Forum za podršku u oporavku

znam, a i prilično sam ravnodušna prema njemu...što sam starija bolje shvatam ko je, a čini mi se da i on sve manje želi da bude deo mog života...
sinoć sam se ubila, sećam se da sam stala za šank i rekla 'nešto duplo i žestoko'...posle smo drugarica i ja otišle sa rođendana, da sa njenim dečkom uzmemo kristale...nije bilo ništa posebno, možda jer sam već bila mrtva...i sad sam ustala i u fazi sam kajanja, gašenja telefona, prisećanja...bezveze, najodvratniji osećaj ikada

i sada tako planiram šta ću da uradim, i totalno sam očajna, i verovatno sam donela najgori plan ikada ali primetila sam da kada pijem se ponašam jezivo, incidentno, i tada uzimam sve i svašta...i nemam meru. ne postoji jedna čaša, ne postoji pripitost...nekako ne mogu da stanem, onaj osećaj samopouzdanja, euforije..i hoćeš još..još pića, još droge, još bilo čega, samo da se ne otrezniš...travu sam malo zanemarila, možda jer je nekako dosadila...nema onog smejanja, ili je lošija ili sam stekla neki nivo tolerancije, nemam pojma...ali samo zabadamo, ponekad se upustimo u neki razgovor, bude interesantno..ili se totalno paranoišemo...a i tu je gubitak interesovanja za bilo šta drugo...e pa zbog neviđene sramote, i zamišljanja sebe (na osnovu prepričavanja) pijane i našmrkane, ja sam odlučila da sada samo duvam, opet kažem verovatno najgore rešenje ikada, ali kretenka sam, i ne mogu da budem strejt, bar dok se stvari malo ne primire...ne znam za druge, ali mene naduvanu lupaju kompleksi, super se provodim dok god sam u društvu nas par, koji duvaju, osećam se neprijatno pred strejt ili pijanim ljudima...osećam se ružno i bezveze, volim nekako da se sakrijem, duvam, duvam, duvam, pijem sok, eventualno neki lekić...i ne dolazim u kontakt sa ostalim ljudima, što mi je sad potrebno, jer ponavljam, sramota me je, svaki dan me je sramota

Scarlett1 wrote: ja sam odlučila da sada samo duvam, opet kažem verovatno najgore rešenje ikada,

Odlična odluka, vjerujem da ćeš u njoj istajati.

ali kretenka sam, i ne mogu da budem strejt,

Ne vjerujem da si kretenka, a sigurna sam da možeš biti strejt, ali to podrazumijeva da se mijenjaš, da priznaš sebi i mami kojim si putem krenula i da se mijenjaš. A to se tebi baš i ne da.

Ne da mi se, stvarno je tako... toliko stvari bih rekla, napisala, toliko i već pišem u svom wordu, pa brišem, ali nekako ovde ne mogu da napišem sve što imam...i onda mi ova isposvest dođe besmislena...ali pokušala sam da se otvorim, i jesam donekle...za neki novi korak nisam spremna, osim u donošenju bezveznih planova, kalkulisanja..možda si i u pravu, možda i mogu da budem strejt, možda i nisam ni od čega konkretno zavisna, ali kako da kažem, a da ne zvuči glupo, zavisna sam od toga da ne budem strejt daj šta daš, ali nikako ništa...mislim da ne postoji neka verovatnoća da uzmem heroin, pogotovo nakon neiscrpnog iščitavanja ispovesti ovih hrabrih ljudi, svaka im čast, toliko stvari su spremni da podele sa svima (dok ja kukavica nisam - zato je ovo moja poslednja poruka za sada), ali postoji verovatnoća da nastavim ovako, što isto čini moj život besmislenim, pa i nema neke razlike...sve su to zla koja počnu da upravljaju tvojim životom...pozdrav svima, a ja ću se javiti, kada se nešto desi, dobro ili loše..promeni bilo šta...za sada ću pokušati da pronalazim neku ravnotežu, bilo kakav vid umerenosti, da biram između dva zla manje, jer još uvek nisam spremna da ih se u potpunosti odreknem...neću se neko vreme oglašavati, ali ću nastaviti da čitam ispovesti i skupljam snage, slušam iskusnije i pametnije... i hvala svima na čitanju PDT_Love_07

Scarlett1 wrote:mislim da ne postoji neka verovatnoća da uzmem heroin, p

postoji, postoji, nažalost

Scarlett1 wrote:
i pre dve nedelje sam odlučila da batalim sve. Lekove, travu...od tad sam se napila nekoliko puta. Možda i 10 puta.

jesi li sigurna da je bas dve nedelje proslo?mozda malo manje...desetak dana,a?
svidja mi se tvoja cvrstina i resenost...uspeces ti da ispravis krivu drinu,osecam to iz tvojih postova...

Kažeš da mamu jako voliš , poštuješ i veruješ joj .....pa zašto za početak ne bi probala sa njom da podeliš šta te muči i da probate zajedno da izađete iz problema , jer očito je da sama ne možeš ! Imam ćerke i znam da bi sigurno JAKO VOLELA da mi kažu šta ih muči i da bi se svim silama trudila da im pomognem jer mislim da u tom dobu su deca nesigurna i roditelji mogu da budu od velike pomoći.
Nemoj da misliš da će te manje voleti ili da će se razočarati , samo će se sigurno uplašiti , jer samo tebe ima i sigurno si joj najvažnija na svetu.....zato pokušaj da porazgovaraš sa mamom za početak

rekoh više neću pisati jer nemam šta da kažem, ali valjda je postalo malo zarazno kao i čitanje svih ovih ispovesti... ne želim da joj kažem, jako se puno nervirala zbog mene u poslednje vreme, a sada je našla dečka, trudna je i želi da se uda...posle toliko godina posvećenih samo meni, zaslužila je da počne novi život...naravno, rekla mi je da će me uvek voleti najviše na svetu, i da se ništa od toga neće desiti (i pre nego što je zatrudnela) ako ja imam nešto protiv, ali naprotiv, jako mi je drago, ne želim da ja budem centar njeng sveta jer se plašim da ću je razočarati...nekako sam srećna što neću biti u centru pažnje, želim da bude srećna, a ja ću se truditi da sve rešim bez da je uznemiravam...jednostavno mislim da nisam vredna njene potpune pažnje, trudiću se da budem super prema njenom dečku, da se prilagodim novom životu koji nas čeka, i da je ne potresam još godinu dana dok sam ovde, a onda palim na studije, pa ću tamo (kako se nadam) početi lep, NOVI život, a do tad jebiga, kao što rekoh nisam spremna svega da se odreknem pa ću pokušati da izaberem najmanje zlo, ako takvo uopšte i postoji...

Scarlett1 wrote:'završim'

'smotala'

'duvalo'

pomalo zacudne su ovje rijeci na prvo citanje..
onda, posto me iskrijena prica nanijela na ponovno prelistavanje, primjetim kvacice, te se zapitam i shvatim uzas -
nikad, ali nikad, moja je poruka neiskvarenim dusama ovog cestitog foruma namjenjenog flatulenciji i pecanju, nemojte probat.

Bože.
Šokirala sam se sada, što posle 11 godina čitam svoju prvu ispovest i sećam se kao da je juče bilo, koliko sam sa strahom i pažnjom kucala, jer sam uvek imala tu neku potrebu da me ljudi makar PODNOSE i da ne budem iritantna.
Tačno se i sećam ulaska i prvog komentara, i te tinejdzerske sramote i razmišljanja da li da sve obrišem, šta sam rekla loše, čini li se da izmišljam?
Svoju ispovest od kraja tog trenutka do sada sam pisala pod ovim nadimkom nedavno.
Ježim se na to koliko se malo i puno toga promenilo.
Matorija sam, udata, završila sam tu književnost, i dalje kao Skarlet: Razmišljam o tome sutra i borim se sa besmislom.
Nisam pala na dop, imala sam onog dečka narkomana, lupala sam se glupostima (ds, eks, neki lekovi) sa njim - sve to sam do 2016e, onda alkohol pa bup. Nebitno.
Ne pijem više (godinama) imam problem s lekovima (i dalje niko ne zna) ponekad sam na bupu ponekad ne, radim kao prof, tek sad sam se usudila da tražim posao i ponekad uzmem ds. Borim se s besmislom.
Moj život je totalno drugačiji, ali stanje uma zastrašujuće slično....
Znala sam da sam negde pokušala da se otvorim, počnem ovo da čitam iz znatiželje, kad ono JA.
Čudno, jako čudno.
Pozdrav za one ostale, što možda nešto i čitaju
Uvek sam volela da naiđem na update, a ovaj je proslavio deceniju