Forum za podršku u oporavku

Moj suprug je narkoman...konzumira speed,već je bio ovisnik od heroina sa koga se skidao 2003god uz pomoć roditelja,tada je imao 24godine,to je bilo davno pre nego što smo se upoznali.
Uvek sam njegovo agresivno ponašanje pripisivala njegovoj naravi,ali sam se definitivno uverila da je problem droga!
Priznao je da je konzumira,ali ne priznaje da mu je potrebno lečenje! Ne dozvoljava mi da kažemo njegovim roditeljima,iako sada ima 33 godine!
Iz ljubavi sam sa njim i želim da mu pomognem,samo se jako plašim šta bi moglo da se desi ako ja kažem njegovima i kako će to uticati na nas...Već smo se nekoliko puta rastavljali na neko vreme i u nadi da će biti bolje,ništa se nije promenilo...I dalje,uvek provalim, kada je pod dejstvom,omalovažava me,agresivan je i paranoičan,ali on to ne primećuje...ja nemam gde da se sklonim,već me je sramota i od porodice i kolega sa posla,koji misle da je njegov problem alkohol..do sada su me podržavali da se rastavimo,ali sam se ja glupača vraćala! Majka mi je umrla,otac u Australiji,mlađa sestra je preopterećena malom bebom,svi imaju svoje probleme...ne znam kome da se obratim za pomoć i savet jer pokušala sam da budem jaka, i shvatila da nisam dovoljno, jer da jesam ne bih se ni vraćala njemu...emocija je jača...
Šta ako kažem njegovima,on me napadne,moraću da se obratim policiji!
On je neverovatan manipulator i jezivo je simpatičan,svi ga vole...hoće li mi njegovi verovati koliki je problem i da li će se posvetiti ovome koliko i ja da ga izvučemo...nisam sigurna...njegovi se mešaju gde ne treba a kada treba onda se sklanjaju...bar je tako bilo do sada...
Kako njegovima da dokažem da se drogira speedom? Kažu da se preko mokraće izlučuje posle 2 dana,on svakako pije dosta vode...Speed konzumira dugo ali povremeno,a znam da je nekada uzimao i svaki dan...pa se malo primiri...
Kažu da ne dobijaš fizičku zavisnost ali me ova psihička u stvari najviše i plaši...nemam snage više stvarno...
Život me i ovako nije mazio!

Odakle si?

Ja sam mišljenja da treba reći njegovim roditeljima. Otvoreno im reći sve. Znam iz ličnog iskustva da ništa ne treba kriti i tajiti, posebno ne od roditelja.

slažem se...sad samo treba preseći...a posle lavina kreće...jedino što ja nisam dovoljno jaka...priznajem!

Moraš biti, jer ćutanjem samo produžavaš agoniju. Ja sam ćutala a da sam na vrijeme alarmirala porodici moga vjerenika možda (ma ne možda, već sigurno) do nekih stvari ne bi nikad došlo. Sad vrijeme ne mogu da vratim unazad ali zato sad sve govorim. Jer sama ne možeš da se boriš.
Moj vjerenik je bio heroinski ovisnik i prošle godine je prvo krenuo da uzima po malo speed, da bi kasnije sve češće a poslije se vratio dopu.
Baš zato što nisi jaka, trebaju ti i drugi u tom svemu.

Prvo, nemamo pojma kakvi su mu odnosi sa roditeljima,koliko ste u vezi i koliko je ona ozbiljna.

Dzaba ces napraviti haos sa roditeljima i njim iz prostog razloga sto on ne priznaje da je u problemu, a tesko ce ga roditelji ubediti u to, pogotovu ako zivi nezavisno od njih. Ne mogu mu nista u tom slucaju. ne bukvalno, ali slaba vajda.

uputi ga na ovaj sajt, objasni mu da te povredjuje i da nije sramota priznati da imas problem. Pokusaj ljudski, pa ako treba i pomeni roditelje pa vidi kako ce reagovati.

spid ne navlaci fizicki ali przi psihu, i zalosno ali istinito, vrlo lako vraca na dop.

ako ga volis, ucini sve, ali pametno (bez policije,nasilja i sl.)