Forum za podršku u oporavku

Pozdrav čitaoče ja sam jedan narkoman koji je doziveo trenutak kad pomišlja da se skine sa metadona. Inače 3 godine sam na metadonu na dozi od 7 mililitara. Sa doktorom sam se dogovorio da mi polako skida na 5 ml; pa da vidim šta ću dalje.Malo ću opisati sebe čisto da znate moju sitvuaciju. Drogiram se 13 godina heroinom a zadnje 4 god. sam strejt tj. na metadonu bez ijednog recidiva, znači samo met uzimam, pusim cigare.
Doveo sam sebe to toga da radim i učim svaki dan, metadon me ometa u tome sve više i više, što je zivot zahtevniji prema meni to mi metadon više smeta i uvidjam koliko sam još uvek u problemu bez obzira što je to samo lek i što ga ja ne zloupotrebljavam.
Rešio sam da se skinem ali nekako da sebi neometam sadašnji sklad koji imam, svestan sam da će neko ometanje biti ali na to sam spreman. Za sve ove godine puno sam radio na svojoj psihi koja je sada stabilna i trazi dalje da se razvija a ovo me ometa i to je jedan od razloga za skidanje. Onaj deo nakromana koji bi posegao za supstancom i dalje je u meni ali to je sada slabo i čini mi se ostaje za ceo zivot, znači jednom probao jednom probao i cao!
Jedni strah koji sada imam je koliko ću se promeniti kako mi doza bude padala i kakav cu biti. Ako doguram do 1 ml; a da se osecam kao sad to će biti premija. Ono što primećujem kako mi doza polako pada ja se osecam bolje-nekako svezije i organizam trazi još tog zdravog i psiha takodje. Drugi problem je šta ako ne uspem da li mogu da se vratim ponovo na metadon i onda je to to; još dugo vremena, znači godine i godine opet na metu!!!
Moja ideja je da idem skroz sa 7 ml na 1ml za jedno 3-4 meseca i da jedno duze vreme ostanem opet na 1 ili 2 militara da opet psihu spremim i pustim da sazri za konačnu odluku i ne samo to, nego to će me uvesti u potpuno novu priču za koju sam već spreman.
Zeleo bih da čujem vaša iskustva u skidanju sa metadona i DUZIM apstinencijama po par godina to je relano bar meni. Voleo bih da ovaj post moze da posluzi svima koji se skidaju, tako da molim vas ne pisite ako ne smatrate da imate dovoljnu apstinenciju i osecaj za to. Neka se neki ne nadju uvredjeni i ja sam se skidao 10000000 puta, sad sam tek ozbiljan posle 15 godina! Neka vam moje iskustavo ne bude primer ja sam jadan i bedan narkoman koji je tek naučio da hoda... sorry!

4 godine slušaš šta će reći Dr. i sad imaš ideju kako se skinuti sa održavanja?
šta ti bolan doktor na to kaže, majke ti ?

pop@j nista te ja nisam razumeo šta si ti hteo da kazeš, ništa ja doktora nisam slušao niti sam mu šta govorio niti ga vidjam, mada ne bi bilo loše da svratim do njega, njega ću da ostravim za kraj jer od prilike mogu da predpostavm šta će reći ali to sad nije bitno, razočaralo me je to da je 70 ljudi pročitalo temu i da se niko nije usudio na napiše ništa ili niko zaista toliko nije strejt, ako je tako to je tuzno svega mi!
Mislio sam da ostavimo jedno pisano iskustvo ali na način šta ko misli i šta ko smatra! Znači kako vidite skidanje sa meta i da li se moze posle opstati bez meta i kakvo bi bilo psihičko stanje? Evo ja ću pri da napišem šta mislim o tome:
Baš sam danas razgovarao sa jednim zavisnikom koji kaze da zna ljude (on je stariji oko 54 godine) koji su se skinilu sa meta ili bupa i nastavili zivot većina njih je otišla u inostranstvo, mislim da se to moze i ovde ali treba imati uslove! Neke stvari koje muče narkomana posle skidanja jesu da ima podlogu iz koje moze da počne novi zivot i podrška koja je bitna, počeo sam da mašim temu neću više o ovome to svi znaju, bar mislim i prošli su taj početak više puta.
Ipak posti razlika medju ljudima koji su na metu i onih koji se tek skidaju sa heroina i to znate, e ja ću sad reci neke prednosti ovih koji su na metu ili bupu:
Jedna od prednosti je ta što se mozak oporavio i počeo uvažavati stavove i norme normalnog zivota a to znači od ustajanja pa do nekih vrednosti kao što je posao, porodica, poštovanje, učenje, trebalo bi spomenuti i to da osoba tek skinuta mora da prodje dosta toga da bi došla do ovih spomenutih normi!
I kad predješ sve što je potrebno počnu da se postavljaju pitanja šta dalje da li ostati na metu ceo zivot i tako raditi, što je donekle i ok ali nije prihvatljivo i skinuti se i sa toga i nastaviti ziveti. Ja sve više počinjem da verujem u to da treba ostati na metu jer čim bi ostavio receptore prazne da bi počela velika problematika koja je ne rešiva čini mi se. Mi smo sebe napravili bolesnima onog trenutka kad samo počeli da uzimamo heroin i on je napravio te posledica; kada nema opijuma u organizmu nastaje tako jak disbalans od kojeg ne mozeš da funkcijonišeš normalno! Šta hoću da kazem nije više BITNO da se uradim i da se izdrogiram nečim meni je BITNO da samo mogu da FUNKCIJONIŠEM a to ne mogu a da nemam bar malo opijuma u organizmu koji će mi napraviti hemisku ravnotezu da se osećam stabilno.
Eto tako ja mislim, mene intresuju i VAŠA mišljenja povodom ovog i da li je moguće nekako se iščupati iz ovog????

I, Dobrice, kako ide?
Evo me, 15 godina na metadonu, zadnjih nekoliko funkcionirala sa samo 3 hepa dnevno, tj. 15 mg.
Čista, ali totalno čista, od hepa, od tramala, od svega, već skoro 3 mjeseca, dosadna sam sa brojanjem dana.
I, kako je??
Totalni raspad sistema, razbucana sam do daske. Od proljeva, koji još imam, pala 6 kg, propišala krv, juče završila na hitnoj, dehidrirala + netipični bubrežni kolici (tako piše), toplo-hladno, svaka kost i dalje boli, itd, itd. O glavi nema potrebe da pišem, o spavanju još manje.
Ali, guram dalje, neću odustati.
Di su veliki stručnjaci koji tvrde da apstinencija od hepa traje max 3 tjedna, odnosno 21 dan.
Nabijem ih sve, njih, njihove diplome, njihovu stručnost u liječenju...iako, ruku na srce, nisam ih ni pitala za "stručno" mišljenje, kroz sve prolazim sama, ili ću isplivati ili poginuti, opet sve sama.
Nemam namjeru da te obeshrabrujem ako si odlučio otkačiti i održavanje, samo se spremi na ono što slijedi, ali ako mogu ja i još nisam riknula, moći ćeš i ti.
Napravi shemu skidanja, i kreni u bitku.
Savjet od mene, ako si u radnom odnosu, uzmi godišnji, nema šansi da to prolaziš i odlaziš na šljaku. Sretno!
I to što si ti godinama radio na svojoj psihi, radio si uz malu pomoć heptanona, kao i ja, kao i svi mi koji smo odlučili odjebati održavanje. Sve pada u vodu onog momenta kada te
tresne po sred glavine, spreman na sranje, ali na ovako nije nitko, vjeruj mi. Opet ti kažem, ako si odlučio, naprijed, samo zaboravi da će biti lako, sav rad na psihi, sve pripreme na fizikalac, sve to nestane, samo se odjednom nađeš nigdje, rastavjen na iljadu dijelova, a ti ih onda junače skupljaj, sastavljej ponovo, probaj živjeti kao prije. Još jednom sretno, i javi kako ide.

cim se procitao tvoj post nestao je i vratio se na met