Forum za podršku u oporavku

cao svima , vec neko vreme citam vase ispovesti i odlucih da i ja napisem svoju pricu , potrazim savet .. imam 20godina ,studiram i dolazim iz jedne naocigled sasvim normalne i mogu reci ugledne porodice. svoja prva iskustva u dodiru sa tim ''carobnim'' i tada jos tooliko primamljivim psihoaktivnim supstancama stekao sam verovatno kao i vecina nas negde pred kraj osnovne skole. to su bili prvi jointi srolani onako u obliku neke iskrivljene banane iz koje smo svi posle 2dima satima jedva dolazili do daha od smejanja , trava mi je tada bila kako da kazem,nesto sto je uvek dobro ako je tu ali mu previse paznje nisam odavao , prosla je i prva godina srednje skole uz tako povremeno duvanje , poppers kao neizostavni rekvizit za izlaske uz samo alkohol tada jos ,eksperimenti sa kombinacijom xalola kradenih od roditelja,bromazepama,lorazepama,bensedina i da ne nabrajam sada dalje u kombinaciji sa alkoholom i travom pa pocetkom druge godine je usledila i ta prva crta spida , prvi ekseri,ne znam kako bih rekao ali tokom tih srednjoskolskih godina sam na moju stetu bas bio ali bas bas u fazonu daj sve i odma i bilo sta(osim heroina , nekako sam uvek smatrao radi sta hoces rokaj se cim hoces ali ne moze ti niko reci da si narkoman u pravom smislu te reci dok ne uzmes herc,danas shvatam kako to nije istina..) udaljen od svoje porodice (iz manjeg sam mesta ali sam otisao posle osnovne u veci gr zbog srednje skole u kom i dan danas zivim i studiram), u velikom gradu , sam u stanu , roditelji koji su mislili da sam tamo da bih ucio i da bih se na neki nacin osamostalio-uozbiljio , a to ucenje je tada vec mogu reci bio samo paravan iza kog je zapravo bilo drogiranje koje je postajalo sve cesce i trajalo sve duze,one za normalne ljude nepostojece maratonske zurke koje traju dok ima droge-znaci danima ponekad,pa onda posle one depre i oni osecaji da si sam na celom svetu i price kako nikad vise bla bla koji potraju maks nedelju dana i eto mene opet sa srolanom novcanicom u nozdrvi na zurci,bleji,gde god.. inace sam iz dobro situirane porodice pa oko para moji nikada nisu nista pitali-posumnjali , pa ovakva zurka pa onakav rodjendan i tamo cemo se gudrati pa exit pa ovo pa ono, polako ti se sve cini kao dobar povod da se uzme eks,da se resi ako ima dobrog spida ,koke, sta god ,uvek sam bio za. kad smo otkrili sarenilo emocija na mdma koji nikad nisam koristio za partijanje nego iskljucivo u stanu sa odabranim drustvom kada su svi na medu i toliko vam je dobro da se takmicite da dodjes do reci svi dusu otvaraju pozitiva i emocije vrve,ali na zalost sinteticke.to je bilo u pocetku jednom mesecno pa jednom nedeljno pa posle vec... pa lepljenje prvih hofmana koji su mi se toliko poigrali sa mislima da sam na njima imao takve gubitke identiteta i izopacene precepcije ralnosti da sam posle tog/tih iskustava jedva slozio kockicke u glavi(ako su uopste slozene i dan danas) .pred kraj srednje moji me provale,padnem na testu,i to na vise droga,u porodici haos katastrofa uzas.zavrsio srednju upisao faks ,stalni pritisak mojih oko tog drogiranja stalni testovi psiholozi i nekako se ja tu iskuliram od svih tih ''teskih'' droga,vrv zahvaljujuci i okolnostima(igrom slucaja promenio drustvo) ne samo mom pukom opredeljenju o tome da je dosta bilo vise tog nacina zivota i pritiska koji su moji roditelji na mene vrsili.negde oko nove godine sam bas sve drasticno smanjio, ali trava na koju sam tako bezazleno gledao ostade i dalje,od nove godine sam bio cist skroz do exita, tamo strejt biti cini se kao nemoguca misija bar meni, mada nadam se da cu i to jednom doziveti da mi se desi,od exita sam opet cist. moj naveci trenutni problem ma koliko god se on cinio bezazlenim i nekim ljudima mozda cak i smesnim jeste trava.kako da kazem , jedini preostali porok kog ne mogu, znaci ne znam nikako da se otarasim,pre par nedelja sam poceo da primecujem da kada sam str8 mi se jako duva , a kada se naduvam pitam se zasto sam to uradio i govorim sebi kako nisam trebao,zavrsavam prvu godinu studija,imam jos par ispita koje moram poloziti za uslov,vreme je osecam u mom zivotu kada trebam najodgovorniji da budem a meni to nekako ne polazi za rukom , vremena i nemam bas ispitni rok je tu za 10ak dana a ja dan za danom provodim samo duvajuci i govoreci od sutra prestajem,depresivan sam kad nema trave,kad se naduvam upadnem u poslednje vreme u jos vecu depru ,primecujem da imam problem sa paznjom koju ne mogu da fokusiram na jednu odredjenu stvar duze vreme,odnosno sve me smara,ukljucim film posle 10min me smara,da pricam sa mojima me smara,krenem da ucim 5min sve ok i krenem da se gubim pocne da me smara misli negde dugde lete vec,inace duvam intenzivno ima vec 3-4god,poslednjih god dana bas svaki dan,cigare sam prestao pusiti ima vec 3meseca ali ovo nekako ne ide,ustanem vedar i oraspolozen skroz,u glavi mi je kako sam ubedjen da danas necu duvati,kako je lep dan,kako sam srecan zbog toga pa onda uhvatim sebe za 2sata kako vec blejim sa nekim i uveliko duvam,i eto propao jos jedan dan.ovo sto se mozda svima cini kao najopustenije ja to ne mogu da presecem a to me sprecava u postizanju ciljeva i obavljanju osnovnih obaveza jer sam onda ceo dan u boli me kurac fazonu i nikada ne mogu nista korisno da uradim...svestan sam toga da gubitak paznje i fokusa,bezvoljnost i depresija jesu tu zbog toga ali ja jednostavno nmg to da prekinem jer ne mogu da zamislim zivot bez trave

Isti problem.

Mada kroz sta sam (smo) prosao deluje bezazleno zar ne? Samo u mom slučaju jedna velika razlika. Nisam depresivan, posebno ne kada varim, imam volje za skoro sve. "Problem" mi je što uglavnom društva u kojima se krećem nisu naročito duvački nastrojena, pa se često osećam kao crna ovca. Upoznavanje novih ljudi mi ide teško i treznom, a navaren se time uopšte ne zamaram. Samo zbog te samodovoljnosti negde u podsvesti doživljavam travu kao problem..
I ja realno ne želim da prestanem da varim, ikad. Počeo sa 13, 14, danas 29 godina, ako znam išta to je da mi i dalje prija.
Jedan doktor mi reče da oko 45% ljudi na canabis reaguje tako što ih diže, 45% tako što ih relaksira i blago depresira a onih 10% preostalih čačkaju mečku.. Čini mi se da ti spadaš u drugu grupu..

Probaj za početak da odrediš doba dana od kada ti je prihvatljivo da variš (kad završiš sa obavezama). Ako imaš suviše društva oko sebe koje je u tom fazonu, jbg menjaj društvo. Glup primer, ali znam bar jednog čoveka koji je u ćuzi koji je valjao travu samo da bi on sam imao skunk svaki dan. A čak i na travu se razvija tolerancija kad baš preteruješ..
Ako to ne radi, isključi je na završavanje jednom, dva puta nedeljno. (ja sam u toj priči trenutno, što mi odgovara ali je više zbog finansija nego neke iskrene želje da to toliko proredim).

Ako ikada izvališ kako da je totalno zabatališ, da svaki bolji trenutak ne prodje uz misao, "eh da mi je sad tu i jedan dzoint", JAVI JER BIH STVARNO BIO ZAHVALAN ZA NEKI KVALITETAN SAVET..

Pozdrav i sve najbolje!

AKO IKADA UKAPIRA

ne znam kako bih menjao drustvo kada 90posto mojih vrsnjaka koje znam i kojima sam u kontaktu to praktikuje , jedino da prekinem sa svima kontakt i da pocnem sa nekim skroz drugim ljudima da se druzim , na sta opet nisam spreman. a da smanjim na 1nom 2puta nedeljno zvuci kao dobra ideja samo ne znam kako to da izvedem,imam para,imam dobru semu,imam ortake koji su takodje stava i razmiljanja sta god da radimo bolje je ako prvo resimo,jedino da ne izlazim iz kuce,a to opet nije resenje... :axe:

ma nemas ti jos volju da se batalis trave,prdjenje ludih obicno,ja bi ovo ,ja bi ono dodji mi podji mi,ocu kakit necu kakit.

dexter93 wrote:kada sam str8 mi se jako duva , a kada se naduvam pitam se zasto sam to uradio i govorim sebi kako nisam trebao

Odmah, s vrata, ovo ce uvek da ti se desava.


Dobrodosli obojica, imate moju prekopiranu pricu, samo sto ja nikad nisam izvaljen, za razliku od Dextera.
Punim plucima je stariji pa konta, al tebi Dexteru da kazem istinu, samo sto je ti neces prihvatiti al opet da kazem - Ne mozes sa tim navikama da varis malo, ili redje ili da se kuliras neko vreme i sl. fore, mozes samo da iskuliras. Iskulirati znaci ne variti, bukvalno. Ono, ne varis, i to je to. Treba ti oko 2-3 meseca da se stabilizujes posle varenja non stop, ali ces imati nemogucu misiju da to uradis ako: 1. druzis se sa ljudima koji vare 2. Ne radis nista po ceo dan 3. Lazes sebe da se kuliras ako se svaris pijan u 4 ujutru sa "samo dim" i slicne forice. Dakle, moj dobrodusan savet - prestani da pusis travu, moras da promenis drustvo (a to nije lako jer te podjebavaju i vuku uvek na dole) i moras da ispunis dan drugim stvarima jer kad si dokon smoris se, kad se smoris ti bi da se razonodis, a kad bi da se razonodis najbrze ti je da se svaris jer to je instant ali te ubrzo uhvati paranoja. Onda ustanes ujutro sa grizom savesti, pa ako ti je ostalo od juce brze bolje se opet navaris da to prestane jer je lakse, pa te popusti tokom dana a nemas vise i onda zavrsis opet, pa opet ostane malo za sutra, i tako dalje, i dalje i dalje
Ne pricam samo iz mog ugla, pricam preslikane price bar jedno 100 ljudi koje znam.

Lek za gandzu - ne variti. Trava nije teska droga i nisi navucen na travu, navucen si na taj stil trosenja vremena i tracenja dana. A posle par godina, rezimiraj kao ti se mozak usirio a vreme proslo u istome. Biraj sam, pusis ili ne. Ako pusis, ceka te unapred pripremljen scenario.

Preispitivač Objasnio.