Forum za podršku u oporavku

Pozdrav svima!
Vec neko vreme se dvoumim da li da napisem nesto ali posto vise ne znam sta da radim molim vas da mi pomognete ako je to uopste moguce.
Pre godinu dana sam upoznala decka,ubrzo smo poceli da se zabavljamo.U pocetku smo par puta zajedno uzeli spid,bilo je super,zabavno,mislila sam ok,ponekad je ok.
Medjutim kako je vreme prolazilo shvatila sam da kod njega to nije ponekad,to je svaki dan.Napravi pauzu dan,dva,naspava se pa opet.Ni sama ne znam koliko puta sam pokusala da pricam sa njim i svaki put isto,ja to tripujem,nije to bas tako,umisljam.Onda shvatim da nije samo to u pitanju,sve je to bzvz ako se preko toga ne piju Lorazepami.
Mozda mi je trebalo vremena da sve to ukapiram jer ne zivimo blizu pa se vidjamo jednom u nedelju dana ili dve ali i sad kada je sve jasno on i dalje ima momente da mi prica kako nista nije uzeo danima i to me mozda najvise nervira.Pa covece,sve je jasno,cemu ta prica?!
Citajuci vase price shvatila sam da imam veliku srecu jer me te stvari nisu nikad mnogo privlacile.Jeste,bilo mi je lepo kada sam uzela spid ali ne mogu i ne zelim da radim to stalno.Jednostavno mi ne prija.Bude mi lepo tu noc posle sam bolesna tri dana.
I...sta sad da radim?Stalo mi je do njega,a ne mogu vise to da slusam.Laze me,znamo oboje da laze ali on i dalje vrti istu pricu.
Znam da ne mogu da ga nateram silom da prestane ako sam ne odluci.Ali ne znam kako da dodje do toga da shvati da je bilo dosta.
Da postoje neki blokatori za spid mozda bi pomoglo ovako nemam pojma sta da radim.I da li uopste mogu nesto da uradim?Razgovor ocigledno ne resava problem,sta dalje?
Nadam se da neko ima savet.

moj ti je savjet da ostavis tog momka ,jer on je vec poceo sa necim i nista ga nece zaustavit dok ne dotakne dno,ti sama mu ne mozes pomoci,mozes cak doc u situaciju i da ti pocnes sa drogiranjem

nepopravljiv wrote:moj ti je savjet da ostavis tog momka ,jer on je vec poceo sa necim i nista ga nece zaustavit dok ne dotakne dno,ti sama mu ne mozes pomoci,mozes cak doc u situaciju i da ti pocnes sa drogiranjem

kopiram posto je sve receno!

Da,plasila sam se da cu dobiti takav savet.
Strasno mi je da to gledam,a ne mogu bas nista da uradim da to promenim.
Hvala ljudi u svakom slucaju,
Pozdrav!

Uh bre Sanela,vec sam pomislila da si mi obrisala temu
Nova sam ovde pa nisam primetila ovaj deo gde sam u stvari trebala da postavim svoju temu.
Hvala!

Felis wrote:Uh bre Sanela,vec sam pomislila da si mi obrisala temu
Nova sam ovde pa nisam primetila ovaj deo gde sam u stvari trebala da postavim svoju temu.
Hvala!

Nema na čemu. Dobrodošla.
Na ovom pdf. možeš pročitati gomilu sličnih priča i dobiti ideju šta i kako dalje.

Evo bas sam procitala temu koju je postavila Unfrequented,kakva slicnost!
Na zalost cini mi se da resenja nema osim da popricam sama sa sobom,iskreno i da probam da krenem dalje.A hvata me uzas i panika kada samo pomislim na to.
Da postoji neko dume gde se iskljucuju emocije...

Felis wrote: Da postoji neko dume gde se iskljucuju emocije...

ahh... tako potrebno ponekad, neko instant resenje...a postoji dugme, zove se razum, moras malo da se pomucis da ga osposobis, ali moze dobro da radi!!

pa da, moras to resiti sama sa sobom..najteze i najlakse, odluciti se na promenu!

savet? eh da sam ja bila te srece i pameti da posle godinu dana kada sam shvatila da je narkoman i pobegla ko sto jesam i da se nisam vratila, ali kad te neko 2meseca moljaka i svi njegovi , posmislis da mozda tu ima necega....
ali evo posle te godine i jos 2 cistog mucenja i maltretiranja, volela bih da sam nesto pametno uradila za te dve godine... upoznala nekog drugog.
neko je meni dao savet, cini mi se zeleni- bolje ga ostavi dok jos imas lepe upsomene na njega, vremenom ce ti se samo zgaditi i izbledeti, a docices na ivicu da ga zamrzis. veruj mi to je gore od 2-3 meseca da ga prebolis, a ovo ce ti ostati za ceo zivot...
znam da me neces poslusati, ja nisam a svi su mi pricali ali bice kao mora biti, ko zna zasta je i to dobro

Pa meni niko to ne prica jer niko ne zna o cemu se radi.Ne poznajem nikoga ko ima veze sa tim stvarima i jednostavno nemam kome da kazem ali i sama sam shvatila da ne mogu ja da se borim sa tim problemom umesto njega,a posto on sam nema u planu da bilo sta menja zasto bih se ja kidala oko toga.A kidam se,ne mogu da se sastavim sama sa sobom,oslabila sam,nervozna sam,samo cutim.U kuci mi je vrlo napeto jer moji vide da se nesto desava,a kada me pitaju sta je problem ja kazem da ne mogu da pricam o tome i da ce sve biti ok.
I pre nego sto sam dosla ovde da trazim pomoc znala sam da je to u stvari gotovo samo treba da skupim snage i da to kazem.Ovo mi je bila poslednja nada da cu mozda ipak dobiti neki savet kako da ga trgnem i da ce se sve zavrsiti dobro.I kao resim da to uradim,sve znam sta cu da mu kazem,a onda ga vidim i sve pada u vodu.
A najstrasnije u svemu je sto je on opusten,ja naravno jako preterujem i on ce to da sredi za koji dan.Muahahahaha...
Da li je moguce da ne vidi koliko me povredjuje takvim stavom,nicim ne pokazuje da mu je bitno kako se osecam,moja briga je njemu smaranje.
Tako da...malo sam oduzila ali znam da me to ceka,samo mi treba jos malo snage.