Pozdrav svima jos jednom.
Zelim nesto da podelim sa vama, kontam da cu ovako pisati i da ce ovo biti moj dnevnik koji ce imati cilj da nekome nekada pomogne jer iz iskustva znam da su i meni u mnogome razno razne price i sa ovog foruma i ostalih jako pomogle, kako meni tako i mojoj porodici, inace zelim da dodam samo da porodica igra ogromnu ulogu u celoj ovoj prici, savetujem svima da ukoliko vam roditelji ne znaju a vi pritom imate jak problem, jednostavno ste navuceni na nesto, ne mozete sami proci kroz to, kratko i jasno neko vam je preko potreban a niko ali bukvalno niko osim vase porodice, da li je to majka i otac ili samo majka ili samo otac, brat ili sestra, zena/supruga, niko vas bolje nikada nece razumeti, jer jedino nase porodice imaju tu pravu dozu i ljubavi i srece i svega sto je nama u tim situacijama potrebno.
Ma koliko vam bilo mrsko da kazete svojoj porodici za vas problem ucinite to, nemojte cekati ni jedan jedini dan vec im recite danas, ovog trenutka, jer sve sto vise vreme prolazi sve nam je teze, hteli to da priznamo ili ne svi koji smo prosli tu pricu znamo o cemu pisem, znamo kakve noci mogu biti u tim trenucima, znamo kako emotivno reagujemo, znamo koliko su nam osecanja izrazena u tim trenucima, i ko moze sve ovo da nadoknadi ili da popuni sva ta ispraznjena polja u trenucima bola i muke ?
Porodica i niko drugi, ne moze vas prijatelj, ne moze vasa prijateljica, jer...
Koliko god mi mislili da nam je neko zaista onako iz duse dobar prijatelj kad tad saznamo da zapravo nije, kad tad ono sto nam roditelji pricaju i ono sto mi sami znamo ispliva na povrsinu i jednog dana shvatimo da mi nemamo nikoga u smislu "prijatelja" [cast izuzecima].
Tako da od srca svima zelim da prvu pomoc potraze u svojoj kuci, ne na ulici i ne u nekoj zgradi vec u svojoj porodici, popricajte sa njima, recite im sve vase muke, isplacite se kao nikada do sada, ispraznite dusu sto se kaze i bice vam lakse, vasoj porodici svakako ne ali u 90% slucaja taj ocaj, nervoza i sve ostalo kod roditelja je prisutno tog dana, mozda cak i manje jer vec sutra ako ne i tog dana oni krecu i kreiraju akciju, oni krecu u potragu za vase bolje sutra, oni su ti koji ce vas voditi ka dobrom.
Ja ne kazem da su svi isti, neko od nas zaista ima nekog prijatelja sa kim je ok godinama i decenijama i na koga moze da se osloni, ali danas zivimo u jako losem vremenu, vreme koje trazi od nas da se navikavamo na sve sto nas okruzuje ako hocemo da zivimo, tesko je to opisati pa cu zato i zaobici tu temu, ali uglavnom, ponekad ni roditelji nisu bas od neke pomoci, nekom ce mozda reci, "ti si sam kriv, sad se sam i izbori, ja ti to nisam stavljao u nos" i tako te neke price ali po meni ja ipak mislim da je vecina svestna i da u tim trenucima prorade najveca moguca osecanja i emocije i kao sto rekoh, krece se u akciju.
Ja sam prosao celu ovu skolu a verujem da je bar 50% nas ovde isto, imam 30 godina dakle nisam klinac ali svakako sam sam kriv sto sam kaznjavao svoje telo godinama i godinama i godinama i moja borba traje od 2010 godine, 5 punih godina borbe jedne da se ostavi heroin, ja licno iako sam probao mnogo puta da ostavim sam i da radim kako znam i umem na svoju ruku, nikada u tome nisam uspeo, danas verujem da sam covek ne moze nista u zivotu da uradi, ali nista bukvalno, i svima nama je potreban neko, da li je to roditelj ili supruga ili devojka ili sestra itd itd ne bitno je koliko je bitno da covek u tim trenucima ima onu pravu i jedinu osobu koja moze da ga shvati 100%!
Moj savet jeste da nikada nista ne pokusavate sami i to je ono sto zelim sa vama podeliti, misljenja su naravno razlicita i svako kaze ono sto misli i gotovo da svako od nas o svakoj temi ima drugacije misljenje od drugog ali mislim da dosta nas moze da se slozi sa ovim sto sam napisao, porodica ne moze da vam pomogne da bol prestane, da ostavite i da sve samo tek tako preko noci prestane i sve ostalo ali zato moze da popuni razna polja kroz koja se mi praznimo u tim situacijama.
Eto, toliko o tome.
Moja situacija :
Jutros kada sam ustao osecao sam se ok, ali iz prethodnih situacija znam da ti trenuci kada ustanemo zapravo tada se i osecamo ok, ne znam za druge ali pisem o sebi, ja kada ustanem a pritom sam popio Trodon u tim situacijama to mi pokrije ono sto je "lose", nisam naravno skroz ok ali onako, umesto da mi je 100% lose meni je negde oko 20% ili 30% da tako prosto napisem, ali opet znam iz iskustva da posle maksimum sat vremena osetim zapravo onu losu stranu ili bolje reci od trenutka kada ustanem pa u narednih sat vremena polako se ono lose siri i siri i taman oko sat vremena kasnije BUM!
Daje mi dovoljno vremena da bar na miru koliko je to moguce popijem jednu kafu i odem do wc-a, procitam novine i to sve stane u nekih sat vremena, mozda koji minut gore/dole i ne bitno je na kraju krajeva.
Uglavnom sat vremena posle, polako sam osecao da djavo dolazi laganim koracima i naravno nije proslo ni 20-ak minuta osetio sam da je to to.
Nisam hteo da pijem Trodon [50mg] iz vise razloga, jedan je naravno to sto sam hteo da razvucem ovaj dan sto je vise moguce, cak sam i planirao dosta toga ali nije se moglo, danas sam osetio mozda i najjaci bol u svom zivotu, ja imam problem odavno sa kicmom, nista opasno ali bukvalno imam taj jedan tup i uzasan bol konstantno prisutan ja mislim 24/7/365 i sada kada ovo prozivljavam to je strasno uzasan los grozan bol gde ni Trodon ne pomaze vise.
Pre negde oko 2 sata ipak sam popio jedan Trodon [50mg], iako nisam zeleo iako sam se borio dobrih 2 sata verujte mi da se nije mogao izdrzati bol i sve ostalo.
Iskreno, nisam verovao u neke price tipa:
Kada ostavljamo Bup mnogo je teze nego kada ostavljamo heroin...?
Sad ja to osecam sto se kaze na svojoj kozi i mogu reci slobodno da je bar 3 puta losija ova prica nego prica sa herom, ovo vam iz srca pisem i ovo je ono sto ja osecam, svacije misljenje je drugacije pa tako i ovo.
Uglavnom, kontam sad da je sve to samo rezultat uzimanja u proseku ajde da kazemo negde oko 20mg [prosek].
Bup sam pio ovako [primer] :
Dan 1 - 16mg,
Dan 2 - 12
Dan 3 - 20
Dan 4 - 24
Dan 5 - 32
Dan 6 - 26
Dan 7 - 22
Opet ponavljam ovo je samo jedan mali "primer" iz koga Vi trebate zakljuciti koliko je LOSE piti malo vece kolicine i trebate ZNATI STA VAS CEKA!!!
Ovo ne pisem tek tako, znam da ce retko ko cak i da procita ali eto, nadam se da cu bar nekom uspeti da doprem do mozga,
ostavljajte Bup sto pre mozete!!!
Nije lako i bice tesko to je jedino sigurno, ali vremenom ljudi se menjaju pa sam se tako i ja promenio, sada razmisljam na sledeci nacin, ako recimo znam da ce mi biti lose, hajde da ne razmisljam o tome, imam neki problem i bice mi bas tesko narednih par dana, hajde da ne razmisljam o tom problemu, problem je tu i na njega ne treba previse obracati paznju vec svu energiju koju imamo trebamo prebaciti na stvari koje mozemo da kreiramo kroz koje ce nama biti bolje.
Postoje razne opcije kroz koje mozemo sebi da olaksamo neke situacije, opet ponavljam jeste da ce biti tesko dakle nemojte da se zavaravate pa kad dodje taj dan vi psihicki mislite da nece biti lose i jedan dan se samo probudite i osetite kao da vas je ne valjak nego tenk pregazio, zato pozicionirajte se na vreme i postavite i psihicki na svakom drugom polju onako kako je potrebno jer shvatite da samo Vi mozete sebi obezbedite bolje sutra, ja ne mogu, onaj tamo ne moze niti ona tamo, samo Vi i NIKO drugi osim vas.
Ako pomognem samo jednoj osobi od 1,000+ u ovoj mojoj prici i mojim osecanjima, emocijama, pisanjem i sve ostalo... Ja sam pobedio!!
P.S.
Kao prvo izvinjavam se svima na bas velikom pisanju, velikom tekstu, ali ja drugacije ne umem, ovo sam ja i to je to.
Druga stvar, meni je licno mnogo lakse kada dodjem ovde i kada napisem ono sto osecam, nekad je to malo pozitivnija stvar nekad je losa ali uglavnom ja se osecam bolje i pritom znam da nekome mogu pomoci, tj bar verujem.
Takodje znam da se isto dosta vas/nas i oseca zapravo ovako, kroz vase/moje pisanje nama je nekako i na neki cudan nacin bolje, kako i zasto ne znam ali mislim da je zbog toga jer kroz pisanje mi izbacujemo te neke lose stvari koje su u nama i nekako se bolje osecamo posle toga.
Uglavnom, znam po meni da su ovakve price, gde ce ljudi pisati o njima, o onome sta prozivljavaju tokom nekih losih trenutaka, pisanja gde iznosimo nasa osecanja, dobra ili losa, ovo je potrebno u sto vecem broju, i bolje cete se osecati i uz put mozete + nekom i pomoci.
Znam jer, ja kada mi je lose na neki nacin, ne mora da znaci da mi je uvek lose zbog ove situacije sada, razno razni problemi muce sve nas, ja sam na neki nacin skupio malo snage da napisem sto je opsirnije moguce, ne znam iskreno odakle mi snaga u ovim teskim trenucima da bas ovoliko pisem, ali
guram sebe preko trenutnih granica...
Kada mi je lose ja volim da procitam i da odgledam neki video zapis vezano za tu neku moju "muku", naravno da se bolje osecam kada napisem ovako nesto ali isto tako se bolje osecam dok citam, ponekad zna to citanje da zbuni coveka jer svako ima svoje neko misljenje a pogotovu na forumima gde hiljade i hiljade ljudi pise o necemu i gde mozes pronaci odgovor na svoje pitanje ali taj odgovor ce retko glasiti na primer samo "da" ili "ne", uglavnom je to i "da" i "mozda" i "ne"
Znam da me svi shvatate sta zelim reci ovim, opet kazem, svi smo mi razliciti i svako razmislja i gleda stvari oko nas i uopste na zivot drugacije od druge osobe tako da treba shvatiti svakog.
Ovaj forum mi je nekako najbolji, valjda zato sto su ljudi na njemu uglavnom ljudi koji su proziveli ono sto sam i ja ili trenutno sada prozivljavamo isto, tako da i dan danas verujem da niko osim Vas koji ste prosli ovu pricu ne moze da razume 100% ono sto ponekad i pisem i osecam i radim i sve ostalo, niko osim ljudi koji su prosli taj put ne moze razumeti, ali to je samo jedan mali problem u svacijem zivotu, sa druge strane porodica ne moze da razume svakako ono sto se vama desava i sta osecate tacno niti je moguce objasniti sve to ma koliko mi hteli da damo precizan odgovor, malo je ne moguce to uraditi, ali ipak porodica moze da nam pruzi mozda cak i 50% pomoci a 50% je na nama, nasa volja, nasa bitka, nasa vera u bolje sutra, uglavnom na nama je sve, mi smo vlasnici nasih zivota i mi upravljamo nasim zivotima.
Dakle, nase porodice razumeju i pomazu na drugi nacin, razumecete vec...
Od srca svima preporucujem jer kontam da svi u ovakvim situacijama bleje po ceo dan za kompom, preusmerite gledanje po ceo dan na YT i dopisivanje neko i sve ostalo na FB i pokusajte da malo drugacije razmisljate, sta mozete uraditi da vama bude bolje, da sebi obezbedite bolje sutra na internetu?
To vi sami shvatite ako mozete, meni je to pomoglo mnogo, duga prica ali uglavnom otkad sam to poceo raditi ja se nikada vise nisam vratio na ono zlo, cak i dan danas mislim da je bolje ako treba biti navucen na Bup i tako ziveti nego biti na heru, naravno cinjenica jeste da nikako nije ok biti navucen ni u jednoj prici ali ako biram/o ja biram Bup jer ipak imam neki zivot u odnosu na her, jeste mi teze i sve ostalo ali ipak vidim svetlo na kraju tunela, to je sigurno.
Po prvi put posle toliko godina cimanja i skidanja, pa cist neko vreme pa nazad na ulicu i tako u krug godinama i godinama i onda zadnji put preusmerio sam i to malo energije koje imamo u tim losim situacijama kada ostavljamo nesto i iskoristio svaki minut proveden na internetu na jedan pravi nacin, razmislite o tome i pronaci cete rezultate, nije 'net samo FB i YT i gledanje filmova, postoji i druga strana, bolja, lepsa...
Budite dobro, imajte uvek osmeh na licu, budite u blizini ljudi koji imaju pozitivnu energiju, saljite i primajte dobru energiju, dobro razmisljajte da bi vam se dobro vratilo, zakon privlacenja
Vidimo se uskoro.