Raspadam se, zasto se to desilo?
Posted: Sat Dec 08, 2012 12:33 am
Pozdravljam sve ljude na ovom forumu. Odlucila sam da se registrujem i sa nekim podelim svoju bol, jer je kasno vece i jedino mogu da odem u urgentni centar da vristim od muke jer me sve boli, a ne znam sta me pre boli...srce mi lupa jako, ne mogu da udahnem, gusim se...
Naime, imam 34 godine i pre godinu i po dana sam upoznala decka na zurci. Osam godina mladjeg od mene. Moj brak se tada raspao i ostala sam sama sa dvoje male dece.
U okruzenju imam medju drustvom ljude koji puse travu, uzimaju ekstazije, a ja nikada nisam ni probala nikakvu drogu i mrzim to.
Upoznala sam tog decka, to stvorenje sa najdetinjastijim ocima na svetu. Bio je uplasen i nesiguran i zeljan ljubavi. Bas kao i ja.
Poceli smo da izlazimo i da se iskreno otvaramo jedno drugom i postali pre svega pravi prijatelji. Toliko smo se brzo vezali i otvorili da nikada nisam dozivela takvu bliskost. On je decko iz dobre porodice, ima dobrog brata, mladjeg, roditelje koji su fini i rade, on je bio vukovac...
Zavoleli smo se jako jako brzo.
Dosao je na jedan dan kod mene i ostao mesec dana...postepeno je donosio stvari, cetkicu za zube...svuda smo isli skupa, pomagao mi je oko dece, puno smo razgovarali..on je jako smiren i povucen.
Povremeno je odlazio kod roditelja kuci na par dana, ali smo se i tada vidjali uvece, gledali filmove, setali..
Nikada i nista nije imalo naznaku narkomanije u prici.
Nakon osam meseci dosao je kuci vidno umoran i odmah je legao da spava. Rekao je da je toliko premoren od posla koji je radio po 12 sati da mora da legne i poceo je da upada u san dok je pricao.
Pomislila sam da je umoran jer nista mi nikada nije bilo sumnjivo niti sam imala kontakta sa narkomanijom, sem sa ljudima na zurkama koji igraju kao ludi na ekstaziju ili se smeju od trave.
Tu noc kada je zaspao neko ga je zvao na mobilni u da ujutru. Javio se i rekao da ne moze da prica i ja samga pitala kroz san ko to zove tako kasno i rekao je mama.
Sutradan ujturu me je njegova mama pozvala i pitala me kako je. Nista mi nije bilo jasno. Pitam je da li ga je zvala nocas, kaze da ne. I kaze mi da se ona plasi da on nesto muti na poslu i da obratim paznju.
Kad se probudio rekao je da je zeznuo nesto na poslu sa kolegom pa ga je kolega zvao usred noci ali sredice se to sve.
Ja progutam pricu kao zmija zabu jer mi droga nije na kraju kraja pameti.
Sve nastavimo po starom.
Na momente mi govori da je jako umoran i da ga strasno bole kosti, donosi kosmodisk kod mene i spava sa njim..ja mu dajem diklofen duo i mislim da je od fizickog rada...kazem mu da je jako mlad za tolike kostobolje..
Prolazi neko vreme, mi se konstantno vidjamo, pricamo, vise nije bilo nikakvih cudnih poziva niti situacija, normalno je jeo i spavao, smejali smo se, izlazili koliko i kada smo mogli, voleli se, kuvali zajedno...
Poceo je da radi drugi dodatni posao, imao pare, medju nama sve divno i kada je sve bilo ok i pred sam potpuni nas zajednicki zivot on odlazi sa drugarima na zurku i kaze mi da dolazi u 23h kod mene.
Nema ga, zovem ga na mobitel,ne javlja se i sve mi to odjednom bude cudno. Saljem mu poruku da imam neki ruzan osecaj. Nakon tri minuta mi zvoni mobitel, javljam se , zenski glas mi kaze da je hitna pomoc na telefonu i da mene zovu jer je moj poziv i poruka poslednja u njegovom mobitelu i da su ga nasli na ulici overenog od heroina i da mu spasavaju zivot i da odmah obavestim bliznje.
Nakon tog dana, kada su mu spasili zivot, tri dana je bio kod kuce a njegovi mi nisu dali da dodjem da ne gledam da se ne potresam jer je samo spavao i kljucao.
Ja saznajem tek tada od njegovih da je on pre nego sto me je upoznao pio blokatore, da nikada nije lezao u bolnici za narkomaniju ali je isao na seanse, da je bio trodone, da je uzimao svasta nesto...ali se izlecio..
Da je od kada mene zna potpuno zdrav, vedar i pun zivota...
Ja upadam u histeriju zbog njegovog zivota, zbog lazi ...i zbog straha da mi je preneo neku bolest..
On odlazi na testiranje na hiv i sve hepatitise i krvnu sliku i donosi mi sve izvestaje u kojima je sve ok osim krvne slike koja je blago pogorsana u nekim segmentima..
Od tog momenta on pocinje da se menja.
Prvo, mrsavi ludackom brzinom, bled je kao zid. Promenjen je kao osoba...izgubljen, tuzan, zbunjen, unisten...prazan...kad ga zagrlim ne osecam zivot u njemu...gleda u jednu tacku i ne trepce...
Dobio je od lekara psihologa zoloft i rivotril...ali mi je cudno da su ga ti lekovi tako promenili...
KAd se vidimo on place i govori mi da ga pustim, da mu je tesko sto je u trenutku najvece zivotne srece sve upropastio...
Pitam ga zasto mi nije reako da ima istoriju u narkomaniji, kaze da nema, da je samo tako par puta uzeo sto i ostali, ali ga je mama naterala da ode kod lekara da mu daju blokatore koje je pio samo 6 meseci...
Ne javlja mi se vise, i kad se javi govori mi da ga pustim, da ga zaboravim na neko vreme jer je osetljiv pa ce kad mu bude bolje da me zove...
Njegova majka mi kaze da ne dolazi kuci nedeljama i da dodje na minut i tada pojede pola tegle eurokrema, presvuce se i ode...i ispituje je je l ona poslala policiju da ga legitimisu...zena ne zna ni gde je ni sta je nema pojma gde ga je policija legitimisala...postao je agresivniji prema svima u kuci... govori da ga pritiskaju sa svih strana i da ga guse i da ga puste na miru...
Dobio je otkaz...
Skoro sam ga zvala i pricao je normalno sa mnom ali se cuje u glasu da guta slova i da ne zna bas tacno koji je dan...lupeta neke stvari...
Majka njegova mi kaze da kad god udje u kucu mu ona uradi test na drogu preko mokrace i da sve bude negativno...
Nudila sam mu da idemo zajedno kod lekara, molila ga, rekao mi je da bezim i da se sklonim od njega...
Noci provodim u strepnji da ce mi telefon zazvoniti i da ce mi neko javiti da on vise ne postoji...
Kako je moguce da nisam nista primetila?
Kako je moguce da mi nije rekao istinu?
Kako je moguce da mi njegovi roditelji nisu rekli istinu?
Kako je moguce da je usred najboljeg perioda u zivotu nadjen na ulici na heroinu i jedva spasen?
Kako je moguce da je od decka koji se smeje,svira,zabavlja, za dva meseca postao zivi les i promenjena licnost?
Kako je moguce da me toliko odgurao od sebe?
Raspadam se od tuge...od straha..
Ne zeli pomoc, nece da ide nigde kod lekara..njegovi nista ne preduzimaju, nudila sam, molila, ispalo je da preuvelicavam...
Bojim se..
Da li mislite da uzima sada nesto i gde je on to sada? Da li moze da se izvuce? Kako vam deluje ova prica? Mislite da je uzimao nesto i dok smo se nas dvoje vidjali? Kako je moguce da pije blokatore samo nakon par puta uzimanja trodona i ekstazija, pa ne daju se blokatori tako olako....
Pomozite mi, desifrujte mi ove lazi...kazite mi kako da se izvucem iz ovog pakla...
Ne znam kako sam se ovde nasla....nikad nisam imala kontakt sa drogom...
Imam malu decu...bojim se da menije zarazio, da je lazirao one testove na hiv i hepatitis..mada sam videla i pecate i potpise i nalaze sve...
Ima li mu pomoci...
bojim se da ce umreti....
Bojim se toga koliko vise nije isti...
On je bio divno cisto neiskvareno stvorenje...preko noci je postao zombi...mracan, beo, mrsav...nesrecna, depresivan...
Naime, imam 34 godine i pre godinu i po dana sam upoznala decka na zurci. Osam godina mladjeg od mene. Moj brak se tada raspao i ostala sam sama sa dvoje male dece.
U okruzenju imam medju drustvom ljude koji puse travu, uzimaju ekstazije, a ja nikada nisam ni probala nikakvu drogu i mrzim to.
Upoznala sam tog decka, to stvorenje sa najdetinjastijim ocima na svetu. Bio je uplasen i nesiguran i zeljan ljubavi. Bas kao i ja.
Poceli smo da izlazimo i da se iskreno otvaramo jedno drugom i postali pre svega pravi prijatelji. Toliko smo se brzo vezali i otvorili da nikada nisam dozivela takvu bliskost. On je decko iz dobre porodice, ima dobrog brata, mladjeg, roditelje koji su fini i rade, on je bio vukovac...
Zavoleli smo se jako jako brzo.
Dosao je na jedan dan kod mene i ostao mesec dana...postepeno je donosio stvari, cetkicu za zube...svuda smo isli skupa, pomagao mi je oko dece, puno smo razgovarali..on je jako smiren i povucen.
Povremeno je odlazio kod roditelja kuci na par dana, ali smo se i tada vidjali uvece, gledali filmove, setali..
Nikada i nista nije imalo naznaku narkomanije u prici.
Nakon osam meseci dosao je kuci vidno umoran i odmah je legao da spava. Rekao je da je toliko premoren od posla koji je radio po 12 sati da mora da legne i poceo je da upada u san dok je pricao.
Pomislila sam da je umoran jer nista mi nikada nije bilo sumnjivo niti sam imala kontakta sa narkomanijom, sem sa ljudima na zurkama koji igraju kao ludi na ekstaziju ili se smeju od trave.
Tu noc kada je zaspao neko ga je zvao na mobilni u da ujutru. Javio se i rekao da ne moze da prica i ja samga pitala kroz san ko to zove tako kasno i rekao je mama.
Sutradan ujturu me je njegova mama pozvala i pitala me kako je. Nista mi nije bilo jasno. Pitam je da li ga je zvala nocas, kaze da ne. I kaze mi da se ona plasi da on nesto muti na poslu i da obratim paznju.
Kad se probudio rekao je da je zeznuo nesto na poslu sa kolegom pa ga je kolega zvao usred noci ali sredice se to sve.
Ja progutam pricu kao zmija zabu jer mi droga nije na kraju kraja pameti.
Sve nastavimo po starom.
Na momente mi govori da je jako umoran i da ga strasno bole kosti, donosi kosmodisk kod mene i spava sa njim..ja mu dajem diklofen duo i mislim da je od fizickog rada...kazem mu da je jako mlad za tolike kostobolje..
Prolazi neko vreme, mi se konstantno vidjamo, pricamo, vise nije bilo nikakvih cudnih poziva niti situacija, normalno je jeo i spavao, smejali smo se, izlazili koliko i kada smo mogli, voleli se, kuvali zajedno...
Poceo je da radi drugi dodatni posao, imao pare, medju nama sve divno i kada je sve bilo ok i pred sam potpuni nas zajednicki zivot on odlazi sa drugarima na zurku i kaze mi da dolazi u 23h kod mene.
Nema ga, zovem ga na mobitel,ne javlja se i sve mi to odjednom bude cudno. Saljem mu poruku da imam neki ruzan osecaj. Nakon tri minuta mi zvoni mobitel, javljam se , zenski glas mi kaze da je hitna pomoc na telefonu i da mene zovu jer je moj poziv i poruka poslednja u njegovom mobitelu i da su ga nasli na ulici overenog od heroina i da mu spasavaju zivot i da odmah obavestim bliznje.
Nakon tog dana, kada su mu spasili zivot, tri dana je bio kod kuce a njegovi mi nisu dali da dodjem da ne gledam da se ne potresam jer je samo spavao i kljucao.
Ja saznajem tek tada od njegovih da je on pre nego sto me je upoznao pio blokatore, da nikada nije lezao u bolnici za narkomaniju ali je isao na seanse, da je bio trodone, da je uzimao svasta nesto...ali se izlecio..
Da je od kada mene zna potpuno zdrav, vedar i pun zivota...
Ja upadam u histeriju zbog njegovog zivota, zbog lazi ...i zbog straha da mi je preneo neku bolest..
On odlazi na testiranje na hiv i sve hepatitise i krvnu sliku i donosi mi sve izvestaje u kojima je sve ok osim krvne slike koja je blago pogorsana u nekim segmentima..
Od tog momenta on pocinje da se menja.
Prvo, mrsavi ludackom brzinom, bled je kao zid. Promenjen je kao osoba...izgubljen, tuzan, zbunjen, unisten...prazan...kad ga zagrlim ne osecam zivot u njemu...gleda u jednu tacku i ne trepce...
Dobio je od lekara psihologa zoloft i rivotril...ali mi je cudno da su ga ti lekovi tako promenili...
KAd se vidimo on place i govori mi da ga pustim, da mu je tesko sto je u trenutku najvece zivotne srece sve upropastio...
Pitam ga zasto mi nije reako da ima istoriju u narkomaniji, kaze da nema, da je samo tako par puta uzeo sto i ostali, ali ga je mama naterala da ode kod lekara da mu daju blokatore koje je pio samo 6 meseci...
Ne javlja mi se vise, i kad se javi govori mi da ga pustim, da ga zaboravim na neko vreme jer je osetljiv pa ce kad mu bude bolje da me zove...
Njegova majka mi kaze da ne dolazi kuci nedeljama i da dodje na minut i tada pojede pola tegle eurokrema, presvuce se i ode...i ispituje je je l ona poslala policiju da ga legitimisu...zena ne zna ni gde je ni sta je nema pojma gde ga je policija legitimisala...postao je agresivniji prema svima u kuci... govori da ga pritiskaju sa svih strana i da ga guse i da ga puste na miru...
Dobio je otkaz...
Skoro sam ga zvala i pricao je normalno sa mnom ali se cuje u glasu da guta slova i da ne zna bas tacno koji je dan...lupeta neke stvari...
Majka njegova mi kaze da kad god udje u kucu mu ona uradi test na drogu preko mokrace i da sve bude negativno...
Nudila sam mu da idemo zajedno kod lekara, molila ga, rekao mi je da bezim i da se sklonim od njega...
Noci provodim u strepnji da ce mi telefon zazvoniti i da ce mi neko javiti da on vise ne postoji...
Kako je moguce da nisam nista primetila?
Kako je moguce da mi nije rekao istinu?
Kako je moguce da mi njegovi roditelji nisu rekli istinu?
Kako je moguce da je usred najboljeg perioda u zivotu nadjen na ulici na heroinu i jedva spasen?
Kako je moguce da je od decka koji se smeje,svira,zabavlja, za dva meseca postao zivi les i promenjena licnost?
Kako je moguce da me toliko odgurao od sebe?
Raspadam se od tuge...od straha..
Ne zeli pomoc, nece da ide nigde kod lekara..njegovi nista ne preduzimaju, nudila sam, molila, ispalo je da preuvelicavam...
Bojim se..
Da li mislite da uzima sada nesto i gde je on to sada? Da li moze da se izvuce? Kako vam deluje ova prica? Mislite da je uzimao nesto i dok smo se nas dvoje vidjali? Kako je moguce da pije blokatore samo nakon par puta uzimanja trodona i ekstazija, pa ne daju se blokatori tako olako....
Pomozite mi, desifrujte mi ove lazi...kazite mi kako da se izvucem iz ovog pakla...
Ne znam kako sam se ovde nasla....nikad nisam imala kontakt sa drogom...
Imam malu decu...bojim se da menije zarazio, da je lazirao one testove na hiv i hepatitis..mada sam videla i pecate i potpise i nalaze sve...
Ima li mu pomoci...
bojim se da ce umreti....
Bojim se toga koliko vise nije isti...
On je bio divno cisto neiskvareno stvorenje...preko noci je postao zombi...mracan, beo, mrsav...nesrecna, depresivan...
