vraćajući se svojoj porodičnoj kuči pomirio sam se sa ocem sa kojim nisam dug vremenski period pričao... U međuvremenu sam izgubio ženu, koja je također otišla sa mnom na lečenje, samo je ona bila na ženskom odeljenju, a posle toga ja sam imao još dve hospitalizacije, jednu kraću neuspešnu, pokušaj lečenja Metadonom u mojoj firmi, kloji je trajao mesec dana. gde sam propao maksimalno i onda ovo maratonsko lečenje...
Moj razvod još uvek traje, borba za starateljstvom nad detetom, koju ću najverovatnije izgubiti...
Veliki problem mi je samoća, sigurno će me svi koji se iole ozbiljno leče, a samci su, razumeti...
Nikako ne mogu da naiđem već 3 godine na osobu sa kojom bi bio u vezi, čemi, braku, kakogod. Da napomenem samo da sam ja od 19 godine živeo u zajednicama sa devojkom, pa drugom devojkom, pa onda prvi brak, pa sa ženom zbog koje sam izgubio prvi brak, pa drugi brak, pa devojke koje sam upouznavao na lečenju, uglavnom na odeljenju za alkoholizam jer sam tamo imao najviše hospitalizacija (oko 10), a da napomenem da nikada nisam imao problema sa alkoholom, čak ga mrzim... Ja sam bio klasičan opijatski zavisnik...Probao sve vrste opijata u oblicima tbl, caps, sol, pa čak i šumećih tableta Trodon...Gubim se sa teme...Nailazim na devojke, žene, na FB kojima prirastam srcu, koje su akademski obrazovane i to uglavnom iz drugih država na Balkanu, i onda kada treba da dođe do sastanka, ja zajebem, ili zbog toga što ona već ima muža, decu, pa se vadim na krivicu razjebavanja nečijeg braka, a skoro sam trebao da upoznam devojku koja je sama, neudavana, psiholog čuveni u BiH, i tu sam ispao pizda od čoveka...Da rezimiram, ne znam više kako da se ponašam u društvu ozbiljnih devojaka, ili se jako plašim da ne znam...
Imam strašne snove u kojima sanjam nepoznate devojke ...
Ne znam još koliko ću dugo izdržati da živim ovako sam, jer ni na poslu više nisam okružen ženama, pošto radim na muškom odeljenju...
Osećam se sjebano skroz... Moje kontrole se svode na prepisivanje terapije, plašim se da ovo podelim sa mojim lekarom koji je malo rigorozan...
Ni ne razmišljam o skidanju sa buprenorfina... Uzimam 16mg dnevno...
A kada sam izašao iz bolnice ono što je bio jasan motiv, da zadržim posao, porodicu i koliko toliko dobar odnos sa bivšom žemnom, da popravim odnos sa sopstvenim detetom...Imam blizance i iz prvog braka koji žive i školuju se preko...Njih sam izgubio, imam kontakte jednom godišnje sa njima, sramota me je da im priđem kada dođu svaki put su sve veći. Cela plata mi odlazi na alimentacije, na lovu se ne žalim, ali nikako da se ostvari onaj moj najveći san,...normalni život u dvoje sa osobom koja će me rezumeti i sa kojom neću ponoviti prethodne greške...Da ovo ne biste smatrali kao buncanje moje nezrele mašte, dovoljan je podatak da mi je keva kupila i sredila savršeni dvosoban manji stan idealan za život u dvoje, koji se već dve godine izdaje...Pa, šta treba da idem i u taj stan da živim sam, i da napravim opet haos od svog života... Jako sam emotivan i brzo se vezuje...
Ima li iko ikaka savet za mene...Nameravam da nastavim svoju ispšovest, ali se kod mene ne dešava mnogo toga velikog...Trenutno imam svakodnevni kontakt sa jednom devojkom, ženom, iz Makedonije, koja je udata, ima dvoje dece, ima u planu da me vidi, ali ne želim da razaram više ničije brakove, svestan sam ja da ona ne bi nikada napustila muža i došla kod mene sa svoje dvoje dece...Svesna je i ona...Ubijamo samoću online, pa to je patologija...
Help me...
Na supstitucionoj terapiji buprenorfinom sam već skoro 4 godine, prošao sam pravi pakao u te 4 godine (ne bih ovde da pominjem moje narkomanske jade u toku drogiranja, već samo period lečenja, i bio bih vrlo kratak). Od porodičnih problema, jer sam prvih godinu i po dana živeo sam u gajbi od 100m2, full sređenoj, moji plaćali komunalije i donosili mi klopi, tako da taj period i nije bio lečenje, bio sam uništen menjanjem nepoznatih devojaka sa FB, svake druge nedelje, meseca, neka druga sa svojim pričama i sl...Nijednoj nisam govorio o mojoj terapiji niti o mojoj bolesti... Nisam tada imao nikakve recidive, par puta uzeo speed da bih šatro ostavio bolji utisak na neke dotične devojke... Ali u svaku ruku to nije bilo lečenje, no kako god, kada sam prešao kod mojih stvari su počele ozbiljno da se menjaju... Pošao sam sve 4 komisije za ocenjivanje radne sposobnosti, koje je firma tražila od mene, pošto radim u zdravstvu, vratio se na bolje radno mesto nego li kada sam otišao na lečenje, kada mi je otkaz visio nad glavom 6 meseci. Mislim da sam jedini pacijent koji je tada oborio sve brojeve dana hospitalizacije, pošto sam bio hospitalizovan oko 6 meseci, da, da 6 meseci u BG'u, malo dole, pa onda na drugi sprat...
Vraćajući se svojoj porodičnoj kuči pomirio sam se sa ocem sa kojim nisam dug vremenski period pričao... U međuvremenu sam izgubio ženu, koja je također otišla sa mnom na lečenje, samo je ona bila na ženskom odeljenju, a posle toga ja sam imao još dve hospitalizacije, jednu kraću neuspešnu, pokušaj lečenja Metadonom u mojoj firmi, kloji je trajao mesec dana. gde sam propao maksimalno i onda ovo maratonsko lečenje...
Moj razvod još uvek traje, borba za starateljstvom nad detetom, koju ću najverovatnije izgubiti...
Veliki problem mi je samoća, sigurno će me svi koji se iole ozbiljno leče, a samci su, razumeti...
Nikako ne mogu da naiđem već 3 godine na osobu sa kojom bi bio u vezi, čemi, braku, kakogod. Da napomenem samo da sam ja od 19 godine živeo u zajednicama sa devojkom, pa drugom devojkom, pa onda prvi brak, pa sa ženom zbog koje sam izgubio prvi brak, pa drugi brak, pa devojke koje sam upouznavao na lečenju, uglavnom na odeljenju za alkoholizam jer sam tamo imao najviše hospitalizacija (oko 10), a da napomenem da nikada nisam imao problema sa alkoholom, čak ga mrzim... Ja sam bio klasičan opijatski zavisnik...Probao sve vrste opijata u oblicima tbl, caps, sol, pa čak i šumećih tableta Trodon...Gubim se sa teme...Nailazim na devojke, žene, na FB kojima prirastam srcu, koje su akademski obrazovane i to uglavnom iz drugih država na Balkanu, i onda kada treba da dođe do sastanka, ja zajebem, ili zbog toga što ona već ima muža, decu, pa se vadim na krivicu razjebavanja nečijeg braka, a skoro sam trebao da upoznam devojku koja je sama, neudavana, psiholog čuveni u BiH, i tu sam ispao pizda od čoveka...Da rezimiram, ne znam više kako da se ponašam u društvu ozbiljnih devojaka, ili se jako plašim da ne znam...
Imam strašne snove u kojima sanjam nepoznate devojke ...
Ne znam još koliko ću dugo izdržati da živim ovako sam, jer ni na poslu više nisam okružen ženama, pošto radim na muškom odeljenju...
Osećam se sjebano skroz... Moje kontrole se svode na prepisivanje terapije, plašim se da ovo podelim sa mojim lekarom koji je malo rigorozan...
Ni ne razmišljam o skidanju sa buprenorfina... Uzimam 16mg dnevno...
A kada sam izašao iz bolnice ono što je bio jasan motiv, da zadržim posao, porodicu i koliko toliko dobar odnos sa bivšom žemnom, da popravim odnos sa sopstvenim detetom...Imam blizance i iz prvog braka koji žive i školuju se preko...Njih sam izgubio, imam kontakte jednom godišnje sa njima, sramota me je da im priđem kada dođu svaki put su sve veći. Cela plata mi odlazi na alimentacije, na lovu se ne žalim, ali nikako da se ostvari onaj moj najveći san,...normalni život u dvoje sa osobom koja će me rezumeti i sa kojom neću ponoviti prethodne greške...Da ovo ne biste smatrali kao buncanje moje nezrele mašte, dovoljan je podatak da mi je keva kupila i sredila savršeni dvosoban manji stan idealan za život u dvoje, koji se već dve godine izdaje...Pa, šta treba da idem i u taj stan da živim sam, i da napravim opet haos od svog života... Jako sam emotivan i brzo se vezuje...
Ima li iko ikaka savet za mene...Nameravam da nastavim svoju ispšovest, ali se kod mene ne dešava mnogo toga velikog...Trenutno imam svakodnevni kontakt sa jednom devojkom, ženom, iz Makedonije, koja je udata, ima dvoje dece, ima u planu da me vidi, ali ne želim da razaram više ničije brakove, svestan sam ja da ona ne bi nikada napustila muža i došla kod mene sa svoje dvoje dece...Svesna je i ona...Ubijamo samoću online, pa to je patologija...
Help me...
